U fudbalu se kaže kako su penali lutrija, ali izgleda kao da je u taj bubanj za izvlačenje zaboravljena da se stavi srpska loptica.
Ni posle 20 godina naša reprezentacija neće igrati na Evropskom prvenstvu, cela priča polako dobija notu “prokletstva”, mada, fudbal odavno nije igra na sreću već pobeđuju onaj ko je bolji u tih sat i po vremena utakmice. A naš tim nikako da bude bolji.
Ponovo su nam presudili penali, posle fenomenalne igre protiv Norveške i plasmana u finale baraža, tamo su “orlovi” bili tradicionalno mlitavi, uspeli da pogotkom u 90. minutu dođu do jedanaesteraca i tamo u dodatnoj drami izgube.
Totalno izopačenom logikom na udaru je Aleksandar Mitrović, napadač koji već sa 26 godina ima 36 golova u reprezentaciji i sa još tri postaće najbolji strelac koji je igrao za naš nacionalni tim ikada. Da nije pogađao Mitrović u proteklim mesecima, teško da bi Srbija i bila na utakmicu od Evropskog prvenstva. Tako da – ostavite čoveka na miru.
“Prokletstvo” naše reprezentacije i penala datira još od davnih dana, mnogo pre nego što smo igrali pod zastavom Srbije. Međutim jedna od modernijih “penal patnji” koja je prilično uzdrmala ove prostore bila je 1990. na Svetskom prvenstvu u Italiji. Jugoslavija je izgubila od Argentine na penale, a ulog je bio plasman u polufinale, među najbolje četiri države na svetu.
To je bila penal serija za pamćenje, promašili su mnogi majstori fudbala pa i onaj najveći prema mišljenju mnogih – Dijego Armando Maradona kome je Tomislav Ivković uhvatio “živu” loptu. Za Jugu je promašio Dragan Stojković Piksi pogodivši prečku, nije bio precizan ni Dragoljub Brnović, ali je, kao i u slučaju Mitrovića, na udaru bio Faruk Hadžibegić.
Tada je štoper Sošoa, kao i u slučaju utakmice Srbija – Škotska, promašio penal u petoj seriji kada su Argentinci imali 3:2, što je automatski značilo radovanje “gaučosa” u Italiji, a sam Hadžibegić je govorio o tome kako smatra da je jedanaesterac uticao i na užasna dešavanja prilikom raspada Jugoslavije.
– Da sam dao gol, uveren sam da bismo prošli u polufinale. I još bitnije, a ne zvuči pretenciozno, mislim da kasnije ne bi došlo do rata. Kada vidimo šta se danas događa u svetu, očito je da se ništa nije naučilo iz istorije i da se nije naučila lekcija iz bivše Jugoslavije. To je dokaz da političari žele rat, a ne narod – svojevremeno je rekao Hadžibegić.
Najpoznatiji promašeni penal u istoriji naše reprezentacije je onaj koji je izveo Predrag Mijatović u osmini finala Svetskog prvenstva protiv Holandije. Za razliku od prethodno navedenih slučaja, nije se radilo o penal seriji koja sledi nakon nerešenog ishoda u regularnom delu utakmice i produžecima, već o jedanaestercu usled faula na samom meču.
Jugoslavija se borila za četvrtfinale Mundijala sa tada izuzetno jakim Holanđanima koji su u prvom poluvremenu poveli preko Bergkampa. Slobodan Komljenović je izjednačio na startu drugog dela meča, da bi onda čuveni Jap Stam u svom kaznenom prostoru oborio Vladimira Jugovića i skrivio penal.
Mijatović i Vidić
Loptu je na kreč stavio Predrag Mijatović, a onda je usledila scena koja je i dan danas jedna od najpopularnijih asocijacija na ovim prostorima za penal, a i za prečku. Podgoričanin je udario loptu svom silinom i pogodio posred prečke koja se doslovno dresla, a ceo gol ljuljao. Usledila je “kazna” kako to obično biva u fudbalu, Holandija je preko Edgara Davidsa u zaustavnom vremenu dala gol i prošla dalje.
Imao je i legendarni Nemanja Vidić nešto “skorijih dana” priliku da tada već Srbiju izvede iz agonije neuspešnih kvalifikacija za Euro. Bila je to odlučujuća utakmica za “orlove” i plasman na kontinentalno takmičenje 2012, ujedno i poslednja utakmica Vidića za reprezentaciju.
Utakmica je bila jedna od najbizarnijih koju je naša reprezentacija ikada igrala. Slovenija je izgubila sve šanse da se plasira na Evropsko prvenstvo, ali je želela da se takmiči. Srbija je primila gol skoro sa pola terena i to direktno iz slobodnog udarca, greškom golmana koji nije uspeo da spreči da lopta koja bezmalo deset sekundi leti – i uđe u njegovu mrežu.
Srbija je delovala loše, ali je ipak imala priliku da preko penala u 64. minutu stigne do nerešenog rezultata koji bi je odveo u baraž za plasman na Euro. Umesto napadača koji to treniraju, jedanaesterac je izveo Nemanja Vidić, ruku na srce – prilično loše. Bio je na udaru medija štoper kako je namerno promašio zbog čega šest godina nije davao nijednu izjavu domaćin novinarima. “Namerno” je opravdano time što je Samir Handanovič glavom pokazao Vidiću “gde će da se baci”, što je i učinio, a srpski fudbaler je u tom smeru prilično slabo poslao loptu.
Mlada reprezentacija Srbije je napravila jedan od najvećih uspeha našeg fudbala osvajanjem Evropskog prvenstva, 2014. je imala priliku da priredi senzaciju i to učini ponovo, ali smo ispali u polufinalu – na penale. Turnir se igrao u Mađarskoj, a u finale je otišla Portugalija. Tada je za Srbiju branio čovek koji je i protiv Škotske stajao na gol crti, Predrag Rajković. Momenat odluke bio je kada je portugalski golman pročitao Sergeja Milinkovića-Savića i odbranio njegov pokušaj, te su Porgualci prošli dalje.
Ono što je bolna istina nakon još jednih izgubljenih penala jeste da 20 godina Srbija ne igra Evropsko prvenstvo u najpopularnijem sportu na kontinetnu, a i u zemlji uz košarku i tenis. Nekada je Euro imao jednocifren broj učesnika, godinama i popularizacijom fudbala slotova je bilo sve više, a sada je nikad više… Evropsko prvenstvo igra čak 24 zemalja kontinenta koji broji 50 država, među kojima su one gde se fudbal ni ne igra.