Schutzstaffel
SS je skraćenica za Schutzstaffel, ogromnu paravojnu organizaciju nacističke Njemačke. Wehrmacht je bila službena vojska Trećeg Rajha, dok je SS bio vojni dio NSDAP. Imali su posebne činove, crne uniforme, oznake i bili su "pretorijanska straža" Nacističke stranke. Morali su biti visoki najmanje 175 centimetara. Najpoznatiji upravnik SS-a bio je Heinrich Himmler. Od samo 280 ljudi u sklopu SS odreda, broj članova SS se diže do 950.000 prije kraja rata. Oficiri SS-a mogli su imati više žena. Oni su zapovjedali koncentracionim logorima. Utjecaj SS je bio velik, uzme li se u obzir da su izdavali novine "Das Schwarze Korps" (Crni korpus) ) koje su kao jedina opozicija kritikovale NSDAP i režime. Nakon procesa u Nürnbergu, SS je proglašen zločinačkom organizacijom i prestao je postojati.
Historija
[uredi | uredi izvor]
SS je nastala kao odjel SA (Sturmabteilung). SS je prije svega bila Hitlerova tjelesna straža. Obezbjeđivali su sjednice i nastupe stranke NSDAP. Pored toga imali su ideološki zadatak "čuvara čiste krvne linije" (Bewahrer der Blutsreinheit). Njihova ideologija je imala uzor u vitezovima Srednjeg vijeka.[1] Poseban biro RuSHA (SS-Rasse- und Siedlungshauptamt) je SS-ovcima davao odobrenja za sklapanje braka.[2]
1933 SS postaje samostalna nakon uklanjanja Ernst Röhma koji je komandovao SA. Röhm je bio razočaran tokom događaja, te je navodno planirao puč protiv Hitlera. Ovo je bio povod za likvidaciju kompletnog štaba SA. SS time više nije bio odjel SA, već je bio podređen Hitleru.
Organizacija[2]
[uredi | uredi izvor]- Leibstandarte koja je brojala 120 ljudi bili su Hitlerova tjelesna straža
- Politische Bereitschaften je štitila visoke oficire SS-a.
- Waffen-SS koja je osnovana 1939 učestvovala je direktno u borbama. Pokazivali su veliku brutalnost te su bili kritikovani i do Wehrmachta.
- Sigurnosna služba SS-a (Sicherheitsdienst, SD) koju je 1931. osnovao Reinhard Heydrich, oficir mornarice. SD je držao Hitlerove političke protivnike pod prismotrom.
- SS-Verfügungstruppe su bile dobro naoružane i stacionirane u obližnjim kasarnama. Imale su zadatak kao pomoćna policije.
- SS-Totenkopfverbände su stražarile u koncentracionim logorima.
Brojnost
[uredi | uredi izvor]6. januara 1929, dana kada je Himmler preuzeo komandu nad SS-om, raspolagali su s oko 280 pripadnika. Krajem 1932 broj je narastao na 52.000 da bi se godinu dana kasnije dospio 209.000. Vojnici su odabirani po kriterijima rasne pripadnosti i biološkim osobinama. Poseban biro je bio zadužen za kontrolisanje krvne linije pripadnika SS.[1]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b "Die Schutzstaffel (SS)". Deutsches Historisches Museum (jezik: njemački). Pristupljeno 19. 3. 2016.
- ^ a b "Die SS". Planet-Wissen.de (jezik: njemački). Allgemeiner Deutscher Rundfunk. Pristupljeno 19. 3. 2016.
