[go: up one dir, main page]

Behenska kiselina (dokosanoinska kiselina) je normalna karboksilna kiselina. Ona je zasićena masna kiselina sa formulom C21H43COOH.

Behenska kiselina
Nazivi
IUPAC naziv
Dokosanoinska kiselina
Drugi nazivi
Behenska kiselina; 1-Dokosanoinska kiselina; n-Dokosanoinska kiselina, n-Dokosanoat, Glikon B-70, Hidrofolna kiselina 560, Hidrofol 2022-55, Histren 5522, Histren 9022, Prifrak 2989, C22:0 (Lipidni brojevi)
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.003.646
EC broj 204-010-8
KEGG[1]
UNII
  • O=C(O)CCCCCCCCCCCCCCCCCCCCC
Svojstva
C22H44O2
Molarna masa 340,59 g·mol−1
Agregatno stanje Belo-žuti kristali ili prah
Tačka topljenja 80.0 °C[4]
Tačka ključanja 306 °C
Opasnosti
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
1
1
0
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Ona je glavna komponenta (9%) behenola (ili behenovog ulja), koje se ekstrahuje iz semena drveta Moringa oleifera. Ona je dobila ime po persijkom mesecu bahman, tokom koga se korenje ovog drveta žanje.[5]

Behenska kiselina je takođe prisutna u nekim drugim uljima, uključujući ulje iz uljane repice i kikirikija[6]

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 73 (4): 685—744. 2001. doi:10.1351/pac200173040685. 
  5. ^ History and Nomenclature
  6. ^ USDA Scientists Find Treasure in Peanut Skins Архивирано на сајту Wayback Machine (23. март 2006).