Robert Fisk
Robert Fisk (12. jul 1946 – 30. oktobar 2020) bio je britanski pisac i novinar koji je radio kao dopisnik lista Independent za Bliski Istok i uživao status najnagrađivanijeg britanskog novinara. Više od 30 godina svog života Fisk je proveo u Libanu.[1] Bio je poznat po oštroj kritici američke i zapadne politike prema Bliskom istoku.
| Robert Fisk | |
|---|---|
 Fisk 2008. godine | |
| Ime po rođenju | Robert Fisk |
| Datum rođenja | 12. jul 1946. |
| Mesto rođenja | Mejdston, Kent Engleska |
| Datum smrti | 30. oktobar 2020. (74 god.) |
| Mesto smrti | Dablin Irska |
| Prebivalište | Engleska |
| Državljanstvo | Britansko |
| Obrazovanje | Lankaster univerzitet (B.A., 1968) Triniti kolledž, Dublin (PhD, 1985) |
| Zanimanje | Bliskoistočni dopisnik za Independent |
| Nagrade | Džejkobova nagrada, nagrada Amnesti internašonal za UK štampu, Britanska novinarska nagrada, Međunarodni novinar godine, Lananova nagrada za slobudu kulture |
| Veb-sajt | https://www.independent.co.uk/biography/robert-fisk |
Njegovi članci su ga učinili omraženom osobom među američkim neokonzervativcima i njihovim pristalicama u američkoj sferi uticaja, čije su onlajne kritike Fiskovih tekstova poslužile kao podloga za novu reč: „fisking”[2]. Fisk je dobitnik brojnih britanskih i međunarodnih novinarskih nagrada, uključujući novinarsku nagradu Stranog novinara godine koju je dobio sedam puta. Objavio je više knjiga i izveštavao je o nekoliko ratova i oružanih konflikta.
Kao reporter koji govori arapski,[3] jedan je od retkih zapadnih novinara koji su intervjuisali Osamu bin Ladena, što je on učinio u tri navrata u periodu od 1993. do 1997. godine.[4][5]
Nagrade i počasti
уредиFisk je primio britansku novinarsku nagradu Međunarodni novinar godine sedam puta[6] i dva puta je osvojio nagradu „Reporter godine”.[7] Takođe je primio nagradu Amnesti internašonal za UK medije 1992. godine za njegov izveštaj „Druga strana sage o taocima”,[8] godine 1998. za njegove izveštaje iz Alžira[9] i ponovo 2000. godine za njegove članke o NATO bombardovanju SRJ 1999. godine.[10]
- 1984 Lankaster univerzitet diploma sa počastima[11]
- 1991 Džejkobova nagrada za pokrivanje Zalivskog rata na RTÉ Radio 1[12]
- 1999 Orvelova nagrada za žurnalizam[13]
- 2001 Dejvid Vatova nagrada za istraživanje genocida nad Jermenima Otomanskog carstva iz 1915. godine[14]
- 2002 Nagrada za žurnalizam Marte Gelhorn[15]
- 2003 počasni doktorat Otvorenog univerziteta[16]
- 2004 počasna diploma Univerziteta u Sent Endruzu[17]
- 2004 počasna diploma Karleton univerziteta[18]
- 2005 Memorijalno predavanje Edvarda Saida na Adelejdskom univerzitetu[19]
- 2006 počasna diploma političkih i društvenih nauka Gentskog univerziteta[20]
- 2006 počasna diploma Američkog univerziteta u Bejrutu[21]
- 2006 počasna diploma Kvins univerziteta u Belfastu[22]
- 2006 Lananova nagrada za slobudu kulture vredna $350,000[23]
- 2008 počasna diploma Univerziteta u Kentu[24]
- 2008 počasni doktorat Triniti koledža u Dablinu[25]
- 2009 zlatna medalja za izvanredni doprinos javnom diskorsu Koledža istorijskog društva[26]
- 2009 počasna diploma Liverpulskog Houp univerziteta[27][28]
- 2011 Internacionalna nagrada na Amalfijevih obalskih medija, Italija[29]
Radovi
уредиKnjige
уредиNjegova najznačajnija i verovatno najpoznatija knjiga iz 2005. godine, Veliki rat za civilizaciju, sa njegovom kritikom pristupa Zapada i Izraela pitanjima Srednjeg istorka, bila je dobro prihvaćen od strane kritičara i proučavalaca međunarodnih odnosa. Međutim, recenzent za novine The Guardian, bivši britanski ambasador u Libiji, Oliver Majls, bio je manje entuzijastičan. On je napisao da „žalosno veliki broj grešaka” u 1.366 stranica dugoj knjizi „potkopava poverenje čitaoca” i da bi „pažljivo uređivanje i nemilosrdno potkresivanje možda od ovoga proizvelo dve ili tri dobre kratke knjige”.[30]
- The Point of No Return: The Strike which Broke the British in Ulster London: Times Books/Deutsch. 1975. ISBN 978-0-233-96682-3.
- In Time of War: Ireland, Ulster and the Price of Neutrality, 1939–1945 London: Gill & Macmillan. 2001. ISBN 978-0-7171-2411-4. (1st ed. 1983).
- Pity the Nation : Lebanon at War (3rd ed. 2001). London: Oxford University Press; xxi, 727 pages. ISBN 978-0-19-280130-2. (1st ed. was 1990).
- The Great War for Civilisation: The Conquest of the Middle East (October 2005) London. Fourth Estate; xxvi, 1366 pages. ISBN 978-1-84115-007-9.
- The Age of the Warrior: Selected Writings. London, Fourth Estate. 2008. ISBN 978-0-00-727073-6.
- Robert Fisk on Algeria (2013) Independent Print Limited
Video dokumentarni zapisi
уредиFisk proizveo trodelnu seriju pod naslovom Od Bejruta do Bosne 1993. godine, za koji je rekao da je bila pokušaj „da se utvrdi zašto sve veći broj muslimana mrzi Zapad”.[31] Fisk je izjavio da Diskaveri kanal nije ponovno prikazao filmove, nakon inicijalnog potpunog prikazivanja, zbog kritičkih pisama koje su poslale pro-izraelske grupe kao što je CAMERA.[31][32]
Reference
уреди- ^ „Robert Fisk Biography”. London: Independent. Архивирано из оригинала 25. 09. 2015. г. Приступљено 12. 11. 2012.
- ^ Word detective, 2003
- ^ „Robert Fisk lecture (audio)”. Fass.kingston.ac.uk. Faculty of Arts and Social Sciences – Kingston University London. Архивирано из оригинала 12. 5. 2013. г. Приступљено 21. 8. 2012.
- ^ Fisk, Robert. The Great War for Civilisation: The Conquest of the Middle East. Fourth Estate. стр. 1—39. ISBN 978-1-84115-007-9.
- ^ „Honoured War Reporter Sides With Victims of Conflict”. New Zealand Press Association. 4. 11. 2005.
- ^ Keatinge, Patrick (2. 12. 2002). Ireland in International Affairs: Interests, Institutions and Identities: Essays in Honour of Professor N.P. Keatinge, FTCD, MRIA. Institute of Public Administration. стр. 217. ISBN 978-1-902448-76-3.
- ^ „Times reporter wins award”. The Times. London. 15. 12. 1987.
- ^ „Fisk wins Amnesty award”. The Independent on Sunday. 7. 6. 1992. стр. 18. Приступљено 19. 1. 2018.
- ^ „Amnesty International UK (AIUK) Media Awards 1998 – Winners – Short-list – Judges”. Архивирано из оригинала 17. 1. 2013. г. Приступљено 18. 1. 2013.
- ^ „amnesty international media awards – Media Awards Winners 2000”. Архивирано из оригинала 13. 5. 2001. г. Приступљено 20. 1. 2013.
- ^ University, Lancaster. „Honorary Degrees”. Lancaster University. Приступљено 9. 6. 2013.
- ^ "In the wars". The Irish Times (Dublin). 19 November 1991.
- ^ List of 1999 winners Архивирано 2010-11-20 на сајту Wayback Machine. The Orwell Prize for Journalism.
- ^ „Fisk wins award for political journalism”. The Independent. London. 20. 7. 2001. Архивирано из оригинала 10. 09. 2011. г. Приступљено 07. 02. 2019.
- ^ „Previous Winners”. Martha Gellhorn Prize for Journalism.
- ^ „Doctor of the University 1973–2011” (PDF). The Open University. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 12. 2013. г. Приступљено 10. 6. 2013.
- ^ University of St Andrews (21. 6. 2004). „Honorary degrees June 2004”. The University of St Andrews. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 9. 6. 2013.
- ^ University, Carleton (31. 5. 2013). „Honorary Degrees Awarded Since 1954”. Carleton University. Приступљено 9. 6. 2013.[мртва веза]
- ^ „About the Edward Said Memorial Lecture”. University of Adelaide. Архивирано из оригинала 13. 10. 2008. г. Приступљено 17. 10. 2009.
- ^ University, Ghent (2006). „Honorary Doctorates (Dutch)”. Ghent University. Приступљено 1. 1. 2017.
- ^ American University of Beirut (2006). „Honorary Doctorates”. American University of Beirut. Архивирано из оригинала 1. 8. 2013. г. Приступљено 10. 6. 2013.
- ^ Communications & External Affairs Office (2006). „Destinguished journalist receives Queen's honorary degree”. Queen's University Belfast. Архивирано из оригинала 4. 6. 2013. г. Приступљено 10. 6. 2013.
- ^ „2006 Lannan Cultural Freedom Prize awarded to Robert Fisk”. Lannan Foundation. Архивирано из оригинала 22. 5. 2007. г.
- ^ News, Press and Media (7. 7. 2008). „University Honorary Degrees July 2008”. The University of Kent. Архивирано из оригинала 15. 6. 2013. г. Приступљено 7. 6. 2013.
- ^ „Five recipients to receive honorary degrees at Trinity College Dublin”. 12. 7. 2008. Архивирано из оригинала 11. 12. 2015. г. Приступљено 2. 2. 2016.
- ^ Ihle, Jon (8. 1. 2009). „Trinity College awards harsh Israel critic”. Jewish Telegraphic Agency. Приступљено 7. 6. 2013.
- ^ Schofield, Ben (16. 7. 2009). „Liverpool Bishops honoured by Liverpool Hope University”. Liverpool Daily Post.co.uk. Приступљено 9. 6. 2013.
- ^ Fisk, Robert (18. 7. 2009). „Some lessions in sacrifice from Liverpool in two world wars”. London: The Independent. Приступљено 9. 6. 2013.
- ^ "Robert Fisk wins International Prize". The Independent (London). 18 June 2011.
- ^ Miles, Oliver (19. 11. 2005). „The big picture”. London: Guardian Unlimited. Приступљено 19. 7. 2006.
- ^ а б Wallis, David, ур. (2004). Killed: great journalism too hot to print. Nation Books. стр. 388. ISBN 978-1-56025-581-9.
- ^ Trager, Robert; Dickerson, Donna Lee (1999). Freedom of expression in the 21st century. Pine Forge Press. стр. 80. ISBN 978-0-8039-9085-2.
Literatura
уреди- Robert Fisk on Shakespeare and War (The Independent 30/03/2007)
- Journalism and 'the words of power': Robert Fisk address to the fifth Al Jazeera annual forum on 23 May 2010.
Spoljašnje veze
уреди- Column archive at The Independent
- Robert Fisk на сајту WorldCat (језик: енглески)
- Z Communications articles