Ован (сазвежђе)

Ован
Сазвежђе
	Списак звезда у сазвежђу Ован
Латинско име	Aries
Скраћеница	Ari
Генитив	Arietis
Симболизује	овна златног руна (из мита о Аргонаутима)
Ректасцензија	01h 46m 37.3761s–03h 29m 42.4003s
Деклинација	31.2213154°–10.3632069°
Површина	441 sq. deg. (39)
Најсјајнија звезда	Хамал (алфа Овна) (2,01m)
Метеорски ројеви	Ариетиди; Ариес-Триангулиди; октобарски Ариетиди;
Суседна; сазвежђа	Персеј; Рибе; Троугао; Кит; Бик;
	Видљиво у распону +90° и −60°.; У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у децембру.

Ован (лат. Aries) је једно од 88 савремених и 48 оригиналних Птоломејевих сазвежђа. По грчкој митологији сазвежђе Ован представља овна чије је златно руно Јасон заједно са Аргонаутима украо да би повратио свој престо. У Овну се некада налазила и гама тачка (тачка у којој се са Земље види Сунце у тренутку пролећне равнодневнице), по чему је и добила име (од грчког слова које је подсећало на астролошки симбол за Овна — ). Међутим, услед прецесије, гама-тачка је пре око 2000 година прешла у сазвежђе Рибе.

Звезде

Сазвежђа Ован и Северна мува (*Musca Borealis*, данас ван употребе).

Алфа, бета и гама представљају главу и рогове Овна. Најсјајнија је алфа (Хамал, „глава Овна“) магнитуде 2,01. Хамал је црвенкасти џин К класе масе око две масе Сунца.

Бета Овна (Шератан, „два знака“) је бела звезда главног низа магнитуде 2,64 на око 60 светлосних година до Сунца. Гама овна има традиционално име Месартим непознатог порекла, а представља тројни систем у коме око две звезде А класе орбитира трећа звезда, К класе.

Објекти дубоког неба

У Овну се налазе и четири галаксије са NGC листе објеката: спиралне галаксије NGC 697, NGC 772 и NGC 972 и неправилна галаксија NGC 1156.

Извори

^ ^а ^б „Aries, constellation boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 14. 2. 2014.
^ Thompson & Thompson 2007, стр. 90–91.
^ RECONS, The 100 Nearest Star Systems.

Литература

Bakich, Michael E. (1995). The Cambridge Guide to the Constellations. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-44921-2.
Belokurov, V.; Walker, M. G.; Evans, N. W.; Gilmore, G.; Irwin, M. J.; Mateo, M.; Mayer, L.; Olszewski, E.; Bechtold, J.; Pickering, T. (август 2009). „The discovery of Segue 2: a prototype of the population of satellites of satellites”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 397 (4): 1748—1755. Bibcode:2009MNRAS.397.1748B. S2CID 20051174. arXiv:0903.0818 . doi:10.1111/j.1365-2966.2009.15106.x.
Bratton, Mark (2011). The Complete Guide to the Herschel Objects: Sir William Herschel's Star Clusters, Nebulae, and Galaxies. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-76892-4.
Burnham Jr., Robert (1978). Burnham's Celestial Handbook (2nd изд.). Dover Publications. ISBN 978-0-486-24063-3.
Davis, George A. Jr. (1944). „The Pronunciations, Derivations, and Meanings of a Selected List of Star Names”. Popular Science. 52: 8. Bibcode:1944PA.....52....8D.
Evans, James (1998). The History and Practice of Ancient Astronomy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-509539-5.
Good, Gerry A. (2003). Observing Variable Stars. Springer. ISBN 978-1-85233-498-7.
Jenniskens, Peter (2006). Meteor Showers and Their Parent Comets. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85349-1.
Langbroek, Marco (20. 8. 2003). „The November–December delta-Arietids and asteroid 1990 HA: On the trail of meteoroid stream with meteorite-sized members”. WGN, Journal of the International Meteor Organization. 31 (6): 177—182. Bibcode:2003JIMO...31..177L.
Levy, David H. (2007). David Levy's Guide to Observing Meteor Showers. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-69691-3.
Makemson, Maud Worcester (1941). The Morning Star Rises: an account of Polynesian astronomy. Yale University Press. Bibcode:1941msra.book.....M.
Moore, Patrick; Tirion, Wil (1997). Cambridge Guide to Stars and Planets (2nd изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-58582-8.
Moore, Patrick (2000). The Data Book of Astronomy. Institute of Physics Publishing. ISBN 978-0-7503-0620-1.
Olcott, William Tyler (2004). Star Lore: Myths, Legends, and Facts. Courier Dover Publications. ISBN 978-0-486-43581-7.
Pasachoff, Jay M. (2000). A Field Guide to the Stars and Planets (4th изд.). Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-93431-9.
Ridpath, Ian (2001). Stars and Planets Guide. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-08913-3.
Rogers, John H. (1998). „Origins of the Ancient Constellations: I. The Mesopotamian Traditions”. Journal of the British Astronomical Association. 108 (1): 9—28. Bibcode:1998JBAA..108....9R.
Rogers, John H. (1998). „Origins of the Ancient Constellations: II. The Mediterranean Traditions”. Journal of the British Astronomical Association. 108 (2): 79—89. Bibcode:1998JBAA..108...79R.
Russell, Henry Norris (октобар 1922). „The New International Symbols for the Constellations”. Popular Astronomy. 30: 469. Bibcode:1922PA.....30..469R.
Savage-Smith, Emilie; Belloli, Andrea P. A (1985). „Islamicate Celestial Globes: Their History, Construction, and Use”. Smithsonian Studies in History and Technology. Smithsonian Institution Press (46): 1–354. S2CID 129450664. doi:10.5479/si.00810258.46.1. hdl:10088/2445.
Staal, Julius D. W. (1988). The New Patterns in the Sky: Myths and Legends of the Stars. The McDonald and Woodward Publishing Company. ISBN 978-0-939923-04-5.
Thompson, Robert Bruce; Thompson, Barbara Fritchman (2007). Illustrated Guide to Astronomical Wonders. O'Reilly Media. ISBN 978-0-596-52685-6.
Winterburn, Emily (2008). The Stargazer's Guide: How to Read Our Night Sky. Harper Collins. ISBN 978-0-06-178969-4.
Wright, J. T.; Fischer, D. A.; Ford, Eric B.; Veras, D.; Wang, J.; Henry, G. W.; Marcy, G. W.; Howard, A. W.; Johnson, John Asher (2009). „A Third Giant Planet Orbiting HIP 14810”. The Astrophysical Journal Letters. 699 (2): L97—L101. Bibcode:2009ApJ...699L..97W. S2CID 8075527. arXiv:0906.0567 . doi:10.1088/0004-637X/699/2/L97.
„Aries Constellation Boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 25. 5. 2012.
„Notes for star HD 12661”. Extrasolar Planets Encyclopaedia. Архивирано из оригинала 5. 5. 2012. г. Приступљено 12. 6. 2012.
„Notes for star HD 20367”. Extrasolar Planets Encyclopaedia. Приступљено 12. 6. 2012.
Jopek, T. J. (3. 3. 2012). „Daytime Arietids”. Meteor Data Center. International Astronomical Union. Архивирано из оригинала 25. 10. 2012. г. Приступљено 24. 5. 2012.
Jopek, T. J. (3. 3. 2012). „List of All Meteor Showers”. Meteor Data Center. International Astronomical Union. Архивирано из оригинала 12. 8. 2012. г. Приступљено 24. 5. 2012.
Lunsford, Robert (16. 1. 2012). „2012 Meteor Shower List”. American Meteor Society. Приступљено 20. 6. 2012.
„June's Invisible Meteors”. NASA. 6. 6. 2000. Архивирано из оригинала 17. 08. 2020. г. Приступљено 24. 5. 2012.
„The 100 Nearest Star Systems”. Research Consortium on Nearby Stars. 1. 1. 2012. Архивирано из оригинала 13. 5. 2012. г. Приступљено 25. 5. 2012.
Ridpath, Ian. „Popular Names of Stars”. Приступљено 26. 5. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Aries: The Ram”. Star Tales. Приступљено 24. 5. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Musca Borealis”. Star Tales. Приступљено 10. 7. 2012.
„Alpha Arietis”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 25. 5. 2012.
„Beta Arietis”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 25. 5. 2012.
„Gamma Arietis”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 25. 5. 2012.
„Lambda Arietis”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 25. 5. 2012.
„Pi Arietis”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 25. 5. 2012.
„Delta Arietis”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 25. 5. 2012.
„Zeta Arietis”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 25. 5. 2012.
„14 Arietis”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 25. 5. 2012.
„39 Arietis”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 25. 5. 2012.
„35 Arietis”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 25. 5. 2012.
„41 Arietis”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 25. 5. 2012.
„53 Arietis”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 25. 5. 2012.
„R Arietis”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 25. 5. 2012.
„T Arietis”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 25. 5. 2012.
„Arp 276”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 12. 6. 2012.

Спољашње везе

Сазвежђе Ован Архивирано на сајту Wayback Machine (10. април 2012) на TopAstronomer.com (језик: енглески)
The Deep Photographic Guide to the Constellations: Aries
The clickable Aries
Star Tales – Aries
Warburg Institute Iconographic Database (medieval and early modern images of Aries)

[boundary-1] а ^б „Aries, constellation boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 14. 2. 2014.

[FOOTNOTEThompsonThompson200790–91-2] Thompson & Thompson 2007, стр. 90–91.

[FOOTNOTERECONS,_''The_100_Nearest_Star_Systems''-3] RECONS, The 100 Nearest Star Systems.

[1]

[2]

[3]

Нормативна контрола
Државне	Немачка
Остале	Енциклопедија Британика