Краљевина Илирија
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. (oктoбap 2021) |
Краљевина Илирија је назив државе која је постојала на Балканском полуострву у античко доба и представљала је савез илирских племена под вођством Ардијејаца. У савез са њима улазе Плереји, Манијци и Даорси, који су највећа од 89 племена која су чинила овај савез.[1]
| Краљевина Илирија Илирија | |||
|---|---|---|---|
 Мапа античке Краљевине Илирије у време краља Агрона | |||
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Балкан | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | илирски | ||
| Религија | паганизам | ||
| Политика | |||
| Облик државе | краљевина | ||
| — Краљ | Агрон | ||
| Теута | |||
| Историја | |||
| Историјско доба | стари век | ||
| — Оснивање | 4. век п. н. е. | ||
| — Укидање | 2. век п. н. е. | ||
| Земље претходнице и наследнице | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
| |||
Историја
уредиПрви илирски краљ по имену Бардил владао је у 4. веку пре нове ере. У 3. веку, у време краља Агрона (250—231. п. н. е.), Краљевина Илирија је заузимала широко подручје од Епира до Неретве и била је велика војна сила и на мору и на копну.[2]
Краљевина Илирија за разлику од Дарданске краљевине није била централизована држава, већ се њено средиште селило зависно од политичких и ратних ситуација. Током селидбе Ардијејаца на обалу као седиште наводе данашње Ошањиће, касније се сели на јужнодалматинска острва, а за време Скердилаида средиште је највероватније био Скадар. У основи њено државно уређење се може описати као племенски савез са елементима класичне робовласничке државе. Имала је племенске организације којима су управљали деспоти, а постајао је и закон наслеђивања власти унутар династије. А државом је владало 15 владара из две династије.[1]
Илирску краљевину потом, у 2. веку п. н. е., покоравају Римљани, који ће на овом подручју формирати своју провинцију Илирик.
Владари
уреди- Бардил, краљ, оснивач династије (393—359. п. н. е.)
- Граб, краљ (356-344. п. н. е.)
- Клит, краљ (335-325. п. н. е.)
- Глаук, краљ (325-302. п. н. е.)
- Бардил II, краљ (302-280. п. н. е.)
- Монун, краљ (280-270. п. н. е.)
- Митил, краљ (270-260. п. н. е.)
- Плеурат, краљ (260-250. п. н. е.)
- Агрон, краљ (250-231. п. н. е.)
- Теута, краљица (231—228. п. н. е.)
- Димитер Фар, грчки војсковођа (228—219. п. н. е.), тутор Агроновог и Теутиног сина Пинеса
- Скердилаид, краљ (291-216. п. н. е.)
- Плеурат, краљ (197-180. п. н. е.)
- Гент, краљ (180-168. п. н. е.)
Наслеђе
уредиС обзиром да је у новом веку наука сматрала Албанце и Јужне Словене потомцима старих Илира, једна од територија Аустријског царства у 19. веку носила је назив Краљевина Илирија. Ова територија је, међутим, имала своје средиште на подручју данашње Словеније и није обухватала подручје античке Илирске краљевине.
Референце
уредиЛитература
уреди- Др Животије Ђорђевић, Косово и Метохија кроз векове, Јагодина, 2009.
- Драган Брујић, Водич кроз свет антике, Београд, 2005.
- Петрит Имами, Срби и Албанци кроз векове, Београд, 2000.