HLA-DQB1
DQ beta 1 klase II glavnog kompleksa histokompatibilnosti, znan i kao HLA-DQB1, ljudski gen sa hromosoma 6 , na istoimenom lokusu.[5] Protein kodiran ovim genom je jedan od dva proteina koji su potrebni za formiranje heterodimera DQ, imunskog receptora ćelijske površine esencijalnog za funkciju imunskog sistema.
Aminokiselinska sekvenca
[uredi | uredi izvor]Dužina polipeptidnog lanca je 261 aminokiselina, a molekulska težina 29.991 Da.[6]
10 | 20 | 30 | 40 | 50 | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
MSWKKALRIP | GGLRAATVTL | MLAMLSTPVA | EGRDSPEDFV | YQFKAMCYFT | ||||
NGTERVRYVT | RYIYNREEYA | RFDSDVEVYR | AVTPLGPPDA | EYWNSQKEVL | ||||
ERTRAELDTV | CRHNYQLELR | TTLQRRVEPT | VTISPSRTEA | LNHHNLLVCS | ||||
VTDFYPAQIK | VRWFRNDQEE | TTGVVSTPLI | RNGDWTFQIL | VMLEMTPQHG | ||||
DVYTCHVEHP | SLQNPITVEW | RAQSESAQSK | MLSGIGGFVL | GLIFLGLGLI | ||||
IHHRSQKGLL | H |
Funkcija
[uredi | uredi izvor]HLA-DQB1 pripada HLA klasi II beta lancu paraloga. Ova molekula klase II je heterodimer koji se sastoji od alfa (DQA) i beta lanca (DQB), oba usidrena u membrani. Ima centralnu ulogu u imunskom sistemu, predstavljajući peptide izvedene iz vanćelijskih proteina. Molekule klase II se eksprimiraju u ćelije koje prezentiraju antigen (APC: B-limfociti, dendritske ćelije, makrofagi).[5]
Struktura gena i polimorfizmi
[uredi | uredi izvor]Beta-lanac je težak otprilike 26-28 kDa i sadrži šest egzona. Egzon 1 kodira vodeći peptid, egzoni 2 i 3 kodiraju dva vanćelijskaa proteinska domena, egzon 4 kodira transmembranski domen, a egzon 5 kodira citoplazmatski rep. Unutar DQ molekula, i alfa lanac i beta lanac sadrže polimorfizme koji određuju specifičnosti vezivanja peptida, što rezultira do četiri različite molekule. Tipizacija za ove polimorfizme se rutinski radi za transplantaciju koštane srži.[5][7]
Pridruženje bolesti
[uredi | uredi izvor]Dijabetes
[uredi | uredi izvor]Nekoliko alela HLA-DQB1 povezano je sa povećanim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 1.[8][9][10] Lokus također ima genetički naziv IDDM1 jer predstavlja najveći genetički rizik za dijabetes tipa 1. Opet, aleli DQB1*0201 i DQB1*0302, posebno fenotip DQB1*0201/*0302, imaju visok rizik od kasnog početka dijabetesa tipa 1. Rizik se djelimično dijeli sa HLA-DR lokusom (DR3 i DR4 serotipovi).
Celijakija
[uredi | uredi izvor]Celijakija1 je genetički naziv za DQB1, HLA DQB1*0201, *0202 i *0302 koji kodiraju gene koji posreduju autoimunsku celijakiju. Homozigoti DQB1*0201 imaju veći rizik od razvoja celijakije, u odnosu na bilo koji drugi genski lokus.[11]
Multipla skleroza
[uredi | uredi izvor]Određeni aleli HLA-DQB1 povezani su također sa umjereno povećanim rizikom od multiple skleroze.[12][13]
Narkolepsija
[uredi | uredi izvor]Ostali aleli HLA-DQB1 povezani su sa predispozicijom za narkolepsiju,[14] konkretno HLA-DQB1*0602, koji nosi preko 90% pacijenata sa narkolepsijom-katapleksijom.[15]
Aleli
[uredi | uredi izvor]Serotip | DQB1 alel |
---|---|
DQ2 | *0201 |
*0202 | |
*0203 | |
DQ4 | *0401 |
*0402 | |
DQ5 | *0501 |
*0502 | |
*0503 | |
*0504 | |
DQ6 | *0601 |
*0602 | |
*0603 | |
*0604 | |
*0605 | |
*0609 | |
DQ7 | *0301 |
*0304 | |
DQ8 | *0302 |
*0305 | |
DQ9 | *0303 |
Također pogledajte
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b c ENSG00000206237, ENSG00000231286, ENSG00000206302, ENSG00000179344, ENSG00000231939, ENSG00000225824 GRCh38: Ensembl release 89: ENSG00000233209, ENSG00000206237, ENSG00000231286, ENSG00000206302, ENSG00000179344, ENSG00000231939, ENSG00000225824 - Ensembl, maj 2017
- ^ a b c GRCm38: Ensembl release 89: ENSMUSG00000073421 - Ensembl, maj 2017
- ^ "Human PubMed Reference:". National Center for Biotechnology Information, U.S. National Library of Medicine.
- ^ "Mouse PubMed Reference:". National Center for Biotechnology Information, U.S. National Library of Medicine.
- ^ a b c [https://www.ncbi.nlm.nih.gov/sites/entrez?%5d
Db=gene&Cmd=ShowDetailView&TermToSearch=3119 "Entrez Gene: HLA-DQB1 major histocompatibility complex, class II, DQ beta 1"] Provjerite vrijednost parametra
|url=
(pomoć). line feed character u|url=
na mjestu 44 (pomoć) - ^ Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka
<ref>
; nije naveden tekst za reference s imenomentrez
- ^ Lau M, Terasaki PI, Park MS (1994). "International Cell Exchange, 1994". Clinical Transplants: 467–88. PMID 7547576.
- ^ Todd JA (april 1990). "Genetic control of autoimmunity in type 1 diabetes". Immunology Today. 11 (4): 122–9. doi:10.1016/0167-5699(90)90049-F. PMID 2187469.
- ^ Todd JA (mart 1997). "Genetics of type 1 diabetes". Pathologie-Biologie. 45 (3): 219–27. PMID 9296067.
- ^ Redondo MJ, Fain PR, Eisenbarth GS (2001). "Genetics of type 1A diabetes". Recent Progress in Hormone Research. 56: 69–89. doi:10.1210/rp.56.1.69. PMID 11237226.
- ^ Murray JA, Moore SB, Van Dyke CT, Lahr BD, Dierkhising RA, Zinsmeister AR, Melton LJ, Kroning CM, El-Yousseff M, Czaja AJ (decembar 2007). "HLA DQ gene dosage and risk and severity of celiac disease". Clinical Gastroenterology and Hepatology. 5 (12): 1406–12. doi:10.1016/j.cgh.2007.08.013. PMC 2175211. PMID 17919990.
- ^ Dyment DA, Sadovnick AD, Ebers GC, Sadnovich AD (1997). "Genetics of multiple sclerosis". Human Molecular Genetics. 6 (10): 1693–8. doi:10.1093/hmg/6.10.1693. PMID 9300661.
- ^ Schmidt H, Williamson D, Ashley-Koch A (maj 2007). "HLA-DR15 haplotype and multiple sclerosis: a HuGE review". American Journal of Epidemiology. 165 (10): 1097–109. doi:10.1093/aje/kwk118. PMID 17329717.
- ^ Kadotani H, Faraco J, Mignot E (maj 1998). "Genetic studies in the sleep disorder narcolepsy". Genome Research. 8 (5): 427–34. doi:10.1101/gr.8.5.427. PMID 9582188.
- ^ "Narcolepsy Research - FAQs".