Словачки језик
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
словачки језик | |
---|---|
slovenský jazyk, slovenčina | |
Говори се у | Словачка мањине: Чешка Србија Мађарска |
Регион | централна Европа |
Број говорника | 5,2 милиона (недостаје датум) |
индоевропски
| |
латиница (словачка латиница) | |
Званични статус | |
Службени језик у | Словачка Европска унија Чешка Србија (Војводина) |
Признати мањински језик у | |
Регулише | Словачка академија наука, Језички институт Људовит Штур (словачки: Slovenská akadémia vied, Jazykovedný ústav Ľudovíta Štúra) |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | sk |
ISO 639-2 | slo (B) slk (T) |
ISO 639-3 | slk |
Распрострањеност словачког језика Регије са већинским словачким језиком
Регије са мањинским словачким језиком | |
Словачки језик (слч. slovenský jazyk или slovenčina) службени је језик Републике Словачке, с пет милиона становника (број Словака у другим државама процењује се на око милион). Такође, спада и у службене језике АП Војводине и неких општина, међу којима и Нови Сад, Стара Пазова, Бачки Петровац, Ковачица и друге. Од 1. маја 2004. год. словачки је и један од језика Европске уније. Словачки језик је познат и као есперанто словенских језика, сматра се за најразумљивији и за кориснике других словенских језика.
Основна подела дијалеката и наречја словачког језика
[уреди | уреди извор]- Централно/Средњословачки дијалекти (у јужним областима имају неке заједничке карактеристике са јужнословенским језицима)
- Источнословачки дијалекти
- Западнословачки дијалекти најближи чешком језику
- Источнословачки дијалекти
Основна подела употребе словачког језика у Републици Србији (АП Војводини)
[уреди | уреди извор]- Говорни словачки дијалект са доста архаизама и српских речи, који се користи у неформалној и приватној комуникацији.**
- Стандардизован књижевни словачки језик, (чију је стандардизацију и кодификацију у 19. веку започео Људовит Штур), који се користи у јавној комуникацији, како писаној (књиге, часописи, новине, називи улица и јавних установа, документа итд.), тако и говорној (школство, верске организације, институције, установе, телевизија, радио итд.). **
Говорни језик, односно дијалект, који се користи у неформалној комуникацији у већини насеља, где живе Словаци у Републици Србији (АП Војводини) има своје различитости и специфичности, везане за свако насеље понаособ. Заснован је на средњословачким дијалектима у већини случајева. Изузетак је насеље Пивнице (општина Бачка Паланка), где преовлађује говор заснован на западнословачким дијалектима. Због специфичности, насталих услед контакта са другим језицима из окружења (српски, румунски, мађарски итд.) и дугогодишње географске одвојености од Словачке, може се говорити и о посебним панонско/равничарскословачким поддијалектима. Насупрот дијалектима, као основни комуникациони језички систем у јавној комуникацији (медијима, установама, књижевности и сл.) користи се стандардизован књижевни словачки језик, чије су основе кодификоване у 19. веку.
Примери из говорног словачког дијалекта у Републици Србији (АП Војводини)
[уреди | уреди извор]- Pozdravujem ťa,Zdravím ťa, Nazdar,Ťao (/Pozdravujem ća,Zdravim ća, Nazdar,Ćao!/) — Здраво,Ћао!
- Vitame Vás, Vitajte (/Vitame Vas,Vitajće!/) -Добродошли!
- Ako si? Ako sa máš? (/Ako si? Ako sa maš?/) — Како си?
- Čo robíš? (/Čo robiš?/) — Шта радиш?
- Ako sa voláš? (/Ako sa volaš?/) — Како се зовеш?
- Skäde si? Ja som z... (/Skeđe si? Ja som z.../) — Одакле си? Ја сам из..
- Milo mi je (/Milo mi je!/) — Драго ми је!
- Dobrô rano (/Dobrvo rano!/) — Добро јутро!
- Dobrý dem (/Dobri đem!/) — Добар дан!
- Dobrý večer (/Dobri večer!/) — Добро вече!
- Dobrú noc (/Dobru noc!/) — Лаку ноћ!
- Šťaslivo,Šťastnô (/Šćasljivo,Šćastnuo!/) — Срећно!
- Chýbeš mi! (/Hibeš mi!/) –Фалиш ми!
- Priatnô,Dobrú chuť!/ (/Priatnuo,Dobru huć!/) — Пријатно!
- Na zdravie (/Na zdravje! /) — Живели!
- Na zdravie (/Na zdravje!/) — На здравље!
- Možnô (/Možnuo/) — Можда
- Áno (/Ano/) — Да!
- Nie (/Njie/) — Не!
- Viem (/Vijem/) — Знам
- Ne viem (/Nje vijem/) — Не знам
- Prepáč/Izvinj (/Prepač/Izvinj/) — Извини!
- Prosím vás (/Prosim vas/) — Молим вас!
- Rozumiem (/Rozumijem/) –Разумем!
- Ne rozumiem (/Nje rozumijem/) –Не разумем!
- Zovárate po slovenský? (/Zovaraće po slovenski?/) — Говорите ли словачки?
- No,trocha (/No,troha/) — Да,мало
- Ni,ne zováram (/Nji, nje zovaram/) — Не, не говорим
- Zovárajte pomali, prosím vás (/Zovarajće pomalji prosim vas/) –Говорите спорије молим вас
- Ako sa povie/ vraví (/Ako sa povje/ vravi?../) — Како се каже?..
- Ďakujem!/Chvála! (/Đakujem!,Hvala!/) — Хвала!
- Ďakujem velmo pekne!/Ďakujem velmi pekne! (/Đakujem velmo peknje!,Đakujem velmi pekne!/) –Хвала веома лепо!
- Ďakujem pekne/Ďakujem krásne (/Đakujem peknje!,Đakujem krasnje!/) –Хвала лепо!
- Nemate začo! /Nemaš na čom! (/Njemaš začo!,Njemaš na čom!/) — Нема на чему!
- Kcem ťa!/Milujem ťa!/Ľúbim ťa! (/Kcem ća!,Milujem ća!,Ljubim ća!/) — Волим те!
- Kde je záchod/wc? (/Gđe je zahod/wc?/) — Где је вц?
- Chodievaš semka často? (/Hođijevaš semka často/) — Долазиш овамо често?
- Kelko to koštuje? (/Kelko to koštuje/) — Колико то кошта?
- Vindi voka/Zindi nuka (/Vinđi voka,Zinđi nuka/) — Изађи напоље/Уђи унутра
- Chojte/Prídite (/Hojće,Priđiće/) — Идите/Дођите
- Chytro ozdrav! (/Hitro ozdrav!/)- Брзо оздрави!
- Nahaj ma (/Nahaj ma/)- Остави ме!
- Nak sa páči! (/Nak sa pači!/)- Изволи!
- Pustite ma!/Pusťte ma! (/Pusćiće ma!/Pusćće ma!) — Пустите ме!
- Odpustite mi! (/Odpusćiće mi! /) –Опростите ми!
- Šťaslivi Nový Rok! (/Šćasljivi Novi Rok!/) — Срећна Нова Година!
- Šťaslivie Vianoce! (/Šćasljivje Vjanoce!/) — Срећан Божић!
- Veseli Štedrý Večer (Badňak) a Šťaslivie Vianoce! (/Veseli Šćedri Večer a Šćasljivje Vjanoce!/) — Весело Бадње Вече(Бадњак) и Срећан Божић!
- Šťaslivá a Veselá Velká Noc! (/Šćastljiva a Vesela Velka Noc/) — Срећан и Весео Ускрс!
- Šťaslive narodeniny!,Šťaslivie narodeniny!Šťaslivi roďendám (/Šćasljive narođenjini,Šćasljivije narođenjini,Šćasljivi rođendam) -Срећан рођендан!
- Šťaslivie prazdniny/sviatky! (/Šćasljivije prazdnjini,svijatki/) — Срећни празници!
- Čestítam/! (Čestitam/!/) — Честитам!
- S poštuvaniem, Moje poštuvanie (/S poštuvanjijem,Moje poštuvanjije/) — С поштовањем ,Моје поштовање
- Eden/Edom jazyk nikda nije dovôľňi/dosť(/Jeden,Edom jazik njigda njije dovuoljnji/dosć/) — Један језик никада није довољан/доста
Српске речи које се користе у говорном словачком дијалекту у Републици Србији (АП Војводини)
[уреди | уреди извор]- Molba(/Molba/) — Молба
- Kazna(/Kazna/) — Казна
- Opomena(/Opomena/) — Опомена
- Prekršaj(/Prekršaj/) — Прекршај
- Rok(/Rok/) — Рок
- Uhovor/Ugovor(/Uhovor/Ugovor/) — Уговор
- Bezobrazní(/Beozbraznji/) — Безобразни
- Prímerok(/Primerok/) — Примерак
- Žalba(/Žalba/) — Жалба
- Rešéne(/Rešenje/) — Решење
- Porez(/Porez/) — Порез
- Odbor(/Odbor/) — Одбор
- Sávet(/Savet/) — Савет
- Zádruga(/Zadruga/) — Задруга
- Skupština(/Skupština/) — Скупштина
- Upráva(/Uprava/) — Управа
- Mesná zajednica(/Mesna Zajednjica/) — Месна заједница
- Blagájna(/Blagajna/) — Благајна
- Vrchovný Súd(/Vrhovni Sud/) — Врховни Суд
- Nadimak(/Nadimak/) — Надимак
- Deonica(/Deonica/) — Деоница
- Divota(/Divota/) — Дивота
- Delokrug(/Delokrug/) — Делокруг
- Tišina(/Tišina/) — Тишина
- Snímati(/Snjimati/) — Снимати
- Niko(/Niko/) — Нико
- Nemoj(/Nemoj/) — Немој
- Ništa(/Ništa/) — Ништа
- Nimalo(/Nimalo/) — Нимало
- Nedoumica(/Njedoumica/) — Недоумица
- Nesporazum(/Njeisporazum/) — Неспоразум
- Ambulanta(/Ambulanta/) — Амбулатна
- Prégled(/Pregled/-Преглед
- Pritisak(/Pritisak/) — Притисак
- Bólnica(/Bolnjica/) — Болница
- Patike(/Patike/) — Патике
- Gorňak(/Gornjak/)Горњак
- Zájam(/Zajam/) — Зајам
- Štédňa(/Štédnja/) — Штедња
- Plantáža(/Plantáža/) — Плантажа
- Ambaláža(/Ambaláža/) — Амбалажа
- Pláža(/Pláža/) — Плажа
- Masáža(/Masáža/) — Масажа
- Garáža(/Garáža/) — Гаража
- Vrédňi(/Vrednji/) — Вредни
- Hitňí(/Hitnji/) — Хитни
- Otkas/z(/Otkas/z/) — Отказ
- Nálog(/Nalog/) — Налог
- Burek(/Burek/) — Бурек
- -{Burázer}–(/Burazer/) — Буразер
- -{Bárut}–(/Barut/) — Барут
- Bakšiš(/Bakšiš/) — Бакшиш
- Arpadžík(/Arpadžik/) — Арпаџик/лук за сејање
- Pekmes/z(/Pekmes/z/) — Пекмез
- Ťošak(/Ćošak/) — Ћошак
- Pánťiť(/Panćić/) — Памтити
- Pedála(/Pedala/) — Педала
- Vojska(/Vojska/) — Војска
- Džezva(/Džezva/) — Џезва
- Šagrt(/Šagrt/) — Шегрт
- Šerbet(/Šerbet/) — Шербет
- Ratluk(/Ratluk/) — Ратлук
- Kuvarica(/Kuvarica/) — Куварица
- Ťuskija(/Ćuskija/) — Ћускија
- ...
Литература
[уреди | уреди извор]- Увод у славистику I Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на страници на пројекту Растко.