Airbus
43° 36′ 26″ С; 1° 21′ 51″ И / 43.6073046° С; 1.3642356° И
Тип | Јавна (Европско друштво ) |
---|---|
Симбол | |
Индустрија | Ваздухопловство , одбрана |
Претходник | Aérospatiale-Matra, DASA, CASA, BAe |
Оснивач | |
Подручја | Широм света |
Кључни људи | |
Производ(и) | |
Приход | €49,91 милијарди[3] |
Зарада | -€510 милиона[3] |
Нето зарада | -€1,17 милијарди[3] |
Актива | €110,1 милијарди[3] |
Акцијски капитал | €6,46 милијарди[3] |
Власник | Ажурирано: новембар 2020.[ажурирање]:[4]
|
Запослених | 131.349 |
Филијала | |
Подружнице | |
Вебсајт | www |
Ербас (енгл. Airbus) је европски[6] конзорцијум за производњу путничких авионa, основан 1970. године.[7] Део је већег концерна под именом European Aeronautic Defence and Space Company (ЕАДС). Настао је заједничком сарадњом Француске, Уједињеног Краљевства, Немачке и Шпаније. Компанија има три дивизије: Комерцијални авиони (Ербус С.А.С.), Одбрана и свемир и Хеликоптери, трећа највећа у својој индустрији по приходима и испорукама турбинских хеликоптера.[8]
Главни посао компаније са фокусом на цивилним авионима води француска компанија Ербус С.А.С,[9] са седиштем у Блањаку, предграђу Тулуза, са продукционим и производним погонима углавном у Европи (Француска, Немачка, Шпанија, Уједињено Краљевство), али и у Кини, Сједињеним Државама и Канади. Коначна монтажна продукција има седиште у Тулузу, Француска; Хамбург, Немачка; Севиља, Шпанија; Тјенцин, Кина; Мобил, Сједињене Америчке Државе; и Монтреал, Канада.[10] Компанија производи и продаје први комерцијално одрживи дигитални авион, Ербус А320,[11][12] и највећи путнички авион на свету, А380. 12.000-ти авион, А220, испоручен је компанији Делта Ер Лајнс 20. маја 2019.[13] До октобра 2016. глобална флота Ербуса извршила је више од 110 милиона летова, укупне дужине преко 215 милијарди километара и превезла 12 милијарди путника.[14] Од 2019. године Ербус је највећи светски произвођач авиона и преузео је највише наруџби авиона, надмашујући конкурентски Боинг.[15]
Регистровано седиште Ербаса је у Лајдену у Холандији, али је његова дирекција у Тулузу, Француска.[16] „СЕ“ у корпоративном имену значи да је то европско друштво (societas Europaea), што омогућава да се предузеће региструје као европско, а не холандско. Његовим акцијама тргује се у Француској, Немачкој и Шпанији. Компанију води извршни директор Гујом Фори и део је берзанског индекса Евро сток 50.
Типови авиона
уреди- Ербас А300 (Б1/Б2/Б4/600) Широкотрупни авион за дуге линије
- А300-600СТ Белуга Теретни авион
- А310 Широкотрупни авион за средње и дуге линије
- A310 МРТТ Војни танкер авион
- Ербас А320 фамилија:
- А318 Регионални авион
- А319 Авион за кратке и средње линије
- А320,A320neo Авион за кратке и средње линије
- А321 Авион за средње линије
- А330,A330neo (200/300) Широкотрупни авион за средње линије
- А340 (200/300/500/600) Широкотрпупни авион за дуге и веома дуге линије
- А350 Широкотрпупни авион за дуге линије мале потрошње горива
- А380 Широкотрпупни авион за дуге и веома дуге линије
Референце
уреди- ^ „René Obermann”. Airbus.
- ^ „Guillaume Faury”. Airbus.
- ^ а б в г д Airbus Group SE Financial Statements 2020 (PDF). Airbus. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 07. 2021. г. Приступљено 28. 5. 2021.
- ^ а б в г „AIRBUS SE : Shareholders Board Members Managers and Company Profile | NL0000235190 | MarketScreener”. www.marketscreener.com.
- ^ „Airbus Annual Report 2019” (PDF). Airbus SE. стр. 124. „The Company is a European public company (Societas Europaea), with its corporate seat in Amsterdam, the Netherlands and registered with the Dutch Commercial Register (Handelsregister) ...”
- ^ „Erbas stopirao proizvodnju u Francuskoj i Španiji”. tradewin24. Приступљено 12. 5. 2021.
- ^ „About Airbus”. Airbus. Архивирано из оригинала 23. 06. 2017. г. Приступљено 16. 6. 2017.
- ^ Airbus SE Annual Report 2019 Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2020) General Description of the Company and its Share Capital - 3.3.6 Simplified Group Structure Chart
- ^ „Worldwide presence”. Airbus (на језику: енглески). Приступљено 24. 2. 2020.
- ^ Beatson, Jim (2. 4. 1989). „Air Safety: Is America Ready to 'Fly by Wire'?”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 21. 07. 2011. г. Приступљено 04. 04. 2022.
- ^ „History – Imaginative advances”. Airbus. Архивирано из оригинала 27. 12. 2009. г. Приступљено 30. 9. 2009.
- ^ „Airbus celebrates delivery of its 12,000th aircraft – an A220-100 to Delta Air Lines” (Саопштење). Airbus. 20. 5. 2019.
- ^ „A journey of 10,000 aircraft and counting: Airbus' pioneering spirit and commitment to shaping the future” (Саопштење). Airbus. 14. 10. 2016.
- ^ „Exclusive: Airbus beats goal with 863 jet deliveries in 2019, ousts Boeing from top spot”. Reuters. 1. 1. 2020.
- ^ „Contact us”. Airbus (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-12.
Литература
уреди- Congressional Research Service (1992). Airbus Industrie: An Economic and Trade Perspective. U.S. Library of Congress.
- Heppenheimer, T.A. (1995). Turbulent Skies: The History of Commercial Aviation. John Wiley. ISBN 0-471-19694-0.
- Lynn, Matthew (1997). Birds of Prey: Boeing vs. Airbus, a Battle for the Skies . Four Walls Eight Windows. ISBN 1-56858-107-6.
- McGuire, Steven (1997). Airbus Industrie: Conflict and Cooperation in U.S.E.C. Trade Relations. St. Martin's Press.
- McIntyre, Ian (1982). Dogfight: The Transatlantic Battle Over Airbus . Praeger Publishers. ISBN 0-275-94278-3.
- Thornton, David Weldon (1995). Airbus Industrie: The Politics of an International Industrial Collaboration. St. Martin's Press. ISBN 0-312-12441-4.
- T. A. Heppenheimer. „Airbus Industrie”. US Centennial of Flight Commission. Архивирано из оригинала 25. 8. 2009. г. Приступљено 5. 10. 2009.
- Mark Nicholls, ур. (2001). Airbus Jetliners: The European Solution. Classic Aircraft Series No.6. Stamford: Key Publishing. ISBN 0-946219-53-2.
- „History – Technology leaders”. Airbus. Архивирано из оригинала 2015-09-25. г. Приступљено 30. 9. 2009.
- „History – Early days”. Airbus. Архивирано из оригинала 2011-07-05. г. Приступљено 30. 9. 2009.
- „History – Trouble and strife”. Airbus. Архивирано из оригинала 27. 12. 2009. г. Приступљено 30. 9. 2009.
- „German Aircraft-makers eye Aust with new jet”. The Sydney Morning Herald. 27. 4. 1971.[мртва веза]
- „History – First order, first flight”. Airbus. Архивирано из оригинала 27. 12. 2009. г. Приступљено 30. 9. 2009.
- „History – A market breakthrough”. Airbus. Архивирано из оригинала 27. 12. 2009. г. Приступљено 21. 10. 2009.
- „History of EADS”. EADS. Архивирано из оригинала 3. 6. 2008. г. Приступљено 2009-10-07.
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Jens Flottau (24. 5. 2019). „Airbus At 50: From Humble Beginnings To World Stage”. Aviation Week & Space Technology.
- „Airbus at 50: Top Technologies Created by Airbus”. Aviation Week Network.
- „Airbus at 50”. Flightglobal.
- „Timeline: 50 Years of Airbus”. Aviation Week & Space Technology.
- „Why Airbus And Boeing Dominate The Sky”. CNBC. 2019-01-30.
- Morris, Joe (19. 12. 1971). „A300B Airbus ahead of its time?”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 07. 11. 2012. г. Приступљено 09. 09. 2021.