[go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Sajrus Makormik

С Википедије, слободне енциклопедије
Sajrus Makormik
Puno imeSajrus Hol Makormik
Ime po rođenjuCyrus Hall McCormick
Datum rođenja(1809-02-15)15. februar 1809.
Mesto rođenjaŠenandoa dolina, Virdžinija
 SAD
Datum smrti13. мај 1884.(1884-05-13) (75 год.)
Mesto smrtiČikago, Ilinois
 SAD
Mesto ukopaGrejslandsko groblje
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
DelovanjeInternational Harvester
Neto vrednostРаст US$11 miliona u vreme njegove smrti ($306,74 miliona danas; približno 1/1072. bruto nacionalnog dohotka Sjedinjenih Država u to vreme)[1]
SupružnikNansi Fauler (m. 1858–1884; njegova smrt)
RoditeljiRobert Makormik mlađi
Meri En Hol
Potpis
Portret Sajrusa Hola Makormika, koji se čuva u Nacionalnoj portretskoj galeriji u Vašingtonu

Sajrus Hol Makormik (15. februar 1809 – 13. maj 1884) bio je američki izumitelj i biznismen koji je osnovao preduzeće McCormick Harvesting Machine, koje je kasnije postalo deo Internašonal Harvester kompanije 1902. godine.[2] Poreklom sa Blu Ridž planina u Virginiji, on i mnogi članovi njegove porodice postali su prominentni stanovnici Čikaga.

Makormiku se pridaju zaslge kao samostalnom izumitelju mehaničke žetelice. On je, međutim, bio jedan od nekoliko inženjera u projektnom timu koji je tokom 1830-ih proizveo uspešne modele. Njegovi napori su nadograđeni na više od dve decenije rada njegovog oca Roberta Makormika mlađeg, kao i na pomoći Džoa Andersona, roba u posedu njegove porodice.[3] On je takođe uspešno razvio modernu kompaniju, sa proizvodnjom, marketingom i prodajnom službom za plasiranje svojih proizvoda.[4]

Rani život i karijera

[уреди | уреди извор]

Sajrus Hol Makormik je rođen 15. februara 1809. u Rafinu u Virdžiniji. Bio je najstarije od osmoro dece rođene u porodici pronalazača Roberta Makormika mlađeg (1780–1846) i Meri En „Poli“ Hol (1780–1853). Pošto je Sajrusov otac uvideo potencijal dizajna za mehaničku žetelicu, podneo je zahtev za patent da bi to proglasio sopstvenim izumom. Radio je 28 godina na mehaničkoj žetelici sa konjskom vučom, ali nikada nije uspeo da proizvede pouzdanu verziju.

Nadovezujući se na očeve godine razvoja, Sajrus je preuzeo projekat uz pomoć Džoa Andersona, porobljenog Afroamerikanca na plantaži Makormika.[5][6] Nekoliko mašina zasnovanih na dizajnu Patrika Bela iz Škotske (koje nisu bile patentirane) bilo je dostupno u Sjedinjenim Državama tih godina. Belovu mašinu su gurali konji. Makormikov dizajn su vukli konji i presecali zrno sa jedne strane.

Sajrus Makormik je održao jednu od svojih prvih demonstracija mehaničke žetve u obližnjem selu Stils Tavern u Virdžiniji 1831. Tvrdio je da je razvio konačnu verziju žetelice za 18 meseci. Mladom Mekormiku je odobren patent za žetelicu 21. juna 1834,[7] dve godine nakon što je dobio patent za samooštreći plug.[8] Međutim, nijedan nije prodat, jer mašina nije mogla da podnese različite uslove rada.

Aktivizam

[уреди | уреди извор]

Doživotni demokrata, pre Američkog građanskog rata, Makormik je objavljivao uvodnike u svojim novinama, The Chicago Times i Herald, pozivajući na pomirenje između nacionalnih sekcija. Njegovi stavovi, međutim, nisu bili popularni u njegovom usvojenom rodnom gradu. Iako je njegov izum pomogao u prehrani trupa Unije, Mekormik je verovao da Konfederacija neće biti poražena, te su on i njegova supruga ekstenzivno putovali po Evropi tokom rata. Makormik se neuspešno kandidovao za Kongres kao demokrata za Drugi kongresni okrug Ilinoisa sa platformom za mir 1864. godine, i bio je snažno poražen od republikanca Džona Ventvorta.[9][10] Takođe je predložio mirovni plan koji bi uključio Arbitražni odbor.[10] Posle rata, Makormik je pomogao u osnivanju Društva doline Misisipija, sa misijom da promoviše luke Nju Orleansa i Misisipija za evropsku trgovinu. Takođe je podržao napore da se Dominikanska Republika pripoji kao teritorija Sjedinjenih Država.

Poslednjih 20 godina svog života, Makormik je bio dobrotvor i član upravnog odbora Univerziteta Vašington i Li u svojoj rodnoj Virdžiniji.[11] Njegov brat Liander je takođe donirao sredstva za izgradnju opservatorije na planini Džeferson, kojom upravlja Univerzitet Virdžinije i nazvana je Makormikova opservatorija.[12]

Kasniji život i smrt

[уреди | уреди извор]

Tokom poslednje četiri godine svog života, Makormik je postao invalid, nakon što mu je moždani udar paralisao noge; on nije mogao da hoda tokom poslednje dve godine. Preminuo je kod kuće u Čikagu 13. maja 1884. godine.[13] Sahranjen je na groblju Grejslend.[14] Za njim je ostala njegova udovica Neti, koja je nastavila sa svojim hrišćanskim i dobrotvornim aktivnostima, u Sjedinjenim Državama i inostranstvu, između 1890. i njene smrti 1923. godine, donirajući 8 miliona dolara (preko 160 miliona dolara u savremenim ekvivalentima) bolnicama, agencijama za katastrofe i humanitarnu pomoć, crkve, omladinske aktivnosti i obrazovne ustanove, i postaje vodeći dobrotvor aktivnosti prezbiterijanske crkve u to doba.[15]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Klepper, Michael; Gunther, Michael (1996), The Wealthy 100: From Benjamin Franklin to Bill Gates—A Ranking of the Richest Americans, Past and Present, Secaucus, New Jersey: Carol Publishing Group, стр. xiii, ISBN 978-0-8065-1800-8, OCLC 33818143 
  2. ^ „Cyrus Hall McCormick”. Wisconsin Historical Society. Архивирано из оригинала 5. 9. 2007. г. „Cyrus H. McCormick (1808–1883) was an industrialist and inventor of the first commercially successful reaper, a horse-drawn machine to harvest wheat. He was born at the family farm (Walnut Grove) in Rockbridge County, Virginia on February 15, 1809. His father experimented with a design for a mechanical reaper from around the time of Cyrus' birth.” 
  3. ^ „Jo Anderson”. Richmond Times-Dispatch. 5. 2. 2013. Приступљено 22. 4. 2015. 
  4. ^ McCormick, Cyrus Hall, III (1931), The Century of the Reaper, Houghton Mifflin, LCCN 31009940, OCLC 559717. 
  5. ^ Daniel Gross; Forbes Magazine Staff (август 1997). Greatest Business Stories of All Time (First изд.). New York: John Wiley & Sons. стр. 24–32. ISBN 0-471-19653-3. 
  6. ^ Patricia Carter Sluby (2004). The Inventive Spirit of African Americans: Patented Ingenuity. Greenwood Publishing Group. стр. 282. ISBN 978-0-275-96674-4. 
  7. ^ George Iles (1912). „Cyrus H. McCormick”. Leading American Inventors (2nd изд.). New York: Henry Holt and Company. стр. 276–314. 
  8. ^ „Cyrus Hall Mccormick”. Encyclopedia.com. Приступљено 14. 12. 2021. 
  9. ^ Ostewig, Kinnie A. (1907). The sage of Sinnissippi: Being a brief sketch of the life of Congressman Frank Orren Lowden, of Oregon, Illinois, brief sketches of his rivals in political battles, a short article relating to his availability as a presidential candidate for 1908, and an official and authentic account of state elections in Illinois, statistically, combined with a roll of honor of the nation, the state, the county, and the village, the home of the author ... (на језику: енглески). Press of J.A. Nolen. стр. 211. Приступљено 17. 5. 2020. 
  10. ^ а б Casson, Herbert Newton (2005). Cyrus Hall McCormick His Life and Work (на језику: енглески). Cosimo, Inc. стр. 167. ISBN 9781596051201. Приступљено 30. 9. 2018. 
  11. ^ „Historical Benefactions Support Washington and Lee University”. Washington and Lee University. Архивирано из оригинала 18. 2. 2012. г. Приступљено 31. 12. 2012. 
  12. ^ Scientific American (на језику: енглески). Munn & Company. 1884-05-24. стр. 321. 
  13. ^ „Cyrus H. McCormick Dead” (PDF). The New York Times. 14. 5. 1884. Приступљено 2007-08-21. 
  14. ^ Hutchinson, William Thomas (1935), Cyrus Hall McCormick: Harvest, 1856-1884, 2, New York: D. Appleton, The Century Company. 
  15. ^ „Virtue, Liberty, and Independence: Cyrus and Nettie McCormick”. Liberty-virtue-independence.blogspot.com. 22. 11. 2011. Приступљено 14. 12. 2021. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Sajrus Makormik на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sajrus_Makormik&oldid=28524813”