Надутост трбуха

Надутост трбуха
Латински	Meteorismus
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	Патологија
[уреди на Википодацима]

Надутост трбуха, метеоризам, флатуленција, ветрови (народни израз), је осећаја напетости или пуноће у трбуху праћено избацивањем гасова, као последица накупљања велике количине гасова у шупљинама трбушне дупље. Надутост трбуха је само један од симптом који прати неке органске промене у организму.^[1]

Све већи број људи данас пати од тегоба у виду надимања и повећане количине гасова у цревима - флатуленција. Овај поремећај није само социјално ометајући и непријатан симптом већ може особи стварати грчеве и болове, а може имати и штетне последице по организам пилота и астронаута у току њиховог боравка на великим висинама, у зони сниженог атмосферског притиска. Исте тегобе могу имати и неке друге професије (рониоци, кесонски радници, медицинки техничари у барокоморама^[2] итд.), који су изложени честим променама барометарског притиска.

Надутост трбуха најчешће је последица брзог начина живота и лоших навика при јелу. Свака особа има одређену количину гасова у цревима, који настаје на један од следећих начина;^[3]

• Гутањем ваздуха у току узимања хране, (аерофагија)
• Ослобађањем СО₂ - (угљен-диоксида) и Н⁺ -(водоника), који настаје под утицајем желудачне киселине и ензима на храну у желуцу.
• Ослобађањем НСО (из панкреаса)
• Разлагањем угљених хидрата и других органских материја, бактеријама у цревима, ствара се већа количина гасова
• Дифузијом гаса из крви у лумен црева
• Код лошег варења (нпр. дисфункција панкреаса и јетре), повећана је количина гасова у цревима.

На варење хране имају утицаја желудачна киселина ензими желуца и црева и жуч. Ове супстанце се луче под утицајем хране или распадних продуката хране врло прецизним редоследом. Редослед као и количину излучених супстанци потребних за варење може пореметити лош састав унете хране, пребрзо и халапљиво гутања или преобилан унос хране итд. Главни механизми у настанку надутости су;^[3]

1. Аерофагиа или гутање ваздуха је;

• Неуротска навика, која је често одраз нерешених унутрашњих сукоба (психосоматски поремећаји)
• Неправилан начин жвакања и гутања хране, са којом се гута и већа количина ваздуха.

2. Поремећај пасажа у цревима, ремети протока гасова због;

• Прираслица (адхезије у цревима)
• Функционалних поремећаја: спазам црева, посебно леве флексуре (кривине) дебелог црева, ("синдром леве флексуре")
• Дневних осцилација у пасажи: од јутра према вечери симптоми надутости расту.

3. Повећано умножавање бактерија доводи до повећаног стварања гаса у цревима, (интраинтестинални гас);

• Када је храна богата превеликом количином баластних материја (целулозом у виду хлеба од пуног зрна мекиња, купуса, кеља, ротквица и сл) или угљеним хидратима, долази до повећаног стварања гасова
• Генетички поремећај у дебелом цреву праћен лошом апсорпцијом.
• Конзумирање дијеталних влакана
• Бактеријска инфекција црева
• Гастроинтестинална диспепсија изазвана нетолеранцијом на млеко и млечне производе
• Злоупотреба Сорбитола, као замене за шећер,
• Поремећаји у раду панкреаса.^[4]
• Употреба неки лекова (антибиотици, етерична уља, лаксативи, ацетилцистеин, препарати гвожђе) могу нарушити бактеријску флору у цревима уз неконтролисано умножавање патогених бактерија.

4. Смањена ресорпција гаса из црева, је такође један од узрока надутости због;

• Илеуса (везана црева) који нарушава проток и умањује ресорпцију гаса кроз зид црева
• Инсуфицијенција десног срца
• Оштећење артериовенске циркулације јетре изазвано цирозом.

5. Функционална и органска обољења дигестивног система, често су узрок надутости као што су;

• Недостатак ензима панкреаса,
• Гастритис,
• Интолеранција (неподношење) лактозе,
• Улцерозни колитис,^[5]
• Кронова болест,^[5]
• Поремећаја функције црева - иритабилни колон.^[6]

Један део гасова се нормално апсорбује из црева, а један део се избацује напоље у виду флатуса-прдежа. Када је апсорпција гасова смањена, а њено стварање повећано, или пражњење црева отежано због затвора долази до појаве надутости - метеоризма.

Азот је главни гас код надутости, уз угљен-диоксид, који је присутан у вишим количинама од оних који се уносе испијањем газираних напитака. У појединим случајевима у гасу се може налазити комбинација водоника и метана што представља опасну смешу гасова која при неким електрохируршким интервенцијама или током боравка у средини богатој кисеоником (као што је боравак у хипербаричним коморама) може експлодирати. Међутим савремена средства за припрему болесника пре интервенције су ову опасност практично отклонила, а и метан није заступљен код свих људи у флатусу.

У једној студији у измету, од девет одраслих, само пет узорака садржавало је материје способне за производњу метана. Слични резултати се налазе у узорцима добијеним анализом гаса у ректуму.

Главне компоненте гасова у флатусу у проценту су;

• Азот - 20% - 90%
• Водоник - 0% - 50%
• Угљен-диоксид - 10% - 30%
• Кисеоник - 0% - 10%
• Метан - 0% - 10%

Током елиминације у спољну средину флатус има непријатан мирис, који је углавном резултате ниске молекуларну тежине масних киселина, као што су; бутерна киселина (бутер има ужегао мирис) и сумпора односно његових деривата, као што су водоник сулфид (мирис покварених јаја) и карбонил сулфид. Непријатан мирис може бити узрокован и присутношћу микрофлоре и великог броја бактерија и њиховог присуства са изметом у ректуму.

Појава гасова у шупљим органима трбуху, код пилота, астронаута и особа које бораве у хипобаричним барокоморама, може изазавати знатан утицај на ток дисања често праћен јаком нелагодношћу и интензивним болом у трбуху. Такође овај проблем могу да имају и рониоци, кесонски радници и особе које се лече у хипербаричним барокоморама током изрона.

Количина гаса није подједнака у свим трбушним органима. Највећа количина је у желуцу и доњим партијама црева (дебело и завршно црево-ректум), и износи 150-500 ml.

Почев од 4.920 m висине јављају се прве тегобе изазване ширењем гасова у трбуху. На висини од 10.000 метара гас у трбуху има 4 пута већу запремину него на нивоу мора, На тој, и већим висинама надутост може имати за последицу подизање дијафрагме (пречаге) и ремећење нормалног процеса дисања. Уколико пилот на тим висинама удише преко кисеоничке маске кисеоник под натпритиском поремећаји у грудном кошу су још интензивније. Даље овај гас може да изазове и рефлексну вазомоторну реакцију коју прати; знојење, пад крвног притиска, све до губитка свести. Ако је слузокожа црева преосетљива, због надражаја или дејства алергена из хране, тада и минималне количине гаса могу довести до појаве јаких болова. Појава ових поремећаја може значајно да утиче на безбедност управљања летелицом, а због тренутног поремећаја свести може изазвати и катастрофу.

Сличне појаве имају и рониоци, кесонски радници и особе које бораве у хипербаричним коморама на већим дубинама током изрона. Са спуштањем испод површине мора због пораста амбијенталног притиска долази до сабијање гаса у шупљим органима трбуха, што обично не причињава тегобе. Али са повратком на површину (изрон) и пада амбијенталног притиска, долази до наглог ширења гаса у трбуху који изазива сличне тегобе као код пилота.^[7]

Волумен гаса у унутрашњости тела на различитим висинама

Барометарски притисак (mmHg)	Висина (мет.)	Релативни волумен гаса (лит.)
760	0	1
520	3200	1,5
350	6500	2,4
226	9800	4,0
141	13.200	7,6
87	16.390	17,0
54	19.700	102,0

Превентивне мере;

• Редовном контролом здравственог стања, благовремено открити поремећаје и болести које могу утицати на надутост трбуха, а лицима код којих се открију ови поремећаји привремено забранити боравак у атмосфери повишеног или сниженог притиска.
• У време летења, роњења, боравка у кесонима и барокоморама, избегавати употребу хране за коју је познато да надима, хране која иритира слузокожу дигестивног тракта и конзумирање газираних напитака.
• У случају тегоба, опробаним методама, (подригивањем и избацивањем гасова преко ректума), настојати да се са променом амбијенталног притиска из дигестивног тракта избаци што већа количина гаса, што доводи до изједначавања притиска у шупљим органима трбуха са околним притиском и престанка тегоба.

За лечење надутости користе се;

• Препарати који везују гасове (Диметикон)
• Спазмолитици или препарати који смањују грчеве
• Биљни лековити препарати из групе карминатива, који смањују надутост и стимулишу варење.

• Топле купке или термофор на трбуху
• Масирање трбуха у смеру кретања казаљке на сату почевши од доњег десног дела трбуха навише затим испод ребара налево и потом наниже до доњег левог дела трбуха у трајању од око 5 минута.
• Примена чаја од камилице или нане са кимом и/или анисом.^[8]

• Опстипација
• Пролив
• Хипербарична медицина
• Ваздухопловна медицина

Класификација	D ICD-10: R14 ICD-9-CM: 787.3