Литвански језик

литвански
lietuvių kalba
Говори се у	Литванија  Белорусија  Пољска
Број говорника	матерњи: око 2,7 милиона (Литванија) 500.000 у иностранству[1] (недостаје датум)
Језичка породица	индоевропски балто-словенски балтички источнобалтички литвански
Писмо	латиница (литвански алфабет)
Званични статус
Службени језик у	Литванија  Европска унија
Признати мањински језик у	Пољска
Регулише	Комисија за литвански језик (литвански: Valstybinė lietuvių kalbos komisija)
Језички кодови
ISO 639-1	lt
ISO 639-2	lit
ISO 639-3	lit
Распрострањеност литванског језика   Већински језик   Мањински језик
Дијалекти литванског језика

Литвански (литв. lietuvių kalba) је језик из групе источних балтичких језика из породице индоевропских језика. Најсличнији језик литванском је летонски, и уједно ова два језика су једина два жива балтичка језика.

У свету литвански говори око 4 милиона људи, од тога 3 милиона у Литванији (80% становништва). Уласком Литваније у Европску унију, велики број Литванаца је отишао на запад, тако да их данас само у Ирској има 120.000.

Литвански језик обухвата две групе дијалеката северне (žemaitique), и јужне (aukštaitique). Јужни дијалекти, познати и као „високи“, основа су савременог књижевног језика.

Литвански језик још увек садржи неке фонетске и морфолошке особине прото индоевропског језика и стога је веома значајан за лингвистичка истраживања. Ово је најближи језички рођак праиндоевропског језика. Језички историчари сматрају да се прото-балтички језик издвојио од осталих индоевропских језика око 1000 година п. н. е.

Одвајање литванског од летонског језика се збило негде у 7. или 8. веку.

Први текст на литванском је превод црквених химни из 1545. Све до 19-ог века било је мало књига на литванском, а и тад је литвански забрањиван од стране руских власти. Литвански је постао званични језик Литваније 1918.

Писани литвански има 12 самогласника и 20 сугласника. Акценат је слободан и може мењати место. Алфабет има 32 слова: A Ą B C Č D E Ę Ė F G H I Į Y J K L M N O P R S Š T U Ų Ū V Z Ž. Пише се латиничним писмом.

Литвански има веома сложена граматичка правила. Има најсложенији систем партиципа од свих индоевропских језика, који укључује активне, пасивне и герундивне форме.

У литванском језику постоје два граматичка рода: мушки и женски. Не постоји средњи род, али постоје неке форме које потичу од некадашњег средњег рода, на пример атрибутивни придеви. Литвански има пет именичних и три придевске деклинације и три глаголске конјугације. Постојање деклинација омогућава слободан ред речи у реченици.

Литвански језик има 7 падежа: номинатив, генитив, датив, акузатив, инструментал, локатив, и вокатив (попут српског језика). Још два падежна облика се повремено користе, илатив и алатив. Некада се користио и адесив, који је данас изумро.

Литвански језик има јако очуван првобитни фонд речи, што се види из поређења са древним језицима. Рецимо, речи sūnus (син) и avis (овца) су идентичне у санскриту и литванском језику, док се многе друге мало разликују: dūmas/dhumas (дим), vilkas/vrkas (вук). Сличност постоји и са латинским језиком: vyras/vir (човек), ariu/aro (орем), du/duo (два), septyni/septem (седам) итд.

Званична језичка политика је да се радије измишљају нове речи, него да се преузимају стране.

Конјугација у презенту

	dirbti = радити	norėti = хтети	skaityti = читати
1. sg.	dirbu	noriu	skaitau
2. sg.	dirbi	nori	skaitai
3. sg.	dirba	nori	skaito
1. pl.	dirbame	norime	skaitome
2. pl.	dirbate	norite	skaitote
3. pl	dirba	nori	skaito

Претеритум

	dirbti = радити	norėti = хтети	skaityti = читати
1. sg.	dirbau	norėjau	skaičiau (палатализација - африката t→č)
2. sg.	dirbai	norėjai	skaitei
3. sg.	dirbo	norėji	skaitė
1. pl.	dirbome	norėjome	skaitėme
2. pl.	dirbote	norėjote	skaitėte
3. pl	dirbo	norėjo	skaitė

Будуће време - инфинитив без суфикса -ti + s + суфикс.

	dirbti = радити	norėti = хтети	skaityti = читати
1. sg.	dirb-s-iu	norė-s-iu	skaity-s-iu
2. sg.	dirb-s-i	norė-s-i	skaity-s-i
3. sg.	dirb-s	norė-s	skaity-s
1. pl.	dirb-s-ime	norė-s-ime	skaity-s-ime
2. pl.	dirb-s-ite	norė-s-ite	skaity-s-ite
3. pl	dirb-s	norė-s	skaity-s

Фреквентатив - инфинитив без суфикса -ti + dav + суфикс.

	dirbti = радити	norėti = хтети	skaityti = читати
1. sg.	dirb-dav-au	norė-dav-au	skaity-dav-au
2. sg.	dirb-dav-ai	norė-dav-ai	skaity-dav-ai
3. sg.	dirb-dav-o	norė-dav-o	skaity-dav-o
1. pl.	dirb-dav-ome	norė-dav-ome	skaity-dav-ome
2. pl.	dirb-dav-ote	norė-dav-ote	skaity-dav-ote
3. pl	dirb-dav-o	norė-dav-o	skaity-dav-o

	dirbti = радити	norėti = хтети	skaityti = читати
1. sg.	dirb-č-iau	norė-č-iau	skaity-č-iau
2. sg.	dirb-t-um(ei)	norė-t-um(ei)	skaity-t-um(ei)
3. sg.	dirb-t-ų	norė-t-ų	skaity-t-ų
1. pl.	dirb-t-ume / umėme	norė-t-ume / umėme	skaity-t-ume / umėme
2. pl.	dirb-t-ute / umėte	norė-t-ute / umėte	skaity-t-ute / umėte
3. pl	dirb-t-ų	norė-t-ų	skaity-t-ų

	dirbti = радити	norėti = хтети	skaityti = читати
1. sg.	–	–	–
2. sg.	dirb-k	norė-k	skaity-k
3. sg.	tegu + презент	tegu + презент	tegu + презент
1. pl.	dirb-k-ime	norė-k-ime	skaity-k-ime
2. pl.	dirb-k-ite	norė-k-ite	skaity-k-ite
3. pl	tegu + презент	tegu + презент	tegu + презент

број	литвански
1	vienas
2	du, dvi
3	trys
4	keturi, keturios
5	penki, penkios
6	šeši, šešios
7	septyni, septynios
8	aštuoni, aštuonios
9	devyni, devynios
10	dešimt
11	vienuolika
12	dvylika
13	trylika
14	keturiolika
15	penkiolika
16	šešiolika
17	septyniolika
18	aštuoniolika
19	devyniolika
20	dvydešimt
30	trysdešimt
40	keturiasdešimt
50	penkiasdešimt
60	šešiasdešimt
70	septyniasdešimt
80	aštuoniasdešimt
90	devyniasdešimt
100	šimtas
1000	tūkstantis

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима

Visi žmonės gimsta laisvi ir lygūs savo orumu ir teisėmis. 
Jiems suteiktas protas ir sąžinė ir jie turi elgtis 
vienas kito atžvilgiu kaip broliai.

Sausis, Vasaris, Kovas, Balandis, Gegužė, Birželis,
Liepa, Rugpjūtis, Rugsėjis, Spalis, Lapkritis, Gruodis

• taip - да
• ne - не
• ačiū - хвала
• (ar) kalbate serbiškai? - говорите ли српски?
• Sveiki - здраво

• Литванска лингвистика
• Речник литванског језика
• Историјска граматика литванског језика
• Литванско-енглески речник