1. август
датум
Према грегоријанском календару, 1. август (1. 8. или 1. VIII) јест 213. дан у години (214. у преступној години). До краја године има још 152 дана.
Догађаји
уреди| август | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- 527 — Источноримски (византијски) цар Јустинијан I (527—565.) ступио на престо — почетак једне од најсјајнијих владавина у римско-византијској историји.
- 1291 — Три кантона, Ури, Унтервалден и Швиц су су склопили савез за одбрану од Хабзбурговаца. Тај савез је био основа за стварање Швајцарске. Овај дан се прославља као национални празник Швајцарске
- 1560 — Шкотски парламент је укинуо папску јурисдикцију и одобрио калвинистичку вероисповест. Тиме је основана Шкотска црква.
- 1774 — Џозеф Пристли, британски хемичар, открио је гас који је назвао „dephologisticated air”. Овај је гас данас познат као кисеоник.
- 1778 — Отворена је прва штедионица у свету у немачком граду Хамбургу.
- 1793 — Као прва земља у свету, Француска је увела метрички систем мера.
- 1798 — Британска флота адмирала Хорација Нелсона уништила је француску флоту под командом адмирала Франсоа Бријеса у бици код Абукира, близу Александрије. Наполеонова је војска у Египту после тог пораза остала одсечена од Европе.
- 1800 — Парламент Ирске је усвојио Закон о унији, којим ће се 1. јануара 1801. Велика Британија и Ирска ујединити у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске.
- 1813 — Изашао је први број првог српског дневног листа, „Новина сербских”, у Бечу. Лист су покренули Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић. Лист је угашен 1822. године због проблема са штампаријом.
- 1834 — Забрањено је ропство у целој Британској империји. Тиме је у британским колонијама ослобођено више од 770.000 робова.
- 1877 — У засеоку Ђурићи на планини Тари, Јосиф Панчић пронашао нову врсту оморике која је по њему добила име — Панчићева оморика
- 1894 — Због спора око Кореје, Јапан је објавио рат Кини.
- 1914 — Четири дана после аустроугарског објављивања рата Србији, Француска је прогласила општу мобилизацију, Немачка је објавила рат Русији, док је Италија прокламовала неутралност.
- 1921 — Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је донела Закон о заштити државе, на основу којег је забрањен рад Комунистичкој партији и њеним посланицима у Скупштини (којих је било 58) поништила мандате.
- 1936 — 11. олимпијске игре у Берлину отворио је Адолф Хитлер.
- 1944 — У Вашави је избио устанак против немачке окупације. После двомесечних борби Немци су савладали устанике, а велики број њих послали у концентрационе логоре.
- 1958 — Јордански краљ Хусеин поништио је федерацију своје земље са Ираком.
- 1960 — Бенин је прогласио независност од Француске.
- 1966 — Почео је 11. пленум Комунистичке партије Кине. На пленуму је донета одлука о почетку „културне револуције”, која је трајала десет година.
- 1975 — Државници 35 земаља потписали су у Хелсинкију завршни документ Конференције о европској безбедности и сарадњи (КЕБС, данас Организација за европску безбедност и сарадњу, ОЕБС). Међу потписницима је био и југословенски председник Јосип Броз Тито.
- 1994 — Роман Херцог, председник Немачке, изразио је жаљење Пољацима због патњи које су претрпели током немачке окупације у Другом светском рату.
- 1996 — Објављен роман Игра престола америчкога писца Џорџа Р. Р. Мартина.
- 2000 — Екстремисти у Кашмиру у Индији извршили су седам напада у којима је око 90 људи убијено а више десетина рањено. Већина жртава су били хиндуских ходочасници.
- 2001 — Тони Блер, премијер Велике Британије, започео је званичну посету Аргентини. То је била прва посета неког британског премијера Аргентини од Фокландског рата 1982. године.
- 2007 — У паду моста преко Мисисипија у Минеаполису 13 особа је погинуло, а на десетине је повређено.
- 2008 — Почео рат у Грузији који се водио између Грузије са једне и Русије и грузијских отцепљених територија Јужне Осетије и Абхазије са друге стране. Након неколико дана жестоких окршаја у овој области између грузијске војске и снага Јужне Осетије, грузијски војници су 7. августа покушали да заузму град Цхинвали, главни град Јужне Осетије.
- 2010 — Забрањене су касетне бомбе, једно од најмонструознијих конвенционалних наоружања, где према званичним подацима УН-а страда преко 95 % цивила. Уједињене нације су изгласале ову конвенцију о забрани касетних бомби, када је првих 30. држава ратификовало ову конвенцију у својим парламентима.
Рођења
уреди- 1744 — Жан Батист Ламарк, француски научник. (прем. 1829)
- 1790 — Глигорије Возаровић, први српски књиговезац, књижар, самостални издавач и библиотекар. (прем. 1848)
- 1819 — Херман Мелвил, амерички књижевник. (прем. 1891)
- 1841 — Едуард Херцог, први старокатолички бискуп Швајцарске. (прем. 1924)
- 1885 — Ђерђ де Хевеш, мађарски радиохемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1943). (прем. 1966)
- 1894 — Отавио Ботекја, италијански бициклиста. (прем. 1927)
- 1899 — Јосип Кулунџић, драмски писац, драмски режисер, теоретичар драме и позоришта, романсијер. (прем. 1970)[1]
- 1910 — Бојан Ступица, српски редитељ, архитекта, драматург, професор, педагог и градитељ позоришта. (прем. 1970)
- 1929 — Лејла Абашидзе, грузијска глумица, редитељка и сценаристкиња. (прем. 2018)
- 1930 — Пјер Бурдје, француски социолог, антрополог и филозоф. (прем. 2002)
- 1936 — Ив Сен Лоран, француски модни дизајнер. (прем. 2008)
- 1942 — Џери Гарсија, амерички музичар, најпознатији као гитариста и певач групе Grateful Dead. (прем. 1995)
- 1945 — Даглас Ошероф, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1996).
- 1952 — Зоран Ђинђић, српски политичар и филозоф, градоначелник Београда (1997), премијер Србије (2001—2003) и дугогодишњи председник Демократске странке. (прем. 2003)
- 1953 — Богдан Диклић, српски глумац.
- 1954 — Тревор Бербик, канадско-јамајкански боксер. (прем. 2006)
- 1960 — Слободан Клипа, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.
- 1961 — Жарко Ђуровић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1963 — Кулио, амерички хип хоп музичар, глумац и музички продуцент. (прем. 2022)
- 1965 — Сем Мендиз, енглески редитељ, сценариста и продуцент.
- 1967 — Жозе Падиља, бразилски редитељ, продуцент и сценариста.
- 1981 — Драган Блатњак, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер.
- 1984 — Младен Божовић, црногорски фудбалски голман.
- 1984 — Бастијан Швајнштајгер, немачки фудбалер.
- 1986 — Јелена Веснина, руска тенисерка.
- 1987 — Јаго Аспас, шпански фудбалер.
- 1988 — Немања Матић, српски фудбалер.[2]
- 1989 — Малком Армстед, амерички кошаркаш.
- 1990 — Џек О’Конел, енглески глумац.
- 1993 — Алекс Абринес, шпански кошаркаш.
- 1999 — Лазар Николић, српски фудбалер.
- 2001 — Стеван Карапанџић, српски кошаркаш.
Смрти
уреди- 527 — Јустин I, византијски цар. (рођ. 450)
- 1137 — Луј VI, краљ Француске. (рођ. 1081)
- 1427 — Стефан Лазаревић, српски владар и песник. (рођ. 1377)
- 1627 — Јурај Бараковић, хрватски песник. (рођ. 1548)
- 1714 — Ана од Велике Британије, краљица Енглеске, Шкотске и Ирске. (рођ. 1665)[3]
- 1860 — Данило Петровић, црногорски кнез. (рођ. 1826)
- 1955 — Станислав Винавер, српски песник и преводилац. (рођ. 1891)
- 1973 — Валтер Улбрихт, источнонемачки државник и први секретар Јединствене радничке партије Немачке. (рођ. 1893)
- 1996 — Мохамед Фарах Аидид, сомалијски политичар. (рођ. 1934)
- 1997 — Свјатослав Рихтер, совјетски пијаниста. (рођ. 1915)
- 2001 — Зузана Халупова, српска сликарка словачког порекла. (рођ. 1925)
- 2009 — Борка Вучић, истакнути српски политичар и банкарски стручњак. (рођ. 1926)
- 2011 — Милорад Маркановић, истакнути комуниста, писац дела „Десант на Дрвар”.
- 1996 — Frida Boccara, француска певачица, победница Песме Евровизије 1969. године. (рођ. 1940)
Празници и дани сећања
уредиВиди још
уредиРеференце
уреди- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 410.
- ^ „Nemanja Matic”. Premier League. Приступљено 10. 12. 2020.
- ^ „Queen Anne: Biography on Undiscovered Scotland”. www.undiscoveredscotland.co.uk. Приступљено 17. 2. 2020.