Вилијам О. Даглас
| Вилијам О. Даглас | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Вилијам О. Даглас | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 16. новембар 1898. | ||||||||||||
| Место рођења | Општина Мејн,  Минесота (САД) | ||||||||||||
| Датум смрти | 19. јануар 1980. (81 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Вашингтон, (САД) | ||||||||||||
| Универзитет | Универзитет Витман Правна школа Колумбија | ||||||||||||
| Професија | политичар, судија | ||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||
| Политичка странка | Демократска странка | ||||||||||||
| |||||||||||||
Вилијам Орвил Даглас (енгл. William Orville Douglas, Општина Мејн, Минесота, САД, 16. новембар 1898 — Вашингтон, 19. јануар 1980) је био амерички правник и политичар који је служио као придружени судија Врховног суда Сједињених Америчких Држава. Именовао га је председник Френклин Д. Рузвелт 1939, након повлачења Луиса Брандиса, а његово именовање је потврђено у Сенату гласовима 62 сенатора, док их је 4 гласало против.
Дагласов мандат од 36 година и 209 дана је најдужи у историји Врховног суда. Даглас такође држи рекорд по броју написаних мишљења и несагласних мишљења, по броју одржаних говора, а написао је и више књига него било који други судија у историји Суда.
Дагласов стил је био необичан у томе што он није покушавао да тражи оправдања за своје судијске ставове у текстовима, историји, или преседанима.[1] Уместо тога, Даглас је био познат по писању кратких, језгровитих мишљења која су се ослањала на филозофске спознаје и запажања из актуелне политике и књижевности.
Даглас је веровао да улога Суда „није неутрална“. „Устав није неутралан, написан је да скине власт са леђа народа...“[2]
Даглас је током мандата у Суду постао познат као велики заговорник права из првог амандмана. Са судијом Хугом Блеком, Даглас се залагао за дословно тумачење одредбе из првог амандмана да „Конгрес не може доносити никакав закон који ограничава слободу говора или штампе“. Написао је пресуду у предмету Терминело против Града Чикага из 1949, у којој је укинута осуђујућа пресуда једном католичком свештенику који је наводно изазвао „повреду мира“ давањем антисемитских коментара током јавног говора. Даглас је, заједно са Блеком, гласао против пресуде Суда у предмету Денис против Сједињених Америчких Држава, у којој је Суд потврдио осуђујућу пресуду вођи америчке Комунистичке партије.
Даглас је временом постао водећи заговорник индивидуалних права. Често је у својим мишљењима изражавао забринутост због присилног конформизма са „естаблишментом“. На пример, Даглас је написао већинско мишљење у предмету Грисволд против Конектиката, у којем је пронашао „право на приватност“ у првих осам амандмана Повеље о правима.[3] Ово је било превише чак и за његовог старог савезника Хуга Блека, који је гласао против те пресуде.
Повукао се из Суда 12. новембра 1975, а Џералд Форд је на његово место именовао Џона Пола Стивенса. Умро је 19. јануара 1980, а сахрањен је на Националном гробљу Арлингтон.[4][5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Woodward, Robert and Armstrong, Scott (1979). The Brethren: Inside the Supreme Court. ISBN 978-0-380-52183-8.-. ISBN 978-0-380-52183-8. ISBN 978-0-671-24110-0 . ISBN 978-0-671-24110-0. ISBN 978-0-7432-7402-9-. ISBN 978-0-7432-7402-9.
- ^ Douglas 1980, стр. 8.
- ^ Tomlins, Christopher L. (2005). The United States Supreme Court. Houghton Mifflin. стр. 475—476. ISBN 9780618329694. Приступљено 21. октобар 2008.
- ^ Christensen, George A. (1983) Here Lies the Supreme Court: Gravesites of the Justices, Yearbook Supreme Court Historical Society. Internet Archive
- ^ Christensen, George A., Here Lies the Supreme Court: Revisited, Journal of Supreme Court History, Volume 33 Issue 1, Pages 17 – 41, University of Alabama
Литература
[уреди | уреди извор]- Douglas, William O. (1980). The Court Years. Random House. стр. 8.
- Tomlins, Christopher L. (2005). The United States Supreme Court. Houghton Mifflin. ISBN 9780618329694.
- Abraham, Henry J. (1992). Justices and Presidents: A Political History of Appointments to the Supreme Court. 3d. ed. (New York: Oxford University Press). ISBN 978-0-19-506557-2.
- Cushman, Clare (2001). The Supreme Court Justices: Illustrated Biographies,1789–1995. (2nd ed.) (Supreme Court Historical Society), (Congressional Quarterly Books). ISBN 978-1-56802-126-3.-. ISBN 978-1-56802-126-3.
- Frank, John P. (1995). Friedman, Leon; Israel, Fred L., ур. The Justices of the United States Supreme Court: Their Lives and Major Opinions. Chelsea House Publishers. ISBN 978-0-7910-1377-9.
- Hall, Kermit L., ур. (1992). The Oxford Companion to the Supreme Court of the United States. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-505835-2.
- Martin, Fenton S. & Goehlert, Robert U. (1990). The U.S. Supreme Court: A Bibliography. Congressional Quarterly Books. ISBN 978-0-87187-554-9.
- Murphy, Bruce Allen. Wild Bill: The Legend and Life of William O. Douglas, New York: Random House. 2003. ISBN 978-0-394-57628-2.
- Pritchett, C. Herman (1969). Civil Liberties and the Vinson Court. The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-68443-7.
- Urofsky, Melvin I., Conflict Among the Brethren: Felix Frankfurter, William O. Douglas and the Clash of Personalities and Philosophies on the United States Supreme Court, Duke Law Journal (1988): 71–113.
- Urofsky, Melvin I. (1997). Division and Discord: The Supreme Court under Stone and Vinson, 1941–1953. University of South Carolina Press. ISBN 978-1-57003-120-5.
- Urofsky, Melvin I. (1994). The Supreme Court Justices: A Biographical Dictionary. (New York: Garland Publishing 1994). 590 pp. ISBN 978-0-8153-1176-8.
- Woodward, Robert & Armstrong, Scott (1981). The Brethren: Inside the Supreme Court. ISBN 978-0-380-52183-8.-. 1979. ISBN 978-0-380-52183-8.. ISBN 978-0-671-24110-0. ISBN 978-0-671-24110-0. ISBN 978-0-7432-7402-9.-. ISBN 978-0-7432-7402-9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- William O. Douglas Papers, Seeley G. Mudd Manuscript Library, Princeton University
- Oyez project, U.S. Supreme Court media on William O. Douglas
- Points of Rebellion, William O. Douglas
- Supreme Court Historical Society, William O. Douglas
 | Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
|
| ||||||||||||
|
| ||||||||||||||||||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Људи | |
| Остале | |
