[go: up one dir, main page]
Википедија

Сурласте ровчице

Сурласте ровчице, такође познате као скачуће ровке, мали су инсективорни сисари који потичу из Африке. Сурласте ровчице припадају фамилији Macroscelididae, у реду Macroscelidea. Њихово традиционално име потиче од сличности њихових других носева са сурлама слона, и њихове површне сличности са ровчицама (фамилија Soricidae) у реду Eulipotyphla. Међутим, филогенетичка анализа је показала да сурласте ровчице нису сличне правим ровчицама. Године 1997. је биолог Џонатан Кингдон предложио да се оне називају „сенгис” (једнина sengi),[4] што је термин изведен из Банту језика Африке, и 1998 године оне су класификоване у нови кладу Afrotheria.[5]

Сурласте ровчице[3]
Временски распон: Лутет - садашњост[1][2]
Rhynchocyon petersi
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Маммалиа
Магнред: Атлантогената
Надред: Афротхериа
Велики Ред: Афроинсецтипхилиа
Мироред: Афроинсецтивора
Ред: Мацросцелидеа
Butler, 1956
Porodica: Macroscelididae
Bonaparte, 1838
Родови

Elephantulus
Macroscelides
Petrodromus
Petrosaltator
Rhynchocyon

Оне су широко распрострањене у јужном делу Африке, и иако нису уобичајене у ни у једном типу станишта, оне се могу наћи у готово свим врстама станишта, од Намибске пустиње до ретко пошумљених терена у Јужној Африци и до густе шуме. Једна врста, северноафричка сурласта ровчица, остаје у полуаридној, планинској земљи на крајњем северозападу континента.

Ова створења су међу најбржим малим сисарима. Забележено је да достижу брзину од 28,8 км/х.[6]

Карактеристике

уреди

Сурласте ровчице су мали, четвороножни, инсективорни сисари који подсећају на глодаре или опосуме, с љускавим реповима, дугим њушкама и ногама прилично дугим за њихову величину, које користе за премештање са једног места на друго попут зечева. Они се разликују у величини од око 10 до 30 цм, по тежини од 50 до 500 г (1,8 до 17,6 оз). Сурласте ровчице кратких ушију имају просечну величину од 150 мм (5,9 инча). Иако се величина сурле разликују међу врстама, све су у стању да га закриве у потрази за храном. Њихов животни век је око две и по до четири године у дивљини.[7] Оне имају велике очњаке, а такође и високо развијене кутњаке сличне онима код копитара.[8] Њихова зубна формула је 1-3.1.4.23.1.4.2-3

Сурласте ровчице су углавном дневне животиње.[9] Оне су врло активне, тешко их је заробити и врло ретко се виђају. Сурласте ровчице су опрезне, добро камуфлиране и спретне у бежању од претњи. Неколико врста прави низ рашчишћених стаза кроз подраст и проводи свој дан патролирајући их за присуство инсеката. Ако је животиња узнемирена, стаза омогућава пут за бегство без препрека. Сурласте ровчице нису изузетно друштвене животиње, али многе живе у моногамним паровима, који деле и бране своју матичну територију, обележену мирисним жлездама.[8] Rhynchocyon врсте такође копају мале конусне рупе у тлу, у стилу бандикута, док друге користите природне пукотине или праве гнезда од лишћа.

Сурласте ровчице су кориштене током 1940-тих година за разумевање људског менструацијског циклуса. Ово је помогло у разјашњавању начина функционисања људска репродукције.[10]

Еволуција

уреди

Познато је неколико фосилних врста, све из Африке. Оне су биле одвојене од реда Лептицтида сличног изгледа. Значајна диверзификација макроцелида догодила се у палеогенском периоду. Неки, као што је Мyохyраx, били су толико слични даманима да су у почетку били укључени у ту групу, док су други, попут Мyломyгале, били релативно слични глодарима. Сви ови необични облици су изумрли до плеистоцена.[11] Иако су макроцелиди у прошлости били класификовани у многе групе, често на основу површних карактеристика, значајни морфолошки и молекуларни докази их сврставају у Афротхериа, у базу Афроинсецтивора.[12]

Што се тиче времена, сматра се да се дивергенција између макроцелида и афрозорицидана догодила пре отприлике 57,5 ​​милиона година (Ма) у касном палеоцену, док је диверсификација постојећих макроцелида очигледно почела када се лоза Рхyнцхоцyон одвојила пре око 33 Ма, у раног олигоцена.[13] Сматра се да се Елепхантулус одвојио од макросцелидина касније у олигоцену, пре око 28,5 Ма.[13] Елепхантулус ис цонсидеред то хаве сепаратед фром Мацросцелидини латер ин тхе Олигоцене, абоут 28.5 Ма аго.[13]

Филогени

уреди
Афротхериа
Афроинсецтипхилиа
Тубулидентата

Орyцтероподидае 

 
Афроинсецтивора
 Мацросцелидеа 

Мацросцелидидае 

 
Афросорицида
 

Цхрyсоцхлоридае 

 
Тенрецоморпха
 

Потамогалидае 

 
 

Тенрецидае 

 
 
 
 
 
Паенунгулата
Хyрацоидеа

Процавиидае 

 
Тетхyтхериа
Пробосцидеа

Елепхантидае 

 
Сирениа
 

Дугонгидае 

 
 

Трицхецхидае 

 
 
 
 
 
Кладограм надреда Афротхериа заснован на молекуларним доказима.[12]
Кладограм живућих ровки слонова[14][13]
 Мацросцелидидае 
Рхyнцхоцyонинае
Рхyнцхоцyон 
 

Р. цхрyсопyгус

 
 
 
 

Р. цирнеи

 
 

Р. стухлманни

 
 
 
 

Р. петерси

 
 

Р. удзунгwенсис

 
 
 
 
 
Мацросцелидинае
 
 Мацросцелидини 
 
 Галегееска 
 

Г. ревоилии[13]

 
 

Г. руфесценс[15]

 
 
 
 

Петросалтатор розети

 
 

Петродромус тетрадацтyлус

 
 
 
 Мацросцелидес 
 
 

M. флавицаудатус

 
 

M. пробосцидеус

 
 
 

M. мицус

 
 
 
 Елепхантулус 
 
 

Е. рупестрис

 
 
 

Е. интуфи

 
 

Е. брацхyрхyнцхус

 
 
 
 
 
 

Е. едwардии

 
 

Е. пилицаудус[16]

 
 
 

Е. мyурус

 
 
 
 
 
 

Класификација

уреди

Врсте

уреди

Подврсте

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Мартин Пицкфорд; Бригитте Сенут; Хелке Моцке; Цéциле Моурер-Цхаувирé; Јеан-Цлауде Раге; Пиерре Меин (2014). „Еоцене аридитy ин соутхwестерн Африца: тиминг оф онсет анд биологицал цонсеqуенцес”. Трансацтионс оф тхе Роyал Социетy оф Соутх Африца. 69 (3): 139—144. дои:10.1080/0035919X.2014.933452. 
  2. ^ Мартин Пицкфорд (2015). „Цхрyсоцхлоридае (Маммалиа) фром тхе Лутетиан (Миддле Еоцене) оф Блацк Цроw, Намибиа” (ПДФ). Цоммуницатионс оф тхе Геологицал Сурвеy оф Намибиа. 16: 105—113. 
  3. ^ Сцхлиттер, D.А. (2005). „Ордер Мацросцелидеа”. Ур.: Wилсон, D.Е.; Реедер, D.M. Маммал Специес оф тхе Wорлд: А Таxономиц анд Геограпхиц Референце (3рд изд.). Јохнс Хопкинс Университy Пресс. стр. 82—85. ИСБН 978-0-8018-8221-0. ОЦЛЦ 62265494. 
  4. ^ Кингдон, Ј. (1997). Тхе Кингдон Фиелд Гуиде то Африцан Маммалс. Лондон: Ацадемиц Пресс. ИСБН 978-0-691-11692-1. 
  5. ^ Станхопе, M. Ј.; Wадделл, V. Г.; Мадсен, О.; де Јонг, W.; Хедгес, С. Б.; Цлевен, Г. C.; Као, D.; Спрингер, M. С. (1998). „Молецулар евиденце фор мултипле оригинс оф Инсецтивора анд фор а неw ордер оф ендемиц Африцан инсецтиворе маммалс”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 95 (17): 9967—9972. Бибцоде:1998ПНАС...95.9967С. ПМЦ 21445 Слободан приступ . ПМИД 9707584. дои:10.1073/пнас.95.17.9967. 
  6. ^ „Натуре (ББЦ)”. Архивирано из оригинала 10. 09. 2018. г. Приступљено 24. 08. 2019. 
  7. ^ Енцyцлопедиа оф Анималс. Онлине датабасе: ЕБСЦО Публисхинг. 2005. 
  8. ^ а б Ратхбун, Гален Б. (1984). Мацдоналд, D., ур. Тхе Енцyцлопедиа оф Маммалс. Неw Yорк: Фацтс он Филе. стр. 730–733. ИСБН 978-0-87196-871-5. 
  9. ^ Цоннифф, Рицхард. Схреwд Цонфигуратион, Смитхсониан, Јуне 2005. пп. 26-28.
  10. ^ Цартер, А.M. (2018). „Цлассицс ревиситед: C. Ј. Ван дер Хорст он прегнанцy анд менструатион ин елепхант схреwс”. Плацента. 67: 24—30. ПМИД 29941170. дои:10.1016/ј.плацента.2018.05.010. 
  11. ^ Саваге, РЈГ; Лонг, МР (1986). Маммал Еволутион: ан иллустратед гуиде. Неw Yорк: Фацтс он Филе. стр. 54. ИСБН 978-0-8160-1194-0. 
  12. ^ а б Табуце, Р.; Асхер, Р. Ј.; Лехманн, Т. (2008). „Афротхериан маммалс: а ревиеw оф цуррент дата” (ПДФ). Маммалиа. 72: 2—14. С2ЦИД 46133294. дои:10.1515/МАММ.2008.004. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2021-02-24. г. Приступљено 2020-08-15. 
  13. ^ а б в г д Херитаге, С.; Раyалех, Х.; Аwалех, D.Г.; Ратхбун, Г.Б. (2020). „Неw рецордс оф а лост специес анд а геограпхиц ранге еxпансион фор сенгис ин тхе Хорн оф Африца”. ПеерЈ. 8: е9652. ПМИД 32879790. дои:10.7717/пеерј.9652 Слободан приступ . 
  14. ^ Упхам, Натхан С.; Есселстyн, Јацоб А.; Јетз, Wалтер (2019). „Инферринг тхе маммал трее: Специес-левел сетс оф пхyлогениес фор qуестионс ин ецологy, еволутион анд цонсерватион”. ПЛОС Биол. 17 (12): е3000494. ПМЦ 6892540 Слободан приступ . ПМИД 31800571. дои:10.1371/јоурнал.пбио.3000494 Слободан приступ . 
  15. ^ Крáсовá, Јармила; Микула, Ондřеј; Шумбера, Радим; Хорáковá, Сyлвие; Робовскý, Јан; Костин, Данила С.; Мартyнов, Алексеy А.; Лавренцхенко, Леонид А.; Брyја, Јосеф (2021). „Тхе Руфоус Сенги ис нот Елепхантулус—Мултилоцус рецонструцтион оф еволутионарy хисторy оф сенгис фром тхе субфамилy Мацросцелидинае”. Јоурнал оф Зоологицал Сyстематицс анд Еволутионарy Ресеарцх (на језику: енглески). 59 (4): 918—932. ИССН 1439-0469. дои:10.1111/јзс.12460 Слободан приступ . 
  16. ^ Смит, Х.А.; Робинсон, Т.Ј.; Wатсон, Ј.; Јансен Ван Вуурен, Б. (октобар 2008). „А неw специес оф елепхант-схреw (Афротхериа:Мацроселидеа: Елепхантулус) фром Соутх Африца”. Јоурнал оф Маммалогy. 89 (5): 1257—1269. дои:10.1644/07-МАММ-А-254.1 Слободан приступ . 
  17. ^ Царлен, Е.Ј.; Ратхбун, Г.Б.; Олсон, L.Е.; Сабуни, C.А.; Станлеy, W.Т.; Думбацхер, Ј.П. (2017). „Рецонструцтинг тхе молецулар пхyлогенy оф гиант сенгис (Мацросцелидеа; Мацросцелидидае; Рхyнцхоцyон)”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 113: 150—160. ПМИД 28552433. дои:10.1016/ј.yмпев.2017.05.012. 

Литература

уреди
  • Мурата Y, Никаидо M, Сасаки Т, Цао Y, Фукумото Y, Хасегаwа M, Окада Н. Афротхериан пхyлогенy ас инферред фром цомплете митоцхондриал геномес. Мол Пхyлогенет Евол. 2003 Ауг;28(2):253-60.
  • Мурпхy WЈ, Еизирик Е, Јохнсон WЕ, Зханг YП, Рyдер ОА, О'Бриен СЈ. Молецулар пхyлогенетицс анд тхе оригинс оф плацентал маммалс. Натуре. 2001 Фебруарy 1;409(6820):614-8.
  • Табуце Р, Маривауx L, Адаци M, Бенсалах M, Хартенбергер ЈЛ, Махбоуби M, Меброук Ф, Таффореау П, Јаегер ЈЈ. Еарлy Тертиарy маммалс фром Нортх Африца реинфорце тхе молецулар Афротхериа цладе. Проц Биол Сци. 2007 Маy 7;274(1614):1159-66.

Спољашње везе

уреди
 
Сурласте ровчице на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Surlaste_rovčice&oldid=28525513”