Драгољуб Павловић

Драгољуб Павловић
Фотографија Павловића
Лични подаци
Пуно име	Драгољуб Паволовић
Датум рођења	(1867-06-16)16. јун 1867.
Место рођења	Књажевац, Кнежевина Србија
Датум смрти	3. април 1920.(1920-04-03) (52 год.)
Место смрти	Београд, Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца
Универзитет	Универзитет у Београду
Професија	политичар историчар
Мандати председник Привременог народног представништва

Драгољуб Дража Павловић (Књажевац, 16. јун 1867 − Београд, 3. април 1920) био је српски политичар, историчар, професор и академик. Био је члан Народне радикалне странке и први председник Привременог народног представништва Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.^[1][2]

Рођен је 16. јуна 1867. године у Књажевцу. Основну и нижу гимназију похађао је у родном граду, а гимназију у Нишу. Завршио је историјско-филолошки одсек Филозофског факултета у Београду. По образовању је био доктор филозофије. Радио је као професорски приправник, суплент, у Зајечару и једно време је боравио као државни питомац у Бечу. Потом је радио као професор учитељске школе у Београду и усавршавао се у Немачкој, где је одбранио докторат из филозофије.^[3]

По повратку у Србију постао је професор ниже учитељске школе у Књажевцу, а затим професор у Трећој београдској гимназији. Његово следеће радно место 1893. године била је катедра историје на Великој школи у Београду. Постао је један од осам првих редовних професора Универзитета у Београду 1905. године.^[3][2]

Драгољуб Дража Павловић изабран је 4. фебруара 1905. за дописног члана Српске Краљевске Академије (Академије друштвених наука), док је прави члан постао 16. фебруара 1920.^[4]

Био је члан Народне радикалне стране и први председник Привременог народног представништва 1920. године и као такав први председник Југословенског Парламента.^[1]

Преминуо је у Београду од срчаног удара 3. априла 1920. Сахрањен је врло свечано 5. априла, са свим почастима које доликују положају на којем се налазио и његовом раду.^[2]

Драгољуб Павловић је био покретач и уредник листа Тимочанин и политичко-књижевног часописа Дела, у коме је објавио више својих радова. Остали су објављени у посебним књигама, или у издањима Академије наука. Најважнији су му радови: У очима револуције 1848 године, Уједињење немачког народа, Администрација и црквена политика Аустрије у Северној Србији од 1717−1739, Пожаревачки Мир, Кочина Крајина, Култура и ратови.^[3][2]