Светски календар
Светски календар (The World Calendar) је предлог реформе грегоријанског календара, који је креирала Elisabeth Achelis из Бруклина, Њујорк.
Особине
[уреди | уреди извор]Светски календар је вечни календар са 12 месеци и једнаким кварталима. Вечан је јер остаје исти сваке године.[1]
Сваки квартал почиње у недељу и завршава се у суботу. Квартали су једнаки, сваки има тачно 91 дан одн. 13 недеља одн. 3 месеца. Три месеца имају редом 31, 30 и 30 дана. Дакле, сваки квартал почиње месецом од 31 дан, названим Јануар, Април, Јул и Октобар.
Четири квартала имају 364 дана, тако да је потребно уметнути још један или два додатна дана како би се одржао исти дан Нове године као и код грегоријанског календара:
- Worldsday - ("Светски дан")
- Последњи дан године, после 30. децембра. Овај додатни дан је означен са "W", једнак је 31. децембру и назван је Worldsday као светски празник завршетка године. Следи га недеља, 1. јануар у новој години.
- Leapyear Day - ("Дан преступне године")
- Овај дан се додаје на крај другог квартала, у преступним годинама. Такође је означен са "W" и одговара 1. јулу у преступној грегоријанској години. Следи га недеља, 1. јул по св. кал.
Ова два дана се сматрају 24-часовним „паузирањем“ календара. Они су "интеркалирани" дани који немају ознаку дана у недељи/тједну. Замишљени су као нерадни дани.
Пошто сваки четврти месец има исти распоред дана, календар се може изразити концизно:
| Јануар април јул октобар |
Фебруар мај август новембар |
Март јун септембар децембар |
||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Н | 1 | 8 | 15 | 22 | 29 | 5 | 12 | 19 | 26 | 3 | 10 | 17 | 24 | |
| П | 2 | 9 | 16 | 23 | 30 | 6 | 13 | 20 | 27 | 4 | 11 | 18 | 25 | |
| У | 3 | 10 | 17 | 24 | 31 | 7 | 14 | 21 | 28 | 5 | 12 | 19 | 26 | |
| С | 4 | 11 | 18 | 25 | 1 | 8 | 15 | 22 | 29 | 6 | 13 | 20 | 27 | |
| Ч | 5 | 12 | 19 | 26 | 2 | 9 | 16 | 23 | 30 | 7 | 14 | 21 | 28 | |
| П | 6 | 13 | 20 | 27 | 3 | 10 | 17 | 24 | 1 | 8 | 15 | 22 | 29 | |
| С | 7 | 14 | 21 | 28 | 4 | 11 | 18 | 25 | 2 | 9 | 16 | 23 | 30 | |
| Светски дан следи децембар | W | |||||||||||||
| Преступни дан следи јун, али само у преступној години | W | |||||||||||||
Предности и проблеми
[уреди | уреди извор]Као и код других предлога за реформу календара, присталице могу указати на неколико предности Светског календара у односу на садашњи грегоријански.
Они истичу његову једноставну структуру. Сваки дан недеље је сваке године под истим датумом. Кварталне статистике је лакше поредити, јер су четири квартала исте дужине сваке године. Штеди се на штампању календара, јер се мења само број године. Радни и школски распореди се не морају непотребно измишљати сваке године, уз велике трошкове. Свако може упамтити Светски календар и користити га слично часовнику.
Светски календар уноси мање промене у грегоријански календар од других реформских предлога за увођење једноставнијег и вечног календара - најкраће речено, у простој години је фебруар продужен за два дана и април за један, на рачун марта, маја и августа.
Пошто је Светски календар вечан, нема потребе мењати примерке календара сваке године. Од 1. септембра до 28 фебруара календар је истоветан грегоријанском календару, с тим што је 31. децембар по г. к. означен са W ("Светски дан") у Светском к. Али, остали датуми у Светском календару се разликују, мада не више од два дана у односу на датуме грегоријанског календара:
| Месеци Св. кал. који се разликују | Почетак по грег. кал. |
|---|---|
| Март | 3. марта/2.3 |
| Април | 2. априла/1. априла |
| Мај | 3. маја/2. маја |
| Јун | 2. јуна/1. јуна |
| Јул | 2. јула |
| Аугуст | 2. августа |
Други наведени датум (од Марта до Јуна) важи у преступним годинама.
Друга мана би могла бити то што људи с рођенданима на радни дан никада неће славити рођендан викендом. Наравно, важи обрнуто за оне с рођенданом управо на викенд.
Религијске примедбе
[уреди | уреди извор]Главни противници Светског календара су лидери религија који врше богослужбу у складу са седмодневним циклусом. За Јевреје, хришћане и муслимане, особити дани богослужења су древни и фундаментални елементи њихове вере.[2] За хришћане је недеља „дан Господњи“, субота је дан одмора за Јевреје а петак дан посебне молитве (Џуме) за муслимане. Присталице ових религија истичу да уметнути дани ремете традиционални недељни циклус. Недеља са „Светским даном“ би имала 8 дана па би дани богослужења одступали један дан сваке године (2 дана у преступној) у односу на недељу Светског календара. То би значило да верски дан одмора више не би коинцидирао са викендом.
Присталице Светског календара не поричу да је њихов систем у колизији са традицијама доброг дела светског становништва, али тврде да би они које желе одржати седмодневну недељу могли сматрати Worldsday и Leapyear Day као „дупле“ свете дане.
ISO 8601
[уреди | уреди извор]Светски календар, за разлику неких других сличних предлога, није у складу са међународним стандардом ИСО 8601, који је заснован на грегоријанском календару. Разлике су у томе што је први дан седмице ИСО 8601 понедељак а не недеља и ИСО 8601 не подржава уметнуте дане.
Позадина и историја
[уреди | уреди извор]Светски календра има корене у календару који је предложио опат Marco Mastrofini, којим се намеравала реформа грегоријанског календара тако да сваки 1. јануар буде недеља, и да година има једнаке квартале од по 91 дан. Преостали 365. дан соларног циклуса би био „уметнути“ дан на крају године и опциони свети дан. У преступним годинама би још један „интеркалирани“ дан следио суботу, 30. јуна.
Елизабет Акилис је 1930. основала Асоцијацију Светског календара (TWCA) с циљем глобалног усвајања Светског календара. Следећих четврт века је ово функционисало као The World Calendar Association, Inc. Током 1930-их, подршка концепту је расла у Друштву народа, претходнику Уједињених нација. Акилисова је 1931. основала „Журнал Календарске Реформе“, објављивала га следећих 25 година[3] и написала пет књига о концепту овог календара[4].
После II светског рата, Акилисова је затражила подршку у свету за Светски календар. Покрет је привлачио међународну пажњу а закони уведени у Конгресу САД су чекали на међународне одлуке, па је Акилисова прихватила савет да су Уједињене нације одговарајуће тело да одлучују о календарској реформи. САД су у Уједињеним нацијама 1955. знаковито одложиле универзално прихватање тако што су задржале подршку „осим ако таквој реформи не буде давала предност значајна већина грађана САД преко својих представника у Конгресу САД“. Улогу у томе је одиграла горе поменута брига да би нови календар пореметио традиционални 7-дневни циклус богослужења. Акилисова је исте године писала (JCR Vol. 25. стр. 169): „Док су [наше] подружнице и комитети током година, а и данас, били у стању да приђу свим гранама својих влада, [овдашња]] ... Асоцијација је спречена да тражи доношење закона у САД како не би изгубила статус изузетости од пореза. Због овога сам спречена да у својој земљи урадим оно што од свих других подружница тражим да ураде у својим“.
Она је 1956. распустила TWAC, Inc. Удружење је наставило да постоји као Међународна Асоцијација Светског календара (IWCA) до краја века са неколико директора међу којима је била и Molly E. Kalkstein, потомица Акилисове која је током мандата 2000-04 обезбедила први званични website Асоцијације. Удружење се реорганизовало 2005. као The World Calendar Association, International. Тренутно је активно с новим напорима у смеру усвајања Светског календара и то 2012. Садашњи директор је Wayne Edward Richardson iz Elinvudа, Канзас.[5]
Види још
[уреди | уреди извор]- Реформа календара
- Међународни фиксни календар - један старији предлог реформе календара
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 02. 2009. г. Приступљено 08. 11. 2009.
- ^ Time Magazine article "Calendar Reform" Dec. 17, 1934. (на енглеском) Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јануар 2009), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Journal of Calendar Reform, The World Calendar Association ga je objavljivala i distribuirala tromesečno 1930-1955
- ^ THE WORLD CALENDAR – Addresses and Occasional Papers Chronologically Arranged on the Progress of Calendar Reform Since 1930 -- by Elisabeth Achelis (G.P. Putnam's Sons, 1937); THE CALENDAR FOR EVERYBODY by Elisabeth Achelis (G.P. Putnam's Sons, 1943); THE CALENDAR FOR THE MODERN AGE by Elisabeth Achelis (Thomas Nelson & Sons, 1951); OF TIME AND THE CALENDAR by Elisabeth Achelis (Hermitage House Inc., New York and George J. McLeod, LTD., Toronto, Canada, 1955); Autobiography BE NOT SILENT by Elisabeth Achelis (Pageant Press, Inc., 1961)
- ^ CONTACT TheWorld Calendar Association Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јануар 2009), Приступљено 24. 4. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Thomas Ignatius M. Forster, Perennial calendar and companion to the almanack (London: Harding, Mavor and Lepard, 1824)
- Hirossa Ap-Iccim, "An Essay on the British Computation of Time, Coins, Weights, and Measures, and a Proposal for a New Georgian Æra, not to Err a Day in 10,000 Years", The Gentleman’s Magazine, 15 (1745): 377-379
- Moses B. Cotsworth, The rational almanac: tracing the evolution of modern almanacs from ancient ideas of time, and suggesting improvements (Acomb, England:Cotsworth, 1905)
- Frank Parker Stockbridge, "New Calendar by 1933 -- Eastman", Popular Science Monthly (June 1929): 32
- Edward L. Cohen, "Adoption and Reform of the Gregorian Calendar", in Deanna Haunsperger, Stephen Kennedy, eds., The edge of the universe: celebrating 10 years of Math horizons (Washington, D.C.: Mathematical Association of America, 2006), pp. 129-134
- Bromberg, Irv. „The Symmetry010 Calendar”. Symmetry454 and Symmetry010 Calendars, Kalendis Calculator, and more. Приступљено 6. 8. 2016.
- Montini, Giovanni. „CONSTITUTION ON THE SACRED LITURGY SACROSANCTUM CONCILIUM SOLEMNLY PROMULGATED BY HIS HOLINESS POPE PAUL VI ON DECEMBER 4, 1963”. Sacrosanctum concilium - La Santa Sede. Second Ecumenical Council of the Vatican. Приступљено 6. 8. 2016.
- Bromberg, Irv. „Solar Calendar Leap Rules”. Symmetry454 and Symmetry010 Calendars, Kalendis Calculator, and more. Приступљено 7. 8. 2016.
- Barsoum, Ignatius A. (2003). The Scattered Pearls. Piscataway: Georgias Press.
- Blackburn, B. & Holford-Strevens, L. (1999). The Oxford Companion to the Year. Oxford University Press. ISBN 0-19-214231-3.
- Blackburn, B. & Holford-Strevens, L. (2003). The Oxford Companion to the Year: An exploration of calendar customs and time-reckoning, Oxford University Press.
- Blegen, Carl W. (n.d.). "An Odd Christmas". Posted with an introduction by Natalia Vogeikoff-Brogan on 25 December 2013. From the Archivist's Notebook retrieved 1 April 2018.
- Borkowski, K. M., (1991). "The tropical calendar and solar year", J. Royal Astronomical Soc. of Canada 85(3): 121–130.
- Carabias Torres, A. M. (2012). Salamanca y la medida del tiempo. Salamanca: Ediciones Universidad de Salamanca.
- Coyne, G. V., Hoskin, M. A., Pedersen, O. (Eds.) (1983). Gregorian Reform of the Calendar: Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary, 1582–1982. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Vatican Observatory (Pontificia Academia Scientarum, Specola Vaticana).
- Dershowitz, D., Reingold, E. M. (2008). Calendrical Calculations, 3rd ed. Cambridge University Press.
- Duncan, D. E. (1999). Calendar: Humanity's Epic Struggle To Determine A True And Accurate Year. HarperCollins. ISBN 9780380793242.
- Gregory XIII. (2002 [1582]). Inter GravissimasШаблон:Paywall (W. Spenser & R. T. Crowley, Trans.). International Organization for Standardization.
- Meeus, J. & Savoie, D. (1992). The history of the tropical year. Journal of the British Astronomical Association, 102(1): 40–42.
- Morrison, L. V. & Stephenson, F. R. (2004). Historical values of the Earth's clock error ΔT and the calculation of eclipses. Journal for the History of Astronomy Vol. 35, Part 3, No. 120, pp. 327–336.
- Moyer, Gordon (May 1982). "The Gregorian Calendar". Scientific American, pp. 144–152.
- Moyer, Gordon (1983). "Aloisius Lilius and the Compendium Novae Rationis Restituendi Kalendarium". In Coyne, Hoskin, Pedersen (1983), pp. 171–188.
- Pattie, T.S. (1976) "An unexpected effect of the change in calendar in 1752" Архивирано на сајту Wayback Machine (9. новембар 2021). British Library Journal.
- Pedersen, O. (1983). "The Ecclesiastical Calendar and the Life of the Church". In Coyne, Hoskin, Pedersen (eds), Gregorian Reform of the Calendar: Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Specolo Vaticano, pp. 17–74.
- Richards, E. G. (1998). Mapping Time: The Calendar and its History. Oxford U. Press.
- Richards, E. G. (2013). "Calendars". In S. E. Urban and P. K. Seidelmann (eds.), Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac 3rd ed. (pp. 585–624). Mill Valley CA: University Science Books. ISBN 978-1-891389-85-6
- Seidelmann, P. K. (Ed.) (1992). Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac. 2nd ed. Sausalito, CA: University Science Books.
- Swerdlow, N. M. (1986). The Length of the Year in the Original Proposal for the Gregorian Calendar. Journal for the History of Astronomy Vol. 17, No. 49, pp. 109–118.
- Walker, G. W. "Easter Intervals". Popular Astronomy June 1945, Vol. 53, pp. 162–178, 218–232.
- Ziggelaar, A. (1983). "The Papal Bull of 1582 Promulgating a Reform of the Calendar". In Coyne, Hoskin, Pedersen (eds), Gregorian Reform of the Calendar: Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Specolo Vaticano, pp. 201–239.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Biography of Elisabeth Achelis Архивирано на сајту Wayback Machine (18. фебруар 2020)
- The World Calendar Association Website Архивирано на сајту Wayback Machine (16. децембар 2014)
- Calendar Reform
