Клина
Клина (алб. Klinë, Klina) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Пећком управном округу. Према попису из 2011. године било је 5.542 становника.[б]
Клина | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Пећки |
Општина | Клина |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 5.542 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 37′ 13″ С; 20° 34′ 42″ И / 42.62020° С; 20.57825° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Регистарска ознака | PE |
Веб-сајт | |
kk |
Клина се налази на ушћу реке Клине у Бели Дрим, 65 километара западно од Приштине, на путу према Пећи и даље према Црној Гори. Овде се налази црква Светог Јеванђелисте Марка.
Историја
уредиСрпски краљ Стефан Првовенчани, повељом 1200—1202, даровао је манастиру Хиландару Клину заједно са млином, тргом Книнцем и другим метохијским суседним селима. За време краља Уроша I била је дарована манастиру Св. Петра и Павла на Лиму, а потом је повељама краља Милутина и цара Душана враћена у посед Хиландара. У турском попису Области Бранковића из 1455. године уписано је 66 српских домова. Међу њима и поп Божидар, што значи да је ово, тада веће, село имало цркву. У другом турском попису из 1485. Клина је имала 20 домова и дом попа Радоње. На брежуљку северно од садашњег града били су сачувани остаци средњовековне цркве Свете Пречисте Богородице на чијим су темељима Срби сазидали нову цркву и преименовали у храм Св. апостола и јеванђелисте Марка. Јуна месеца 1999. године Албанци су је експлозивом потпуно разорили. Све српске куће и станове у граду су порушили или насилно одузели, а све Србе протерали.[1]
Становништво
уредиПрема попису из 1961. град је био већински насељен Србима и Црногорцима, док је 1981. већинско становништво било албанско. Након 1999. и рата на Косову и Метохији, већина Срба и Црногораца је напустила Клину.
Број становника на пописима:
|
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце
уреди- ^ Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417. COBISS.SR 278213639
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
уреди- Ивановић, Милан (2013). Метохија: споменици и разарања. Нови Сад; Београд: Прометеј; Службени гласник.