Alergija na hranu

Alergija na hranu (allergia alimentaria) je štetan odgovor imuniteta na proteine u hrani^[1]. Alergija na hranu razlikuje se od manje štetnih odgovora na hranu kao što su netolerancija na hranu, farmakološke reakcije i reakcije praćene toksinima.

Proteini u hrani koji pokreću alergijski odgovor nazivaju se alimentarnim alergenima. Procenjuje se da gotovo 12 miliona Amerikanaca pati od alergije na hranu, a broj je u rastu. Šest do osam posto dece do treće godine ima alergiju na hranu kao i skoro četiri posto odraslih^[2].

Alergiju na hranu uzrokuje otprilike 30.000 poseta hitnoj pomoći i 100 do 200 smrti godišnje u Sjedinjenim Državamа. Najčešće alergije na hranu kod odraslih su alergije na školjke, kikirikija, orašastih plodova, ribe i jaja, a najčešće alergije na hranu kod dece jesu one od mleka, jaja, kikirikija i orašastih plodova.

Terapija se sastoji od imunoterapije (desenzitizacije) ili izbegavanja tako što alergična osoba izbegava sve oblike dodira sa hranom na koju je alergična. Područja istraživanja uključuju anti-IgE antitela (omalizumab ili Xolair) i specifičnu oralnu tolerancijsku indukciju (SOTI) koji su pokazali nekakvu nadu za terapiju određenih alergija na hranu. Ljudi s dijagnoziranom alergijom na hranu mogu nositi autoinjektore adrenalina kao što su ''EpiPen'' ili ''Twinject'', zatim razne oblike nakita s medicinskim upozorenjem ili razviti plan za hitno delovanje u dogovoru sa svojim lekarem.

• Aklimatizacija
• Alergija na lekove
• Alergija na mleko
• Alergija
• Anafilaksa
• Netolerancija na hranu
• Netolerancija na laktozu
• Mastocit
• Oralni alergijski sindrom

Alergija na hranu на Викимедијиној остави.