Dimetiltriptamin
 | |
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
2-(1H-indol-3-yl)-N,N-dimethylethanamine | |
| Klinički podaci | |
| Način primene | Oralno (sa MAOI), insuflacijom, rektalno, putem dima (ili pare), IM, IV |
| Pravni status | |
| Pravni status |
|
| Identifikatori | |
| CAS broj | 61-50-7  |
| ATC kod | none |
| PubChem | CID 6089 |
| IUPHAR/BPS | 141 |
| ChemSpider | 5864 |
| KEGG | C08302 |
| ChEMBL | CHEMBL12420 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C12H16N2 |
| Molarna masa | 188.269 g/mol |
| |
| |
| Fizički podaci | |
| Gustina | 1.099 g/ml g/cm3 |
| Tačka topljenja | 40 to 59 °C (104 to 138 °F) |
| Tačka ključanja | 160 °C (320 °F) @ 0.6 Tor[1], kao i 80 - 135 °C @ 0.03 Tor[2] |
 (šta je ovo?) | |
N,N-Dimetiltriptamin (DMT) je prirodno psihodelično jedinjenje iz triptaminske familije. DMT je nađen ne samo u više biljaka,[3] nego i u tragovima kod ljudi i drugih sisara, gde je originalno izveden iz esencijalne aminokiseline triptofana. Njega proizvodi enzim INMT tokom normalnog metabolizma.[4] Njegova prirodna funkcija još uvek nije poznata. Strukturno, DMT je analogan sa neurotransmiterom serotoninom (5-HT), hormonom melatoninom, i drugim psihodeličnim triptaminima, kao što su 5-MeO-DMT, bufotenin, i psilocin (aktivni metabolit psilocibina).
DMT se koristi kao psihodelična droga u mnogim kulturama, urođeničkim i modernim, bilo kao ekstrakt ili u sintetičkom obliku.[5] Kad se DMT udiše ili konzumira, u zavisnosti od doze, njegovi subjektivni efekti se kreću u opsegu od kratkotrajnih blagih psihodeličnih stanja do moćnih impresivnih iskustva, koja obuhvataju totalni gubitak veze sa realnošću, što može da bude izuzetno ekstremno.[6] DMT je takođe primarna psihoaktivna materija u ajavaska, napitku Amazonskih indijanaca koji se koristi za proročke i medicinske svrhe. Farmakološki, ajavaska kombinuje DMT sa MAOI, enzimskim inhibitorom koji omogućava oralnu aktivnost DMT-a.[7]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Häfelinger G.; Nimtz M.; Horstmann V.; Benz T. (1999). „Untersuchungen zur Trifluoracetylierung der Methylderivate von Tryptamin und Serotonin mit verschiedenen Derivatisierungsreagentien: Synthesen, Spektroskopie sowie analytische Trennungen mittels Kapillar-GC” [Trifluoracetylation of methylated derivatives of tryptamine and serotonin by different reagents: synthesis, spectroscopic characterizations, and separations by capillary-gas-chromatography]. Zeitschrift für Naturforschung - Section B Journal of Chemical Sciences. 54 (3): 397—414. ISBN 0932-0776.
- ^ Corothie E; Nakano T; E. Corothie; T. Nakano (1969). „Constituents of the bark of Virola sebifera”. Planta Medica. 17 (2): 184—188. PMID 5792479. doi:10.1055/s-0028-1099844.
- ^ Ott, Jonathan (1994). Ayahuasca Analogues: Pangæan Entheogens. Kennewick, WA: Natural Products. стр. 81—83. ISBN 978-0961423452.
- ^ Barker S.A.; Monti J.A.; Christian S.T. (1981). „N, N-dimethyltryptamine: an endogenous hallucinogen”. International Review of Neurobiology. 22: 83—110. PMID 6792104. doi:10.1016/S0074-7742(08)60291-3.
- ^ Salak, Kira. „Hell and back”. National Geographic Adventure.
- ^ „Erowid DMT (Dimethyltryptamine) Vault”. Приступљено 6. 5. 2011.
- ^ McKenna D.J.; Towers G.H.N.; Abbott F. (1984). „Monoamine oxidase inhibitors in South American hallucinogenic plants: tryptamine and β-carboline constituents of ayahuasca” (PDF). Journal of Ethnopharmacology. 10 (2): 195—223. PMID 6587171. doi:10.1016/0378-8741(84)90003-5.[мртва веза]
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
