lučiti

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /lǔːt͡ʃiti/
Hifenacija: lu‧či‧ti

Glagol

lúčiti (ćirilica лу́чити) nesvrš.

Značenja:

(značenje izvedeno preko sinonima) uviđati/primećivati razliku, razlikovati, razaznavati, raspoznavati, razabirati, razlučivati, razdvajati, diferencirati ^[1]
(značenje izvedeno preko sinonima) izlučivati (~ tečnost), ispuštati, puštati, izbacivati, suziti suž. ^[1]
deliti na komade, tražiti između većeg broja nečega, tražiti nešto bolje ^[1]

Sinonimi:

uviđati/primećivati razliku, razlikovati, razaznavati, raspoznavati, razabirati, razlučivati, razdvajati, diferencirati ^[1]
izlučivati (~ tečnost), ispuštati, puštati, izbacivati, suziti suž. ^[1]
izdvajati, selektovati, vršiti izbor, odabirati, odlučivati se, opredeljivati se, izabirati bolje, probirati, razdvajati, poloviti, prepolovljivati, usitnjavati, separirati, dekomponovati suž., rastavljati, komadati, otkidati, ret. prepolavljati ret., fam. čerečiti fam., reg. čehati reg., trgati, prelamati, jediniti ret., razbijati, razjedinjavati, deliti, raščerečivati fam., raščlanjivati, fig. cepati fig., razgrađivati, odeljivati, dvojiti ^[1]

Konjugacija

Konjugacija glagola lučiti

Infinitiv: lučiti		Glagolski prilog sadašnji: lúčēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: lúčēnje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		lučim	lučiš	luči	lučimo	lučite	luče
Budućnost	Futur I.	lučit ću¹ lučiću	lučit ćeš¹ lučićeš	lučit će¹ lučiće	lučit ćemo¹ lučićemo	lučit ćete¹ lučićete	lučit će¹ lučiće
Budućnost	Futur II.	budem lučio²	budeš lučio²	bude lučio²	budemo lučili²	budete lučili²	budu lučili²
Prošlost	Perfekt	lučio² sam	lučio² si	lučio² je	lučili² smo	lučili² ste	lučili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam lučio²	bio si lučio²	bio je lučio²	bili smo lučili²	bili ste lučili²	bili su lučili²
	Imperfekt	lučah	lučaše	lučaše	lučasmo	lučaste	lučahu
Kondicional I.		lučio² bih	lučio² bi	lučio² bi	lučili² bismo	lučili² biste	lučili² bi
Kondicional II.		bio bih lučio²	bio bi lučio²	bio bi lučio²	bili bismo lučili²	bili biste lučili²	bili bi lučili²
Imperativ		-	luči	-	lučimo	lučite	-
Glagolski pridjev radni		lučio m. / lučila f. / lučilo n			lučili m. / lučile f. / lučila n
Glagolski pridjev trpni		lučen m. / lučena f. / lučeno n			lučeni m. / lučene f. / lučena n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

„lučiti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1

[P._Ćosić_i_saradnici,_Rečnik_sinonima-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1

[1]