Kanjoning

Putevi su podeljeni u dve kategorije : vodeni i suvi, i to delimično određuje vrstu opreme koja se koristi. U svakom slučaju uvek se spusta niz reku/kanjon (nikada obrnuto), koristeći užad, gde je mogućne skakanje i ronjenje. Tvorci ove aktivnosti bili su speleolozi, prvi istraživači planina, kotlina i pećina.

Okruženje u kojem se obavlja ova aktivnost po samoj svojoj prirodi je negostoljubivo (mada ne spada u ekstremne sportove ). To je zato što reka teče kroz uske klisure duboko urezane u stene, sa jakim vertikalnim vodopadima, čime se sprečava povlačenje u nazad ili izlazak iz kanjona u bilo kojem trenutku .

Ovaj sport je nužno izvoditi u grupama, koje obično uključuju 4 do 6 osoba .

Uz pravu obuku i tehniku je moguće bezbedno izvoditi ovaj spot uživajući istovremeno u prirodnim lepotama i uzbudljivom spuštanju niz vodene tokove.

 

Oprema je mešavina tipičnih pomagala iz drugih disciplina :

• Kaciga za speleologiju ili alpinizam
• Ronilačko odelo
• Nepotopivi prsluk
• Vezovi iz alpinizma
• Vodo-otporna užad
• Cipele za pešačenje ili za rafting
• Ranac
• Vodo-otporna posuda

Kanjoning može biti opasan. Izlazak sa strana kanjona je često nemoguć pa je silazak jedina mogućnost. Zbog udaljenosti i nepristupačnosti mnogih kanjona, spasavanje može biti veoma teško i može zahtevati nekoliko sati ili nekoliko dana.

Kanjoni sa dosta vode mogu biti takođe i zahtevati posebne tehnike spuštanja sa užima za bezbedno putovanje. Postoji mogućnost naglog podizanja vodene površine zbog planinskih kiša ili otvaranja brana sto takođe ovaj sport ubraja u opasnije sportove.

Održavanje optimalne telesne temperature može biti veoma teško u ovoj disciplini. U suvim delovima kanjona, zbog toplotne iscrpljenosti može doći do hipertermije i dehidracije tako da je neophodno zaštititi se adekvatno od sunčanih zraka. Hipotermija može biti ozbiljna opasnost u bilo kom kanjonu koji sadrži vodu, za vreme bilo kojeg doba godine. Ronilačka odela mogu da umanje tu opasnost u velikoj meri, ali u slučaju loše procene posledice mogu biti fatalne.

Veoma uski prolazi predstavljaju jedan od problema za sportiste. Veoma često su primorani da ovakvu prepreku prevaziđu penjanjem u vis, gde je prolaz nešto veći što iziskuje dodatni napor na neodređeno vreme ali i mogućnost zaglavljivanja u slučaju neuspeha.

U Srbiji kanjoningom je moguće se baviti u kanjonu Sušice kod Valjeva zatim je tu Lazarev kanjon kod Bora gde se nalazi i Zlotski kanjon, Beli rzav na Zlatiboru, i Piljski vodopadi (na Staroj Planini) .

Zemlje u kojima je moguće baviti kanjoningom su: Argentina, Australija, Austrija, Bosna i Hercegovina, Brazil, Kanada, Čile, Kostarika, Hrvatska, Ekvador, Francuska, Nemačka, Grčka, Indija, Italija, Izrael, Japan, Jordan, Mauricijus, Meksiko, Crna Gora, Novi Zeland, Norveška, Portugalija, Slovenija, Španija, Švajcarska, Turska, Venecuela, Vijetnam i SAD.

• Hidrospid
• Pešačenje
• Splavarenje
• Planinarenje

 

Kanjoning на Викимедијиној остави.

• Wild Serbia
• Extreme Canyoning
• Undiscovered Alps Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2017) (језик: енглески)