[go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Ратови звезда

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Star Wars)
Ратови звезда
upright=225п
ТворацЏорџ Лукас
Изворни радРатови звезда[а][б]
ВласникLucasfilm
Штампана издања
Часопис(и)Star Wars Insider
(1987—данас)
Филмови и телевизија
Филм(ови)цео списак
Играни

Анимирани

Телевизијске серијецео списак
Телевизијски специјал(и)Празнични специјал
(1978)

Ратови звезда (енгл. Star Wars) америчка је медијска франшиза коју је створио Џорџ Лукас. Започела је истоименим филмом из 1977.[б] и убрзо постала светски феномен поп-културе. Франшиза је проширена на више филмова и друге медије, попут телевизијских серија, видео-игара, романа, стрипова, атракција тематских паркова и тематских арена, који су део свеобухватног измишљеног универзума.[в] Једна је од медијска франшиза са највећом зарадом свих времена.

Оригинални филм (Ратови звезда), касније поднасловљен Епизода IV — Нова нада (1977), пратили су Епизода V — Империја узвраћа ударац (1980) и Епизода VI — Повратак џедаја (1983), створивши трилогију оригинала. Лукас је касније режирао трилогију преднаставака, коју чини Епизода I — Фантомска претња (1999), Епизода II — Напад клонова и Епизода III — Освета сита (2005). Године 2012. Лукас је продао своју продуцентску кућу Дизнију, одрекавши се власништва над франшизом. Ово је довело до трилогије наставака, коју чини Епизода VII: Буђење силе (2015), Епизода VIII: Последњи џедаји (2017) и Епизода IX: Успон Скајвокера (2019).

Свих девет филмова „Саге о Скајвокерима” номиновано је за Оскара, а прва два су и освојила награду. Заједно са „антологијским” филмовима Одметник-1 (2016) и Соло (2018), комбиновани приход износи преко 10 милијарди долара, што је чини другом филмском франшизом са највећом зарадом свих времена.[1][2] У припреми су додатни предстојећи филмови.

Премиса

[уреди | уреди извор]

Франшиза Ратови звезда приказује пустоловине ликова „некада давно, у далекој галаксији”,[3] у којој људи и многе врсте ванземаљаца (често хуманоидни) коегзистирају са роботима (који се у филмовима обично називају „дроиди”), који им помажу у свакодневном животу; свемирски летови између планета су уобичајени због хиперпросторне технологије брзине светлости.[4][5][6] Планете се крећу од изузетно богатих до пустиња које насељавају само примитивна племена. Практично сваки биом Земље, поред много измишљених, има свој пандан као планету из Ратова звезда која, у већини случајева, врви од чулних и неосетљивих ванземаљаца.[7] Франшиза такође користи друге астрономске објекте као што су астероидна поља и маглине.[8][9] Свемирске летелице се крећу од малих ловаца, преко огромних капиталних бродова као што су разарачи звезда, до свемирских станица као што су Звезде смрти величине месеца. Телекомуникације обухватају двосмерне аудио и аудиовизуелне пројекторе, холографске пројекције и ХолоНет (интернет пандан).

Универзум Ратова звезда је углавном сличан нашем, али су његови закони физике мање строги и дозвољавају маштовитије приче.[10] Једна од њих је мистична моћ позната као Сила која је у оригиналном филму описана као „енергетско поље свих живих бића… [које] повезује галаксију”.[11] Поље је приказано као нека врста пантеистичког бога.[12] Кроз обуку и медитацију, они у којима је „Сила јака” могу да остваре различите супермоћи (као што су телекинеза, прекогниција, телепатија и управљање физичком енергијом).[13] Верује се да за Силу ништа није немогуће.[14] Поменуте моћи имају два главна витешка реда у међусобном сукобу: џедаји, мировњаци Галактичке Републике који делују на светлој страни Силе путем невезивања и арбитраже, и сити, који користе тамну страну тако што управљају страхом и агресијом. Док џедаји могу бити бројни, сити (или „дартови”) су ограничени на двоје: учитеља и његовог ученика.[15]

Владари Силе су веома малобројни у поређењу са популацијом. Џедаји и сити користе оружје које се зове светлосна сабља, сечиво које може да пресече готово сваку површину и одбије енергетске вијке. Остатак становништва, као и одметници и војници, користе ватрено оружје попут бластера. Због политике на нивоу галаксије, сво ово оружје се користи у разним војним сукобима током којих се одвија већина материјала из Ратова звезда. У спољним крајевима галаксије доминирају криминални синдикати као што је картел хатова. Гангстери и владе често унајмљују ловце на главе. Незаконите активности укључују кријумчарење и ропство.

Планете које омогућавају безброј поставки и невероватну разноликост живота, технологија на различитим нивоима напредовања и елементи фантастике чине Ратове звезда веома универзалном франшизом. Практично сваки жанр и тип приче може се прилагодити тако да се уклопи у франшизу.[16]

Филмови

[уреди | уреди извор]
Филм Година Режија Сценарио Прича Продуцент Статус Реф.
Трилогија оригинала: Епизоде IV—VI
Нова нада 1977. Џорџ Лукас Гари Керц Приказан [17][18]
Империја узвраћа ударац 1980. Ирвин Кершнер Ли Брекет и Лоренс Касдан Џорџ Лукас [19][20]
Повратак џедаја 1983. Ричард Маркан Лоренс Касдан и Џорџ Лукас Хауард Казанџијан [21][22]
Трилогија преднаставака: Епизоде I—III
Фантомска претња 1999. Џорџ Лукас Рик Макалум Приказан [23]
Напад клонова 2002. Џорџ Лукас Џорџ Лукас и Џонатан Хејлс Џорџ Лукас [24][25]
Освета сита 2005. Џорџ Лукас [26][27]
Трилогија наставака: Епизоде VII—IX
Буђење силе 2015. Џеј-Џеј Ејбрамс Лоренс Касдан, Џеј-Џеј Ејбрамс и Мајкл Арнт Кетлин Кенеди, Џеј-Џеј Ејбрамс и Брајан Берк Приказан [21][28]
Последњи џедаји 2017. Рајан Џонсон Кетлин Кенеди и Рам Бергман [29][30]
Успон Скајвокера 2019. Џеј-Џеј Ејбрамс Крис Терио и Џеј-Џеј Ејбрамс Дерек Коноли, Колин Тревороу, Џеј-Џеј Ејбрамс и Крис Терио Кетлин Кенеди, Џеј-Џеј Ејбрамс и Мишел Рејван [31][32]
Антологијски филмови
Одметник-1 2016. Гарет Едвардс Крис Вајц и Тони Гилрој Џон Кнол и Гари Вита Кетлин Кенеди, Алисон Ширмур и Сајмон Емануел Приказан [33]
Соло 2018. Рон Хауард Џонатан Касдан и Лоренс Касдан [34]
Анимирани филм
Ратови клонова 2008. Дејв Филони Хенри Гилрој, Стивен Мелчинг и Скот Марфи Кетрин Виндер Приказан [35]
Предстојећи филмови
Ненасловљен филм крај 2023. Тајка Вајтити Тајка Вајтити и Кристи Вилсон Кернс Кетлин Кенеди Претпродукција [36]
Rogue Squadron Н/Д Пати Џенкинс Метју Робинсон У развоју [37]

Телевизија

[уреди | уреди извор]

Серије

[уреди | уреди извор]
Серија Сезона Епизоде Оригинална објава Мрежа
Анимиране серије
Дроиди 1 12 7. септембар 1985. (1985-09-07) — 7. јун 1986. (1986-06-07) ABC
Евокси 2 26 7. септембар 1985. (1985-09-07) — 13. децембар 1986. (1986-12-13)
Ратови клонова 7 133 3. октобар 2008. (2008-10-03) — 4. мај 2020. (2020-05-04) Cartoon Network / Netflix / Disney+
Побуњеници 4 75 3. октобар 2014. (2014-10-03) — 5. март 2018. (2018-03-05) Disney XD
Отпор 2 40 7. октобар 2018. (2018-10-07) — 26. јануар 2020. (2020-01-26) Disney Channel
Лоша чета 1 16 4. мај 2021. (2021-05-04) — данас Disney+
Визије 1 9 22. септембар 2021. (2021-09-22) — данас
Игране серије
Мандалорац 2 16 12. новембар 2019. (2019-11-12) — данас Disney+
Књига Бобе Фета 1 7 29. децембар 2021. (2021-12-29) — данас
Оби-Ван Кеноби 1 6 27. мај 2022. (2022-05-27) — данас

Филмови

[уреди | уреди извор]
Филм Година Режија Сценарио Прича Продуцент Мрежа
Пустоловина евока 1984. Џон Корти Боб Карау Џорџ Лукас Томас Џ. Смит Патриша Роуз Дугнан ABC
Евоки: Битка за Ендор 1985. Џим Вит и Кен Вит Томас Џ. Смит и Ијан Брајс

Телевизијски специјали

[уреди | уреди извор]
Филм Година Режија Сценарио Прича Продуцент Мрежа
Ратови звезда: Празнични специјал 1978. Стив Бајндер Пат Профт, Леонард Рипс, Брус Виланч, Род Ворен и Мици Велч Џо Лејтон, Џеф Старш, Кен Велч и Мици Велч CBS

Измишљена хронологија

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: Датуми у Ратовима звезда
Ратови звезда ОтпорРатови звезда ПобуњенициЛоша четаРатови клонова (ТВ серија из 2008)Асока (ТВ серија)Књига Боба ФетаМандалорацОдметник-1Андор (ТВ серија)Оби-Ван Кеноби (ТВ серија)Соло: Прича Ратова звезда

Измишљени универзум Ратова звезда обухвата више периода, од којих се три усредсређују на сваку од филмских трилогија. У јануару 2021. дефинисани су следећи периоди:[38]

Проширени универзум спиноф-медија приказује различите нивое континуитета, који су сматрани неканонским и 25. априла 2014. године ребрендирани у Легенде, како би већина наредних радова била усклађена са епизодним филмовима, филмом Ратови клонова и телевизијском серијом.

Глумци и екипа

[уреди | уреди извор]
Видети Глумци Ратова звезда за опширнији списак
Видети Екипа Ратова звезда за опширнији списак

Концепција

[уреди | уреди извор]

Џорџ Лукас је Звездане ратове осмислио у раним 1970-тим. Урадио је више прерада идеје, које су обезбедиле доста материјала за касније филмове. Први филм је изашао 1977, а његова новелизација годину дана касније. Шести и последњи филм, Епизода III, је изашао 19. маја 2005.

Основна замисао је била да се сниме три трилогије (укупно девет филмова), али је од онда Лукас изјавио да нема намеру да даље снима Звездане ратове после — епизоде III, делимично и стога што огроман број књига, игара, стрипова и телевизијских серија покрива тај период приче. Одбачена трећа трилогија (Епизоде VII, VIII и IX) је требало да се бави догађајима након пада Галактичке Империје.

Снимање

[уреди | уреди извор]

Сви оригинални филмови су снимљени, поред других локација, у Елстри студијима (Elstree Studios) у Хертфордширу у Енглеској. Епизода I је снимљена у Ливсден филмским студијима (Leavesden Film Studios), а остала два дела у Сиднеју, Аустралија. Сцене на Татуину, пустињској планети из — епизода IV, VI, I, II и III, снимане су у Тунису.

Сличности

[уреди | уреди извор]

Постоје одређене сличности између прве трилогије и касније снимљене претходне.

  • У — епизодама I и IV, један од протагониста осигура победу у бици (Анакин уништи брод Трговачке Федерације, Лук уништи прву Звезду Смрти)
  • У првим деловима трилогија (Епизоде I и IV) ментор главног протагонисте погине (Квај-Гон Џин, Оби-Ван Кеноби)
  • У другим деловима (Епизоде II и V), протагониста изгуби десну руку (Анакин, Лук)
  • Наслови су паралелни: Фантомска претња и Нова нада се односе на Анакина и Лука Скајвокера; Напад Клонова и Империја узвраћа ударац се односи на појачани напад војске против побуњеника, док се Освета Сита и Повратак Џедаја односе на победу наведеног Реда заснованог на Сили.
  • У свим епизодама, осим — епизоде II, камера се спушта након што уводни текст нестане. У — епизоди II, камера се диже.
  • У — епизодама III и VI, Палпатин охрабрује Анакина и Лука, да докрајче своје противнике - само што Анакин послуша, а Лук не.

Нове верзије

[уреди | уреди извор]

Лукас се поново бавио оригиналном трилогијом. Епизоде IV-VI су прерађене и поново пуштене (и у биоскопе и на видео-касетама) током 1997. и поново на DVD-у септембра 2004. Филмови су детаљно пречишћени од несавршености технике, а Лукас је искористио прилику да уведе одређене измене. У интервјуу AP Архивирано на сајту Wayback Machine (9. децембар 2004)-у из септембра 2004, као разлог овоме наводи:

Мени су специјална издања филмови које сам хтео да направим. Свако ко снима филм, зна да он није никада готов. Прекинут је или истргнут из руку и бачен на тржиште, никада завршен… Већина уметника, сликара, чак и композитора би желели да могу да се врате и прераде своје дело. Имају нови поглед на њега, више средстава, бољу технологију и могу да исправе или заврше ствари које никада нису урадили…
Хтео сам да завршим филм на начин на који је требало да буду завршени. На почетку су ме питали, „Не свиђа ти се?”, а ја бих рекао „Па, филм је само 25 или 30 процената онога што сам хтео да постигнем”… Ако прочитате интервјуе из периода од тих неких осам-девет година, видећете да су о томе како сам разочаран и несрећан и како је то тужно искуство. Знате, јако је лоше када успете да обавите само пола посла и онда га никада не завршите. Ово је била моја прилика да га довршим.

Нова издања су извор трвења међу фановима, од којих многи тврде да додаци и измене кваре филмове. Бес фанова је повећала и немогућност набавке оригиналних филмова на DVD-има. Иронично, Лукас је био противник бојења црно-белих филмова у сведочењу пред Конгресом САД-а. Фанови виде овај став као хипокритичан, други сматрају да измене којима се Лукас противи учињене без сагласности уметника из оригиналне продукције, за разлику од измена које је он урадио у сопственим филмовима.

Expanded Universe

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Expanded Universe (Ратови звезда)

Израз Expanded Universe (EU) се односи на све званично одобрене материјале које се тичу Ратова звезда ван шест филмова, а у себе убраја књиге, стрипове, игре и друге облике медија. Дела из EU су почела књигом Алана Дина Фостера (Alan Dean Foster) Splinter of the Mind's Eye из 1978. Лукас је одлучио да се претежно бави филмовима, али је задржао врховну контролу над свиме што се тиче Ратова звезда. Стога Lucasfilm Licensing мора да уложи велики напор да очува континуитет између филмова и делâ разних аутора. Повремено, детаљи из EU бивају инкорпорирани у највиши извор канона Ратова звезда, у филмове (нпр. име планете Корусант се први пут појављује у књизи Тимотија Зана Heir to the Empire). Неки пуристи одбацују све из EU, верујући да су само догађаји из филмова део 'правог' света Ратова звезда. Након што је Компанија Волт Дизни крајем 2012. купила Лукасфилм и стекла сва ауторска права на Звездане ратове, 25. априла 2014. је званично објављено да ће EU окренути потпуно нову страницу и да ни једна будућа књига, филм или серија неће бити засновани на постојећем садржају из EU који је стваран у претходних 35 година.

Остали филмови

[уреди | уреди извор]

Од премијере Ратова звезда појавило се много званично санкционисаних пародија и EU филмова:

  • The Star Wars Holiday Special (1978) је ТВ специјал, значајан по увођењу лика ловца на уцене Бобе Фета. Такође, споредни детаљ је постао култни симбол – wookiee-ookiee (врста хране Вукија), који је изнедрио и неке нове називе као што су "wookiee-cookie" (десерт на тему Ратова звезда) или "wookiee-hooky" (бежање из школе да би се гледао нови филм у серији Ратови звезда).
  • The Ewok Adventure: Caravan of Courage (1984) и Ewoks: Battle for Endor (1985) који се баве породицом која је залутала на шумовити месец Ендор.
  • The Official Star Wars Fan Film Awards је такмичење које спонзорише Lucasfilm у којем учествују кратки филмови фанова који се баве, односе на или исмевају феномен Ратова звезда.

Радио и телевизија

[уреди | уреди извор]

Star Wars је радио адаптација из 1981. коју је написао писац научне фантастике Брајан Дејли (Brian Daley). Касније су урађене адаптације и друга два филма оригиналне трилогије.

Три цртане серије су засноване на Звезданим ратовима. Прве две, Ратови звезда: Евокси и Ратови звезда: Дроиди, настале су 1985, док је Ратови звезда: Клонски ратови почела да се приказује 2003. Ратови звезда: Евокси се бави авантурама Евока пре Повратка Џедаја. Ратови звезда: Дроиди прати C-3PO-а и R2-D2-а између — епизода III и IV. Ратови звезда: Клонски ратови је смештен између Напада клонова и Освете Сита, током борби Џедаја против Конфедерације независних система у Ратовима Клонова. 2008. године Лукасфилм је нову серију Ратови звезда: Клонски ратови чија се радња дешава између у истом временском периоду као и код претходне серије Ратови звезда: Клонски ратови. Ову серију је красила нова знатно напреднија анимација, боља прича, а као увод у серију је направљен и дугометражни анимирани филм под истим именом који је биоскопску премијеру имао у августу 2008. Након што је Дизни откупио Лукасфилм од Џорџа Лукаса, тим који је радио на серији Ратови звезда: Клонски ратови је почео рад на новим пројекту под именом Ратови звезда: Побуњеници. Ова нова серија је своју премијерну једночасовну премијеру имала на јесен 2014. на Дизни каналу , док су се све остале епизоде емитовале на каналу Дизни XD, све до 2018. када се серија завршила. Следећа серија, Ратови звезда: Силе будућности, кренула је да се емитује 2017. године на Дизни каналу, и представља прву 2Д анимирану серију Лукасфилма од 2003. када је направљена Ратови звезда: Клонски ратови и прву 2Д серију од Лукасфилм енимејшн пошто раније компанија није постојала.

Главне теме и утицаји

[уреди | уреди извор]

Филм се заснива на многим архетипским ликовима и темама из класичне књижевности.

Митологија

[уреди | уреди извор]

Многе теме унутар Ратова звезда рефлектују елементе грчке трагедије, као што је немогућност контролисања судбине и значај пророчанства. Суб-заплет око донекле инцестуозне везе између Лука и Леје рефлектује причу о Едипу и како се не знајући венчао сопственом мајком. Луков однос са оцем је такође под утицајем грчке трагедије.

Ратови звезда показују велику сличност са азијским Wuxia Кунг Фу филмовима, као и са римском митологијом и јапанском chambara-ом. У жанру Wuxia филмова, протагонисти увек почињу свој живот са јасним стремљењем потреби да се освети неко драг (стари учитељ, отац или цела породица), и прати се пут од ученика до мајстора Кунг Фуа, што главни протагониста неизоставно постаје пре него што изравна рачуне са архинепријатељем. Утицај јапанског патоса је очигледан у техници борбе светлосним сабљама која је идентична самурајским борбама, чак до обавезног клањања.

Филозофија и религија

[уреди | уреди извор]

У Звезданим ратовима се истиче самоуништива природа беса и мржње, сумирана у речима Јоде:

Страх је пут ка мрачној страни: страх води бесу, бес води мржњи, мржња води патњи.

Такође, инсистира се на потискивању осећања према одређеним особама. На пример, Јода каже Луку да би требало да остане на Дегоби да доврши своју обуку, а не да спасава своје пријатеље, јер ће тиме „уништити све зашта су се борили и патили.”

Овај став се поклапа са учењима таоизма и будизма, који истичу рационалну мисао и медитацију као пут ка просвећењу, као супротност Мрачној страни, дивље страсти и емоција. Епизода IV почиње очигледним клишеом – Дарт Вејдер у црном оделу, са Лејом Органом у чисто белој хаљини, алудирајући на концепте Добра и Зла. Осим Анакина у — епизодама II и III и Лука Скајвокера у — епизоди VI, црна одећа се повезује за мрачну Империју и Сит Цара. Сви официри Империје носе униформе сличне нацистичким, док су Побуњеници у једноставнијим, скоро аскетским оделима.

Политика

[уреди | уреди извор]

Сматра се да Ратови звезда заступају меритократију (власт искључиво по стручности) над диктатуром, облик власти Платонове Републике која теоријски тријумфује на осталим облицима власти. Савет Џедаја као чувар мира саветује Сенат о свим стварима које се тичу Галактичке Републике, слично филозофу-краљу у Платоновим Дијалозима. Република је приказана као одговарајући облик демократије, али који има тежњу да склизне у корупцију, која касније води у диктатуру.

У — епизоди III, када је проглашена Империја у Сенату, Амидала каже: „Овако умире слобода. Уз громогласан аплауз”. Неки критичари виде ово као референцу на пад Вајмарске републике.

Трећи рајх

[уреди | уреди извор]

Теорија коју су поставили неки фанови бави се алузијама на Нацистичку Немачку. Истичу се сличности између Палпатина и Адолфа Хитлера:

  • Обојица почињу као популарни политичари који долазе на власт након свргавања канцелара.
  • Први поступци након ступања на власт су ограничавање слобода, уз тврдње да су те мере неопходне да би се пронашле и елиминисале претње за које тврде да прете њиховим државама:
    • Палпатин уводи мере које му дају могућност да оснује армију која ће се борити са сепаратистичким покретом. Ипак, сепаратисти нису обавезно стварни, јер сâм Палпатин је творац и вођа тог покрета. Оснива га да би, као канцелар, имао изговор да ограничи слободу грађана.
    • Хитлер уводи мере које ће, по њему, искоренити и елиминисати комунисте у Немачкој. Оне дају могућност власти да прислушкује телефоне и чита пошту немачких грађана. Како је Хитлер рекао, „ако нисте комуниста, немате шта да кријете и ничега да се плашите од ових мера. Користиће се само да се нађу комунисти”.
  • Обојица користе страх као основно оружје.
  • Обојица користе обесправљене и погажене да обаве њихов прљави посао:
    • Палпатин подстиче многе галактичке послодавце да се побуне против Републике која је донела ограничења за њихове послове. Обећава им да ће, ако му помогну да уништи Републику, вратити пређашњу моћ и богатство.
    • Хитлер усађује у људе осећај индигнације преко начина на који је њихова земља била третирана након I светског рата: земља је била у руинама, инфлација међу најгорим у историји, а други народи нису хтели да помогну. Хитлер обећава, да ће уз народну помоћ, повратити понос Немачке и њену снагу.
  • Владе обојице су отворено расистичке и ксенофобичне:
    • Галактичка империја одбија да прими припаднике не-људских раса у своје редове (осим ако се не покажу супериорним у многим аспектима). Ниједан не-људски официр се не види у филмовима.
    • Једна од мисија нацистичке партије је истребљење свих инфериорних елемената у друштву (Јевреји, хомосексуалци, хендикепирани, Роми и многе друге групе)
  • Обојица се упуштају у истребљење једне одређене групе:
    • Палпатин уништава све Џедаје, осим неколико који преживе. Касније, имплицитно одобрава уништење планете Алдеран и њене целе популације.
    • Хитлер је одговоран за масакри преко 11 милиона цивила, претежно Јевреја, Словена и Рома.
  • Обојица се у последњим тренуцима понашају сумануто:
    • Палпатин је убеђен да побеђује у бици код Ендора, иако не схвата да су побуњеници веома јаки са бројним "кечевима у рукаву". Такође није свестан да ће га издати његов највернији сарадник Дарт Вејдер. Узда се у Звезду смрти као тајно победоносно оружје не знајући њене мане, док њом жели уништити планету иако се на њој поред непријатеља налази доста његових трупа.
    • Хитлер је уверен у коначну победу иако је непријатељ све ближи, а његови највернији људи (Ромел и Химлер) га издају на најгоре могуће начине (покушај атентата и тајног преговарања са непријатељем). Улаже наду и последње ресурсе у тајна оружја (Ме-262, В-2 и Тигар-2) и говори војницима да не одступају ма у каквим условима да се налазе (Стаљинград, Берлин).

Технологија

[уреди | уреди извор]

Још један архетипски конфликт у филмовима је сукоб између технологије и природе. Током филмова, слабо наоружани народи који живе у складу са природом (Евокси и Гунгани) побеђују високо-механизоване непријатеље. Очигледна је разлика и у трупама Побуњеника и Империје. Побуњеници носе униформе у бојама околине (зелене, мрке и беле), док Империјална војска носи синтетичке беле оклопе. Нападачи у TIE fighter-има Империје су приказани као аперсонализовано јато, док су пилоти X-wing-а приказани као појединачне личности. Генерална идеја је да је технологија у супротности са хуманошћу. Овај сајт Архивирано на сајту Wayback Machine (4. новембар 2016) се бави тим темама и многим другим у анализи Ратова звезда.

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Приказивању филма претходила је његова романизација из новембра 1976.
  2. ^ а б Касније пренасловљен у Ратови звезда: Епизода IV — Нова нада
  3. ^ У априлу 2014. већина постојећих спиноф медија је направљена неканонски и преименована у „Легенде”.
  4. ^ Преднаставци имају релативно елегантну и нову естетику дизајна у поређењу са оригиналном трилогијом.[39]
  5. ^ Трилогија оригинала приказује галаксију као прљаву и загађену у приказу „коришћеног универзума” Џорџа Лукаса.[42]
  6. ^ Трилогија наставка вратила се на оно што је Џеј-Џеј Ејбрамс назвао „дивном бесмислицом” практичних ефеката који су коришћени за стварање трилогије оригинала.[45]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Star Wars – Box Office History”. The Numbers. Архивирано из оригинала 6. 7. 2013. г. Приступљено 5. 1. 2020. 
  2. ^ „Movie Franchises”. The Numbers. Архивирано из оригинала 6. 7. 2013. г. Приступљено 3. 1. 2013. 
  3. ^ Star Wars: Episode IV: A New Hope (DVD). 20th Century Fox. 2006. 
  4. ^ Lewis, Ann Margaret (3. 4. 2001). Star Wars: The Essential Guide to Alien Species. LucasBooks. ISBN 978-0345442208. 
  5. ^ Wallace, Daniel (16. 2. 1999). Star Wars: The Essential Guide to Droids. LucasBooks. ISBN 978-0345420671. 
  6. ^ Smith, Bill (19. 3. 1996). Star Wars: The Essential Guide to Vehicles and Vessels. LucasBooks. ISBN 978-0345392992. 
  7. ^ Wenz, John. „Could the Planets in Star Wars Actually Support Life?”. Wired (на језику: енглески). ISSN 1059-1028. Приступљено 2022-05-27. 
  8. ^ „Asteroid Field”. StarWars.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-27. 
  9. ^ „Archeon Nebula”. StarWars.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-27. 
  10. ^ Allain, Rhett. „The Physics in Star Wars Isn't Always Right, and That's OK”. Wired (на језику: енглески). ISSN 1059-1028. Приступљено 2022-05-27. 
  11. ^ „6 Great Quotes About the Force”. StarWars.com. 25. 7. 2016. Архивирано из оригинала 11. 11. 2018. г. Приступљено 11. 11. 2018. 
  12. ^ „How to Teach Kids About Worldviews Through ‘Star Wars’ | SCENES” (на језику: енглески). 2018-04-26. Архивирано из оригинала 02. 07. 2022. г. Приступљено 2022-05-27. 
  13. ^ The Empire Strikes Back (DVD). 20th Century Fox. 2004. 
  14. ^ „"Nothing is impossible for the Force": A Joint Retrospective on the first Darth Vader Comic Series - Mynock Manor”. mynockmanor.com (на језику: енглески). 2017-03-31. Приступљено 2022-05-27. 
  15. ^ Nicholas, Christopher (2016). Star Wars: I Am a Jedi. Little Golden Books. Illustrated by Ron Cohee. стр. 18—19. ISBN 978-0736434874. 
  16. ^ McCoy, Joshua Kristian (2022-02-05). „Other Genres Star Wars Should Try Out”. Game Rant (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-27. 
  17. ^ Mike Murphy (25. 5. 2017). „The $11 million spent on "Star Wars" in 1977 was the best film investment ever made”. Quartz. Архивирано из оригинала 6. 6. 2017. г. Приступљено 15. 10. 2020. 
  18. ^ Ryan Gilbey (26. 9. 2018). „Gary Kurtz obituary”. TheGuardian.com. Архивирано из оригинала 6. 6. 2020. г. Приступљено 15. 10. 2020. 
  19. ^ Chris Nashawaty (29. 11. 2010). „'Empire Strikes Back' director Irvin Kershner: An appreciation”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 24. 12. 2019. г. 
  20. ^ James Floyd (12. 5. 2020). „EMPIRE at 40 | 7 Little-Known Facts About the Making of Star Wars: The Empire Strikes Back”. starwars.com. Архивирано из оригинала 8. 6. 2020. г. 
  21. ^ а б Shawn Robbins (21. 5. 2020). „Celebrating the Star Wars Franchise's Box Office Impact as The Empire Strikes Back Turns 40”. Boxoffice Pro. Архивирано из оригинала 28. 7. 2020. г. 
  22. ^ Lee Thomas-Mason (18. 9. 2020). „A side-by-side comparison of Denis Villeneuve's 'Dune' trailer to the David Lynch effort”. Far Out Magazine. Архивирано из оригинала 15. 10. 2020. г. 
  23. ^ Emily VanDerWerff (19. 5. 2019). „The Star Wars prequels are bad — and insightful about American politics”. Vox. Архивирано из оригинала 10. 10. 2020. г. 
  24. ^ Darren Franich (20. 11. 2019). „Star Wars rewatch: Why is Attack of the Clones so heartless?”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 21. 11. 2019. г. 
  25. ^ Cameron Bonomolo (16. 5. 2020). „Star Wars: Episode II – Attack of the Clones Opened 18 Years Ago Today”. Comicbook.com. Архивирано из оригинала 1. 6. 2020. г. 
  26. ^ Alex Leadbeater (19. 5. 2020). „Revenge of the Sith Is The Best Star Wars Story Ever Told (Just Not Lucas' Version)”. Screen Rant. Архивирано из оригинала 29. 5. 2020. г. 
  27. ^ Phil Pirrello (19. 5. 2020). „How 'Revenge of the Sith' Almost Broke 'Star Wars'”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 1. 6. 2020. г. 
  28. ^ Kevin P. Sullivan (18. 12. 2015). „'Star Wars': What 'The Force Awakens' gets right that the prequels got wrong”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 22. 6. 2016. г. 
  29. ^ Patrick Hipes (23. 1. 2017). „'Star Wars: Episode VIII' Gets A Title”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 7. 7. 2017. г. 
  30. ^ Mandalit Del Barco (15. 12. 2017). „For 'Last Jedi' Director, The Journey To 'Star Wars' Began With Action Figures”. NPR. Архивирано из оригинала 11. 9. 2020. г. 
  31. ^ Pete Hammond (18. 12. 2019). „'Star Wars: The Rise Of Skywalker' Review: Director J.J. Abrams Throws Everything Against The Wall And Most Of It Sticks”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 8. 4. 2020. г. Приступљено 15. 10. 2020. 
  32. ^ Gregory Lawrence (15. 11. 2019). „Exclusive: 'Star Wars: The Rise of Skywalker' Final Writing Credits Revealed”. Collider. Архивирано из оригинала 9. 9. 2020. г. 
  33. ^ Anita Busch (31. 5. 2016). „'Rogue One': Re-Shoots But No Test Screening; Release Date Not Impacted”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 11. 11. 2020. г. Приступљено 15. 10. 2020. 
  34. ^ Pete Hammond (24. 5. 2018). „'Solo: A Star Wars Story' Review: Han, Chewy & Lando Save The Day In Rip-Roarin' Origin Story”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 15. 6. 2018. г. Приступљено 15. 10. 2020. 
  35. ^ https://www.imdb.com/title/tt1185834/.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  36. ^ Anthony Nash (27. 5. 2022). „Next Star Wars Movie Will Be From Taika Waititi, Release Set for 2023”. Comingsoon.net. Приступљено 29. 5. 2022. 
  37. ^ Alex Stedman (10. 12. 2020). „Patty Jenkins to Direct 'Star Wars' Movie 'Rogue Squadron'”. Variety. Приступљено 11. 12. 2020. 
  38. ^ а б в г д ђ е Outlaw, Kofi (8. 1. 2021). „Star Wars Official New Timeline, Updated For The High Republic”. Comicbook.com. Архивирано из оригинала 8. 1. 2021. г. Приступљено 8. 1. 2021. 
  39. ^ Lawler, Kelly (11. 12. 2017). „Why I love the 'Star Wars' prequels (and you should too)”. King. Архивирано из оригинала 10. 8. 2019. г. Приступљено 9. 8. 2019. 
  40. ^ Star Wars: Episode III – Revenge of the Sith (DVD). 20th Century Fox. 2005. 
  41. ^ Whitbrook, James (24. 8. 2019). „The Clone Wars Returns February 2020, and All the Other Star Wars News Just Revealed at D23”. io9. Архивирано из оригинала 26. 8. 2019. г. Приступљено 27. 8. 2019. 
  42. ^ Woods, Bob, ур. (1997). „Launching the Rebellion”. Star Wars: Official 20th Anniversary Commemorative Magazine. New York: Topps. стр. 9. 
  43. ^ Miller, Matt (21. 12. 2019). „How Palpatine Returned In The Rise of Skywalker”. Esquire. New York City: Hearst Communications. Архивирано из оригинала 25. 12. 2019. г. Приступљено 9. 1. 2020. 
  44. ^ McDonagh, Tim (2016). Star Wars: Galactic Atlas. Disney–Lucasfilm Press. стр. 13, 44. ISBN 978-1368003063. 
  45. ^ Woerner, Meredith (4. 5. 2015). „New Star Wars Photos Reveal The Villain, A Space Pirate And Lots More”. io9. Gizmodo. Архивирано из оригинала 24. 9. 2019. г. Приступљено 24. 9. 2019. 
  46. ^ James Dyer (2015). „JJ Abrams Spills Details On Kylo Ren”. Empireonline.com. Архивирано из оригинала 1. 2. 2016. г. Приступљено 2. 2. 2016. 
  47. ^ Tyler, Adrienne (25. 12. 2019). „Star Wars: Rise of Skywalker Finally Explains How The First Order Are So Powerful”. Screen Rant. Архивирано из оригинала 31. 12. 2019. г. Приступљено 9. 1. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ратови_звезда&oldid=28848384”