Aluminijum silikat
| |
| Identifikacija | |
|---|---|
3D model (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.032.036 |
| E-brojevi | E559 (regulator kiselosti, ...) |
| |
| Svojstva | |
| Al 2SiO 5 | |
| Molarna masa | 162,0456 g mol-1 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Aluminijum silikat je hemijsko jedinjenje staklastog sjaja sa formulom (AlO)2SiO3.[3] Njegova gustina je 2.8 do 2.9 g/cm³. Refraktivni indeks je 1.56, Mosova tvrdoća je 4.5-7.5 (u zavisnosti od strukture), i ono ima ortorombnu kristalnu rešetku.[4] Aluminijum silikat je nerastvoran. On se koristi se u vatrostalni materijal u in pravljenju stakla.
Nek od materijala koji sadrže aluminijum silikat su
Ovi materijali imaju isti hemijski sastav ali različite kristalne strukture. Aluminijum silikat se koristi kao vatrostalni materijal u građevinarstvu.
Literatura
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ „Reade Advanced Materials offers: Aluminum Silicate Powder”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2006. г. Приступљено 16. 11. 2006.
