Десет Божјих заповести

Десет Божјих заповести је скуп закона које је на Синајској гори, према библијском предању, Бог саопштио Израелцима преко њиховог пророка Мојсија, након преласка преко Црвеног мора и изласка из египатског ропства око 1200. п. н. е. Оне су део збирке закона познате под називом Закон (хебр. Тора) или Мојсијев закон.^[1]

Научници се не слажу око тога када је и ко написао Десет заповести, а неки савремени научници сугеришу да су Десет заповести вероватно направљене по узору на хетитске и месопотамске законе и уговоре. Према књизи Изласка у Тори, десет заповести је откривено Мојсију на гори Синај и исписано на две камене плоче које се чувају у Ковчегу завета.^[2]

Текст Десет заповести

Текст Десет Божјих заповести према преводу Вука Стефановића Караџића (Излазак 20:2—17):

Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље Мисирске, из дома ропскога.
Немој имати других богова уза ме.
Не гради себи лика резана нити какве слике од онога што је горе на небу, или доље на земљи, или у води испод земље.
Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који походим гријехе отачке на синовима до трећега и до четвртога кољена, онијех који мрзе на мене;
А чиним милост на тисућама онијех који ме љубе и чувају заповијести моје.
Не узимај узалуд имена Господа Бога својега; јер неће пред Господом бити прав ко узме име његово узалуд.
Сјећај се дана од одмора да га светкујеш.
Шест дана ради, и свршуј све послове своје.
А седми је дан одмор Господу Богу твојему; тада немој радити ниједнога посла, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни живинче твоје, ни странац који је међу вратима твојим.
Јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, море и што је год у њима; а у седми дан почину; зато је благословио Господ дан од одмора и посветио га.
Поштуј оца својега и матер своју, да ти се продуље дани на земљи, коју ти да Господ Бог твој.
Не убиј.
Не чини прељубе.
Не кради.
Не свједочи лажно на ближњега својега.
Не пожели куће ближњега својега, не пожели жене ближњега својега, ни слуге његова, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца његова, нити ишта што је ближњега твојега.

Текст Десет Божјих заповести према преводу Вука Стефановића Караџића (Поновљени закон 5:6—21):

Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље Мисирске, из дома ропскога.
Немој имати богова других до мене.
Не гради себи лика резанога, нити какве слике од твари које су горе на небу или које су доље на земљи или које су у води испод земље.
Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који на синовима походим безакоња отаца њиховијех до трећега и до четвртога кољена, онијех који мрзе на ме,
А чиним милост на тисућама онијех који ме љубе и чувају заповијести моје.
Не узимај узалуд имена Господа Бога својега, јер неће пред Господом бити прав ко узме име његово узалуд.
Држи дан од одмора и светкуј га, као што ти је заповједио Господ Бог твој.
Шест дана ради, и свршуј све послове своје.
А седми је дан одмор Господу Богу твојему; немој радити никакога посла ни ти ни син твој ни кћи твоја ни слуга твој ни слушкиња твоја, ни во твој ни магарац твој, нити које живинче твоје, ни дошљак који је код тебе, да би се одморио слуга твој и слушкиња твоја као и ти.
И памти да си био роб у земљи Мисирској, и Господ Бог твој изведе те оданде руком крјепком и мишицом подигнутом. Зато ти је Господ Бог твој заповједио да светкујеш дан од одмора.
Поштуј оца својега и матер своју, као што ти је заповједио Господ Бог твој, да би се продуљили дани твоји и да би ти добро било на земљи, коју ти даје Господ Бог твој.
Не убиј.
Не чини прељубе.
Не кради.
Не свједочи лажно на ближњега својега.
Не пожели жене ближњега својега, не пожели куће ближњега својега, ни њиве његове, ни слуге његова, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца његова, нити ишта што је ближњега твојега.

Десет заповести до данас чине темељ јеврејске и хришћанске вере.

Будући да у хебрејском тексту не постоји нумерација ни нека друга јасна подела заповести, те није лако одредити њихов број, до традиционалног броја од десет заповести у различитим се предајама долази на различите начине. Особито је та разноликост присутна међу разним хришћанским заједницама.

Десет заповести у Православној цркви

Десет Божјих заповести на хебрејском на папирусу из 2. века

Сажети, али другачије распоређени текст заповести, доноси и Православна црква:

Ја сам Господ твој и немој имати другог Бога осим мене.
Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати, нити им служити.
Не узимај узалуд имена Господа Бога свога.
Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твојему.
Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.
Не убиј.
Не чини прељубе.
Не кради.
Не сведочи лажно на ближњега свога.
Не пожели ништа што је туђе.

Уместо израза „недјеља“ има израз „дан одмора“, што је у ствари превод хебрејске речи шабат. Православна црква, иако задржава забрану израде ликова, ипак поштује иконе, али не држи да у њима станује божанство.

Десет заповести у Католичкој цркви

Варијанта која се налази у католичком катихизису, али и код неких других цркава, доноси другачији, сажети, текст. У том се тексту уместо спомена „суботе“ спомиње „дан Господњи“. За заповест која помиње забрану израђивања ликова Католичка црква држи да је садржана у првој заповести (према њеном науку, ликови се не штују као да су Бог или сами свеци, него само као подсећање на њих, док се забрана из Десет заповести односи на уверење да божанство пребива у израђеном лику). Ове Цркве такође имају последње две које су садржане у последњој заповести, према горњем тексту. Тако овај текст Десет заповести гласи:^[3]

Ја сам Господин, Бог твој, немој имати других богова уз мене!
Не узимај имена Господина, Бога свога, узалуд!
Сети се да светкујеш дан Господњи!
Поштуј оца и мајку да дуго живиш и добро ти буде на земљи!
Не убиј!
Не сагреши блудно!
Не укради!
Не реци лажна сведочанства на ближњега свога!
Не пожели жене ни мужа ближњега свога!
Не пожели никакве ствари ближњега свога!

Десет Божјих заповести у протестантској, еванђеоској и назаренској цркви

Многе хришћанске религије користе исти текст Десет Божјих заповести који користи Православна црква (друга књига Мојсијева - двадесета глава и пета књига Мојсијева - пета глава). Овамо спадају протестанти (англиканци, лутерани, калвинисти, методисти), еванђеоске цркве (баптисти и пентакостална црква) и анабаптисти (назарени и други). Када користе скраћени текст, то је такође исти текст који користи Православна црква:

Ја сам Господ Бог Твој; немој имати других богова осим мене.
Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити.
Не узимај узалуд имена Господа Бога својега.
Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твојему.
Поштуј оца својега и мајку своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.
Не убиј.
Не чини прељубе.
Не кради.
Не сведочи лажно на ближњега својега.
Не пожели ништа што је туђе.

Ниједна од ових религија, осим адвентиста, не практикује суботу као дан одмора. Као разлог за то наводе Свето Писмо јер стоји записано да су се апостоли и њихови следбеници окупљали баш у недељу иако су сви одреда били Јевреји.

Међу протестантима и међу еванђеоским хришћанима постоји већи број свештеника и теолога који сматрају да хришћани више нису под Мојсијевим законом, па да самим тиме ни Десет Божјих заповести за њих нису битне. Насупрот томе, други истичу да су сви делови Мојсијевог закона обавезни за хришћане, укључујући ту и прописе Треће књиге Мојсијеве о каменовању преступника, те прогону и убијању пагана и јеретика. Трећа група верује да је Христос склопио нови савез са својим следбеницима, али да је при томе јасно одредио шта се од старог савеза мења а шта се не мења.

Десет заповести у исламу

Наређење да се обожава само Алах, који нема судруга.
Забрана кривог заклињања Алаху.
Наређење да се пази на суботу - одвојити један дан у седмици за ибадет, сада имамо петком, чиме је Алах дерогирао попис у суботу.
Поштуј оца и мајку да би дуго живео на земљи, коју ти даје Аллах - Господар твој.
Не убиј.
Не чини блуд.
Не кради.
Не сведочи лажно на свог ближњег.
Не пожели куће свога пријатеља.
Не пожели жене свога пријатеља, ни слуге његове, ни слушкиње његове, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта што припада пријатељу.

Десет заповести код других хришћанских заједница

Адвентисти седмог дана

Адвентисти практикују суботу као дан одмора. Они сами себе убрајају у хришћане али не у еванђеоске хришћане нити у анабаптисте иако проповедају еванђеље Исуса Христа. Већина других хришћана прихвата адвентисте као хришћане. Што се тиче Десет Божјих заповести разлика између адвентиста и Православне цркве је у томе који је дан у седмици прихваћен као дан одмора. Осим тога адвентисти сматрају држање било каквих икона идолопоклонством.

Баптисти седмог дана

Према неким изворима (укључујући ту и чланке на Википедији) постоје и баптисти седмог дана који практикују суботу као дан одмора. Сви баптисти које питате о таквој религији кажу да им није позната.

Десет заповести код Јеховиних сведока

Јеховини сведоци дуго година нису себе убрајали у хришћане. Данас истичу да су и они хришћани. Остали хришћани им то оспоравају зато што Јеховини сведоци тврде да Христос није Бог него анђео.

Њихов текст Десет Божјих заповести је исти као код Православне цркве. Не славе суботу.

Види још

Референце

^ „Ten Commandments Old Testament”. Britannica. Приступљено 15. 1. 2021. (језик: енглески)
^ „Ten Commandments | Description, History, Text, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.
^ „Catholicism and the Ten Commandments”. Dummies. Приступљено 15. 1. 2021. (језик: енглески)

Литература

Aaron, David H (2006). Etched in Stone: The Emergence of the Decalogue. Continuum. ISBN 0-567-02791-0.
Abdrushin (2009). The Ten Commandments of God and the Lord's Prayer. Grail Foundation Press. ISBN 978-1-57461-004-8. The Ten Commandments of God and The Lord's Prayer
Barenboim, Peter (2005). Biblical Roots of Separation of Powers (PDF). Moscow. ISBN 5-94381-123-0.
Boltwood, Emily (2012). 10 Simple Rules of the House of Gloria. Tate Publishing. ISBN 978-1-62024-840-9.
Freedman, David Noel (2000). The Nine Commandments. Uncovering a Hidden Pattern of Crime and Punishment in the Hebrew Bible. Doubleday. ISBN 0-385-49986-8.
Friedman, Richard Elliott (1987). Who Wrote the Bible?. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall. ISBN 0-671-63161-6.
Hazony, David (2010). The Ten Commandments: How Our Most Ancient Moral Text Can Renew Modern Life. New York: Scribner. ISBN 978-1-4165-6235-1.
Kaufmann, Yehezkel (1960). The Religion of Israel, From Its Beginnings To the Babylonian Exile. Превод: Moshe Greenberg. Chicago: University of Chicago Press.
Kuntz, Paul Grimley (2004). The Ten Commandments in History: Mosaic Paradigms for a Well-Ordered Society. Wm B Eerdmans Publishing, Emory University Studies in Law and Religion. ISBN 0-8028-2660-1.
Markl, Dominik (2012): "The Decalogue in History: A Preliminary Survey of the Fields and Genres of its Reception", in: Zeitschrift für Altorientalische und Biblische Rechtsgeschichte – 18 (279-293):, (pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2021)).
Markl, Dominik (2013). The Decalogue and its Cultural Influence. Sheffield: Sheffield Phoenix Press. ISBN 978-1-909697-06-5.
Mendenhall, George E (1973). The Tenth Generation: The Origins of the Biblical Tradition. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-1267-4.
Mendenhall, George E (2001). Ancient Israel's Faith and History: An Introduction To the Bible in Context. Louisville: Westminster John Knox Press. ISBN 0-664-22313-3.
Naguib, Hussein (2014). The Quranic Ten Commandments: This Is My Straight Path Al An'am (6:153). Hussein M. Naguib. ISBN 978-0-615-99559-5.
Watts, James W. (2004). „Ten Commandments Monuments and the Rivalry of Iconic Texts” (PDF). Journal of Religion and Society. 6. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 02. 2015. г. Приступљено 27. 8. 2014.
Greenman, Jeffrey P.; Larsen, Timothy (2012). The Decalogue Through the Centuries: From the Hebrew Scriptures to Benedict XVI (на језику: енглески). Westminster John Knox Press. ISBN 9780664234904.
Ingersoll, Judie (2013). „Religiously Motivated Violence in the Abortion Debate”. Ур.: Juergensmeyer, Mark; Kitts, Margo; Jerryson, Michael. Oxford Handbook of Religion and Violence. New York: Oxford University Press. стр. 316–317.
Duncan, J. Ligon III (15. 10. 1994). Moses' Law for Modern Government. Annual national meeting of the Social Science History Association. Atlanta, GA. Архивирано из оригинала 30. 11. 2012. г. Приступљено 23. 8. 2013.
Malcolm, Lois (1997-10-01). „The God of Israel and Christian Theology”. Anglican Theological Review. 79 (4): 627. ISSN 0003-3286. Архивирано из оригинала 03. 08. 2020. г. Приступљено 2017-05-29.
Kittel, Gerhard. Theological Dictionary of the New Testament. Eerdmans Publishing Company.
Verbrugge, Veryln. New International Dictionary of New Testament Theology. Zondervan.
Hodges, Frederick, M. (2001). „The Ideal Prepuce in Ancient Greece and Rome: Male Genital Aesthetics and Their Relation to Lipodermos, Circumcision, Foreskin Restoration, and the Kynodesme” (PDF). The Bulletin of the History of Medicine. 7 5 (Fall 2001): 375—405. PMID 11568485. S2CID 29580193. doi:10.1353/bhm.2001.0119. Приступљено 2007-07-24.

Спољашње везе

Ten Commandments: Ex. 20 version (text Архивирано на сајту Wayback Machine (29. мај 2009), mp3), Deut. 5 version (text Архивирано на сајту Wayback Machine (29. фебруар 2008), mp3) in The Hebrew Bible in English Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2008) by Jewish Publication Society, 1917 ed.
„Michelangelo was right about tablets”. The Times of Israel.

[1] „Ten Commandments Old Testament”. Britannica. Приступљено 15. 1. 2021. (језик: енглески)

[2] „Ten Commandments | Description, History, Text, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.

[3] „Catholicism and the Ten Commandments”. Dummies. Приступљено 15. 1. 2021. (језик: енглески)

[1]

[2]

[3]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF 2
Државне	Норвешка Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Летонија Чешка Пољска 2
Остале	Енциклопедија Британика IdRef İslâm Ansiklopedisi