Западна Европа

Западна Европа
Површина	936.889 km²
Рељеф	углавном низија
Клима	атлантска

Западна Европа је географска регија која обухвата површину од 936.889 km², односно 8,9% површине Европе. На овом простору живи око 146.600.000 становника, што чини 21,2% укупне европске популације. Густина насељености износи 157 становника/km², што је чини најгушће насељеном регијом Европе.

Анализирајући положај западне Европе види се да је она смештена око Северног мора и канала Ламанш.

Све државе осим Луксембурга и Монака излазе на Атлантски океан. Луксембург је једини потпуно континенталан, а Француска излази и на Средоземно море.

У рељефу доминирају низије са којих се местимично уздижу громадне планине, као што су Централни масив, Ардени, Вогези и планине у Великој Британији и Ирској.

Обале су јако разуђене и састављене од стена разне старости што између других фактора утиче на разнолике рељефне облике. На континенталном и острвском делу западне Европе уз морске површине налазе се низије. Низије се на острвском делу регије пружају до Пенинских и Камбријских планина. На континенталном делу низије се простиру до Ардена и Порајнских планина, а у југозападној и западној Француској до подножја Пиринеја и централног масива. Млађе веначне планине Алпи и Јура, попут Пиринеја на југу, чине границу ове регије на истоку.

Клима регије је под утицајем Атлантика, а од климе је зависан већи део живота у овом простору.

Количина падавина се смањује према унутрашњости и клима прелази у умерено континенталну, а на Алпима и Пиринејима у планинску. Јужни део Француске има Средоземну климу, с обзиром на то да тај део излази на Средоземно море.

Огранци топле Голфске струје загревају обале западне Европе. Западни ветрови јој доносе довољну количину падавина. Мала температурна колебања, а падавине су распоређене подједнако током године, претежно у облику кише. С тим особинама, клима има карактер благости и уједначености.

Речна мрежа је добро развијена, реке су богате водом и уједначеног водостаја током године.

На подручју громадних планина, посебно Централног масива у Француској, појављују се бројни термоминерални извори и чине хидрографску специфичност регије.

Оријентација речних токова је таква да су они путеви са континената на океан, али и обрнуто са океана на континент. Према Северном мору и каналу од већих река које теку с континента су: Рајна, Шелда, Меза и Сена, према Атлантику су Лоара и Гарона, а са британског острва Темза и Северн. Ове реке теку преко великих низијских подручја и завала као што су: Низоземље, Англо-фламанска завала, Париски, Лондонски и Аквитански басен.

У овој регији живи око 146.600.000 становника, што чини 21,2% укупног европског становништва.

Највећи број становника је германског или романског порекла.

Западну Европу настањују следећи народи.

• 1. Романи - Французи, Валонци, Окситанци
• 2. Германи - Британци, Луксембуржани, Фламанци, Лимбуржани, Холанђани
• 3. Келтски народи - Ирци, Шкоти, Велшани, Бретонци, Корнволци, Манкси
• 4. остали народи - Баски

Природни прираштај је низак, али добар животни стандард доприноси дужем животном веку становништва.

Највиши је ниво градског становништва, у поређењу са осталим регијама Европе.

• 1. протестанти - Британци, Шкоти, Велшани, Корнволци, Манкси, делом Холанђани
• 2. католици - Французи, Баски, Ирци, Бретонци, Валонци, Фламанци, Луксембуржани, Лимбуржани, Окситанци, делом Холанђани

Западна Европа је дуго векова била регија на „крај света“. Ту је престајао познати свет и почињало је непознато водено пространство. Откриће пута за Америку повукло је за собом развој поморства и трговине, у наредним вековима и све до данас. Она је постала колевка прогреса, а акваторија уз њене обале постала је најпрометнија саобраћајница.

Све је то допринело да се у Западној Европи родила и расла индустријска револуција на чијим су техничким достигнућима учили, једно дуже време, сви народи света.

Пољопривреда је веома развијена, модерна и механизована.

Велики простори су претворени у обрадиве површине, а климатски услови су повољни за узгој различитих биљака.

Најнижи северни део западноевропске низије, на подручју Холандије и Белгије, био је великим делом под морем. Тамо се вршило такозвано одузимање копна од мора. Ограђивањем насипима и исушивањем плитког мора створени су тзв. полдери, плодна и обрадива земљишта.

Западноевропске земље су међу првима у свету по индустријској развијености. Западна Европа је и сада најразвијенија регија у Европи са привредног становишта, а државе ове регије су међу привредно најразвијенијим у свету.

Иако је рудно богатство велико (нафта, гас, угаљ, руде гвожђа, олова, цинка, уранијума, боксита), недовољно је за степен развијености индустрије, која из тог разлога зависи од увоза сировина.

Ова регија има изразито развијен саобраћај.

Велики аеродроми и луке, модерни путеви и пруге, развијена индустрија превозних средстава обележавају све државе регије.

Највећи подухват је изградња тунела испод Ламанша. Тунел испод Ламанша повезује Кале у Француској и Довер у Великој Британији.

Владе Француске и Велике Британије, 1986. године, договорили су се да почну са прокопавањем тунела. Он је завршен 1994. године. На њему је радило 15000 радника и коштао је дванаест милијарди долара. Дугачак је 51 km, пружа се 50 m испод морског дна и има три траке. Возови иду у два правца - један за Енглеску, други за Француску. Ламанш се пређе за 35 минута. Тунелом је први пут, после леденог доба, британско копно спојено с матичним, европским копном.

У овој регији се налазе следеће државе: Уједињено Краљевство, Ирска, Француска, Белгија, Холандија и Луксембург. Холандија, Белгија и Луксембург познате су као земље Бенелукса. То су најразвијеније европске земље а многе од њих већ постоје и вековима.

• Ситарица, Рада; Тадић, Милутин. (Београд, 2016). Географија 6 за 6. разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства
• „Западна Европа”. Shtreber. Приступљено 6. 1. 2018. 
• „Западна Европа - географски преглед” (PDF). Приступљено 6. 1. 2018. ^{[мртва веза]}