Параћин

Параћин
Параћин;
	Колаж слика Параћина (Лево- Црква Свете Тројице, Споменик ратницима палим у Првом светском рату, Културни центар) и (Десно- Фонтана слободе, Река Црница, Библиотека „Др Вићентије Ракић“, Манастир Пресвете Богородице)
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Поморавски
Општина	Параћин
Становништво
Становништво	‍
— 2022.	22.349
Географске карактеристике
Координате	43° 51′ 33″ С; 21° 24′ 37″ И / 43.85906° С; 21.41036° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	128 m
	Параћин Параћин на карти Србије
Остали подаци
Градоначелник	Владимир Милићевић (СНС)
Поштански број	35250; 35252; 35253
Позивни број	035
Регистарска ознака	PN
Веб-сајт
	www.paracin.rs

Параћин је градско насеље у општини Параћин, у Поморавском округу. Према попису из 2022. било је 22.349 становника.^[1] У граду је некада пре Другог светског рата радила текстилна фабрика Влада Теокаревић, а данас су најпознатији индустријски комбинати Српска фабрика стакла и индустрија кондиторских производа Параћинка.

Овде се налазе Библиотека Др Вићентије Ракић и Зграда библиотеке у Параћину, Зграда у Ул. Бранка Крсмановића 45 у Параћину, Железничка станица Параћин, Запис Миленковића липа (Параћин), Запис Адакалска липа (Параћин), Споменик ратницима палим у Првом светском рату у Параћину.

Историја

Насеље на месту данашњег Параћина основали су Римљани под називом Сармантес, најпре као успутну станицу на Војничком путу (Виа милитарис). У повељи кнеза Лазара из 14. века, (највероватније 1375. године) помиње се као дар манастиру св. Атанасија трг Паракинов брод. Верује се да је Параћин као варош са тргом добио назив по Паракину, скелеџији грчког порекла и броду који је превозио преко реке (отуд Паракинов брод). Временом је име вароши прешло у Параћин.^[2]

Светолик Драгачевац, срески начелник из Параћина у пензији, антифашиста (Јосинговац), је 25. марта 1941. написао писмо Адолфу Хитлеру на које је добио одговор, али је депортован у логор Матхаузен где је и умро.^[3] Овде је сахрањен херој Живота Ђурић.

У завичајном музеју у Параћину чувају се фосилни остаци моравског крокодила који је пре 16 милиона година живео у српском језеру.^[4]

Према легенди, Параћин је место порекла Васине торте која је ту настала почетком 20. века.^[5]^[6]

Параћинци су познати под надимком џигерани којег носе због догађаја приликом кога су хтели да угосте српског Књаза Милоша џигерицом као специјалитетом, а он увређен рекао „Џигерицо и ти ли си месо, Параћинци и ви ли сте људи?”^[7]

Овде се налазе Запис липа код цркве (Параћин), Запис липа код школе (Параћин), Запис клен Свете Недеље (Параћин ван варош) и Запис Радивојевића храст (Параћин ван варош).

Нижа реална гимназија је отворена 1879, нова зграда гимназије је завршена 1939,^[8] а освећена на Савиндан 1940, пошто је рад у њој већ почео.^[9]

У време Краљевине СХС, ранији Моравски округ, са седиштем у Ћуприји, коме је припадао параћински срез, постао је Моравска област. Она постаје део Моравске бановине 1929. У време "Недићеве Србије" за цивилне сврхе су у децембру 1941. били успостављени срезови и окрузи, усклађени са немачким војним областима: срез Параћински је био у округу Јагодина; Обласна команда бр. 610 Краљево је имала Окружну команду бр. 834 у Ћуприји.

Почетком фебруара 1944. четници су убили осморо осумњичених комунистичких симпатизера. Јединице совјетског Трећег украјинског фронта ушле су у град 13. октобра 1944. Двојица проглашених народних хероја су рођени у околини места: Бранко Крсмановић и Момчило Поповић Озрен.

Параћински масакр се догодио 3. септембра 1987, када је војник албанске народности у касарни убио четворицу и ранио петорицу другова, што је шокирало целу Југославију, у контексту кризе на Косову.

Овде се налази ФК СФС Борац Параћин, као и ФК Јединство Параћин, најуспешнији фудбалски клуб у овом граду.

Демографија

У насељу Параћин живи 20.172 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (37,8 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 8.565 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[10]
Година	Становника
1948.	10.110
1953.	11.175
1961.	15.648
1971.	21.511
1981.	24.407
1991.	25.567	24.710
2002.	25.292	26.476
2011.	25.104
2022.	22.349

Етнички састав према попису из 2022.‍^[11]

Срби	20.367	91,13%
Роми	547	2,45%
Југословени	48	0,21%
Македонци	31	0,14%
Црногорци	31	0,14%
Хрвати	25	0,11%
Албанци	19	0,09%
Руси	15	0,07%
Горанци	14	0,06%
Бугари	12	0,05%
Словаци	6	0,03%
Мађари	4	0,02%
Муслимани	4	0,02%
Румуни	3	0,01%
Украјинци	3	0,01%
Словенци	2	0,01%
Немци	2	0,01%
Бошњаци	1	0,00%
Власи	1	0,00%
Остали	36	0,16%
Регионална припадност	5	0,02%
Нису се изјаснили	281	1,26%
Непознато	892	3,99%

Становништво према полу и старости^[12]


	м	ж
?	93	91
80+	146	233
75—79	261	449
70—74	442	661
65—69	657	794
60—64	636	764
55—59	649	663
50—54	967	1.046
45—49	1.066	1.166
40—44	918	1.035
35—39	744	865
30—34	761	859
25—29	867	831
20—24	901	896
15—19	901	849
10—14	824	713
5—9	730	633
0—4	595	586
Просек :	37,8	40,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	3.515	3.540	4.859	6.730	7.885	8.158	8.565

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	1.692	2.047	1.689	1.975	683	338	86	35	10	10	2,95

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	10.009	2.853	6.263	471	371	51
Женски	11.202	2.268	6.352	1.780	760	42
УКУПНО	21.211	5.121	12.615	2.251	1.131	93

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	4.773	118	0	6	2.145
Женски	3.927	51	0	2	1.498
УКУПНО	8.700	169	0	8	3.643
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	102	237	772	86	273
Женски	36	54	775	94	97
УКУПНО	138	291	1.547	180	370
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	34	96	252	155	132
Женски	49	80	184	320	450
УКУПНО	83	176	436	475	582
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	152	0	1	212
Женски	121	2	0	114
УКУПНО	273	2	1	326

Познате личности

Светолик Драгачевац, срески начелник који је написао претеће писмо Адолфу Хитлеру уочи инвазије на Југославију марта 1941
Евстатије Ракић, архимандрит
Момчило Поповић Озрен, народни херој из Бусиловца (Параћин)
Живота Ђурић, херој из рата на Косову
Ана Николић, певачица
Бојан Кркић старији [en], бивши фудбалер
Марчело, познати репер
Ненад Ђорђевић, српски фудбалер