Tordehumos
Tordehumos | |||
---|---|---|---|
| |||
Alministración | |||
País | España | ||
Autonomía | Castiella y Lleón | ||
Provincia | provincia de Valladolid | ||
Partíu xudicial | Medina de Rioseco | ||
Tipu d'entidá | conceyu d'España | ||
Alcalde de Tordehumos (es) | Emilio Jesús Álvarez Olea | ||
Nome oficial | Tordehumos (es)[1] | ||
Códigu postal |
47830 | ||
Xeografía | |||
Coordenaes | 41°48′53″N 5°09′40″W / 41.814722222222°N 5.1611111111111°O | ||
Superficie | 61.28 km² | ||
Altitú | 734 m | ||
Llenda con | Villagarcía de Campos | ||
Demografía | |||
Población |
388 hab. (2023) - 224 homes (2019) - 193 muyeres (2019) | ||
Porcentaxe | 0.07% de provincia de Valladolid | ||
Densidá | 6,33 hab/km² | ||
tordehumos.com | |||
Tordehumos ye una población y conceyu español de la provincia de Valladolid na comunidá de Castiella y Llión.
Historia
[editar | editar la fonte]Los sos oríxenes remontar a la dómina vaccea tal que atestigüen diversos restos arqueolóxicos atopaos alredor del castiellu. Nel interior del castiellu llegóse a atopar tégulas romanes y na fastera cerámiques celtibériques, a los pies de la muralla atoparon delles monedes romanes y un denariu apurríu al Muséu Arqueolóxicu de Valladolid, fechable ente'l 133 e. C. y el 126 e. C.[2]
Los primeros documentos escritos sobre Tordehumos remontar al sieglu X, pos una escritura fechada nel añu 974 na ciudá d'Astorga, menta Oter de Fumos, refiriéndose a la llocalidá de Tordehumos.
El día 20 d'abril de 1194 roblar nel conceyu'l Tratáu de Tordehumos, que punxo términu a la guerra que calteníen los reis Alfonsu VIII de Castiella y Alfonsu IX de Llión, padre esti postreru de Fernandu III el Santu.
Mientres la Edá Media taba integrada na Merindad del Infantazgo de Valladolid (en castellán antiguu citada como: Meryndat del Infantadgo de Ualladolid) una división alministrativa de la Corona de Castiella, que la so descripción figura nel llibru Magüetu de les Behetrías de Castiella,[3] redactáu poles Cortes de Valladolid de 1351, cuando l'estamentu de los fidalgos solicitó al rei Pedru I la desapaición de les behetríes por aciu la so conversión en tierres solariegas.
Alministración
[editar | editar la fonte]Llexislatura | Nome | Partíu |
---|---|---|
1979-1983 | ||
1983-1987 | Teodosio Ayala Lobato | PP |
1987-1991 | Modesto Argüello Trigo | PSOE |
1991-1995 | Modesto Argüello Trigo | PSOE |
1995-1999 | Modesto Argüello Trigo | PSOE |
1999-2003 | Modesto Argüello Trigo | PSOE |
2003-2007 | Mª Antonia Olea Cartón | PSOE |
2007-2011 | Modesto Argüello Trigo | PSOE |
2011-2015 | Modesto Argüello Trigo | PSOE |
2015-2019 | Emilio - J. Álvarez Olea | PP |
2019-2023 | n/d | n/d |
2023- | n/d | n/d |
Demografía
[editar | editar la fonte]Na siguiente tabla amuésase la evolución del númberu d'habitantes ente 1996 y 2006 según datos del INE.
1996 | 1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2012 | 2014 | 2018 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
576 | 569 | 569 | 558 | 535 | 528 | 523 | 510 | 503 | 496 | 468 | 438 | 433 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: INE [Consultar]) |
NOTA: La cifra de 1996 ta referida a 1 de mayu y el restu a 1 de xineru.
Monumentos
[editar | editar la fonte]- Ilesia de Santa María la Sagrada: construyida nel sieglu XVI, tien un arrogante retablu renacentista atribuyíu a Juan Ortiz el Viejo no escultórico y a Juan de Villoldo a quien se cita en 1544 contratando la pintura en collaboración con Cristóbal d'Herrera.
- Ilesia de Santiago: d'importante influencia mudéxar, alluga un Retablu de principios del sieglu XVII.
- Castiellu de Tordehumos: amestáu a la presencia d'Alfonsu VIII, solo queden delles muertes.
- Ecomuseo Tierra del Sequillo.
Fiestes
[editar | editar la fonte]- 2 de febreru: fiestes patronales n'honor a la Virxe de les Candeles, coles sos tradicionales carreres de cintes a caballu.
- 25 d'abril: San Marcos - Romería hasta la ermita del Stu. Cristu de la Vega. Bendición de campos y merienda popular.
- Penúltimu fin de selmana d'agostu: Mercáu Artesanal de la Tierra de Campos (feria d'artesanía y folclor)
- 14 de setiembre: fiestes patronales n'honor del Santu Cristu de la Vega, con animación de peñes, verbenes, alcuentros gastronómicos y encierre de reses bravos pel campu
Personalidaes
[editar | editar la fonte]- Pedro Peña (1925-2014), actor español.
Ver tamién
[editar | editar la fonte]- Castiellu de Tordehumos
- Gastronomía de la provincia de Valladolid
- Economía de la provincia de Valladolid
Referencies
[editar | editar la fonte]- ↑ Afirmao en: Llista de Conceyos y los sos Códigos por Provincies a 1 de xineru de 2019. Data d'espublización: 8 febreru 2019. Editorial: Institutu Nacional d'Estadística.
- ↑ Wattenberg Sanpere, Federico (1961-1962). «El castellum romanu de San Pedro de Latarce», Homenaxe al Profesor Cayetano de Mergelina. Murcia: Universidá de Murcia.
- ↑ ibro de lo que quantos son los derechos de los llugares de les meryndades de (Carrión) y de Canpos y de Monçon de del Infantadgo de Ualladolid y de Çerrato; lo quales derechos fueron sabíos por pesquisa que fizieron per carta y mandatu del nuesu sennor el Rei don Pedro Gonçalo Martinez de Penna Fiel y Lorençio Martinez, clérigu de Penna Fiel ... Na era de mill y CCC y XC annos
Enllaces esternos
[editar | editar la fonte]