[go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Фарман F.40

С Википедије, слободне енциклопедије
Фарман F.40

Авион Фарман F.40
Опште
Намена извиђач и лаки бомбардер
Посада 2
Произвођач Société Anonyme des Usines Farman
Први лет 1915.
Почетак производње 1915.
Димензије
Дужина 9,25 m
Размах крила 17,60 m
Висина 3,90 m
Површина крила 52,00 m²
Маса
Празан 748 kg
Нормална полетна 1.120 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 х Renault
Снага 135 kW
Перформансе
Макс. брзина на H=0 135 km/h
Долет 350 km
Плафон лета 4.000 m

Фарман F.40/Farman F.40 је вишенаменски француски авион из периода Првог светског рата. Намена му је била извиђач и лаки бомбардер. Заједно су га пројектовала браћа Анри и Марсел Фарман[1] у току 1914. године, а производила га је заједничка фирма (Société Anonyme des Usines Farman). То је била побољшана верзија авиона Фарман HF.30, коју су браћа Фарман заједнички пројектовала за Русију[2]. Авион је заменио превазиђене авионе серије Фарман МF.11 и Фарман HF.20[3].

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Авион Фарман F.40 пре полетања
Хидроавион Фарман F.40 у лету
Авион Фарман F.40 поглед са репа
Музејски примерак авиона Фарман F.40

Авион Фарман F.40 су заједнички пројектовала браћа Мориса и Анриа Фарман 1915. године. Иако првобитно пројектован као ловац, браће су желела да направе авион који би објединио добре особине Морисовог Фарман МF.11 и Анријевог Фарман HF.22 (варијанта Фарман HF.20 са Gnome Lambde мотором), овај авион је своје место нашао тако што је заменио авионе на основу којих је пројектован. Служио је као извиђач, лаки бомбардер и авион за обуку пилота. Од ловачких задатака ефикасно је коришћен за борбу против извиђачких балона користећи Le Prieur ракете.

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Фарман F.40 је био једномоторни двокрилац са неједнаким крилима (доња крила су била краћа од горњих), која су међусобно била повезана упорницама и затежућим клавирским жицама[4].

Труп авиона чине две решеткасте конструкције које се у репу спајају и чине троугао. Кабина у облику гондоле, облог попречног пресека обложена лепенком, налазила се између горњег и доњег крила, била је довољно пространа да има простора за смештај две особе. Испред првог члана посаде на гондоли се налазио мали ветробран направљен од плексигласа.

Погонска група:Мотор авиона је постављен у задњем делу кабине (гондоле) и био опремљен са потисном, дрвеном, двокраком елисом фиксног корака. У авион Фарман F.40 су уграђивани Ренови линијски ваздухом или течношћу хлађени мотори, V распореда цилиндара са V 8 и V 12 цилиндара, у опсегу снага од 80 до 160 KS. Најчешће је коришћен мотор снаге 130 KS, док је за тип авиона F.41 који је намењен обуци полота, коришћен мотор од 80 KS.

Крила су дрвене конструкције танког профила пресвучене импрегнираним платном. Крилца за управљање су се налазила само на горњим крилима. Оба крила и доње и горње су била правоугаоног облика с тим што је доње крило било краће од горњег. Крила су међусобно била повезана дрвеним упорницама а затегнута клавирским жицама. Хоризонтални стабилизатор је имао исту конструкцију као и крило а налазио се на горњој страни решеткасте конструкције која чини труп авиона. Авион је имао један вертикални стабилизатор који се налазио унутар решеткасте конструкције трупа а за њега је било прикачено кормило правца које се налазило ван решеткасте конструкције трупа.

Стајни трап авиона је био класичног типа, напред је имао две фиксне ноге направљене од дрвета у облику санки (што је смањивало ризик од превртање авиона на нос при слетању) са удвојеним бициклистичким точковима на свакој од скија, а испод репа се налазила еластична дрвена дрљача, као репна ослона тачка авиона.

Наоружање: Авион је био наоружан са 2 митраљеза калибра 7,7 mm, 10 Le Prieur ракета и могао је да понесе до 100 kg бомби.

Варијанте авиона Фарман F.40

[уреди | уреди извор]
  • Фарман F.40 - оригинална верзија са мотором 130 KS.
  • Фарман F.40P - верзија као оригинални авион са мотором 130 KS и наоружана ракетама Le Prieur.
  • Фарман F.40 Hidroplan - верзија авиона са пловцима и мотором 160 KS.
  • Фарман F.41 - верзија са смањеним размахом крила (размах=16,32 m) и мотором 80 KS.
  • Фарман F.56 - верзија са мотором 170 KS
  • Фарман F.60 - бомбардер са мотором снаге 190 KS
  • Фарман F.61 - верзија настала комбинацијом варијанти F.41 и F.60 са смањеним размахом крила и мотором 190 KS

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Авион Фарман F.40 се користио на Западном фронту почев од 1915. године, где је заменио превазиђене типове авиона из серије Фарман МF.11. и Фарман HF.20. Коришћен је за извиђање и бомбардовање мада није могао да понесе више од 100 kg бомби. Авиони Фарман F.40P наоружан ракетама eфикасно је коришћен за уништавање осматрачких балона. Авион Фарман F.40 је коришћен у преко 15 земаља у току Првог светског рата а коришћење је настављено и после рата све до половине двадесетих година двадесетог века. Авиони серије Фарман F.40 су се производили у Француској, Италији и Русији[5][2].

Коришћење авиона Фарман F.40 у Србији и Краљевини СХС/Југославији

[уреди | уреди извор]

После доласка српске војске у Солун и формирања Солунског фронта извршена је реорганизација војске у којој је априла 1916. формирана Српска Авијатика. Непосредно после тога извршено је обнављање ваздухопловног парка новим авионима[6]. У оквиру тога добијено је од Француске 24 авиона Фарман F.40, 6 ловаца Нијепор N.12 и 21 авион Нијепор N.21. Већ у августу месецу 1916. године Српска авијатика је почела да дејствује на фронту. Највише су извршавани задаци извиђања, бомбардовања и коректуре артиљеријске ватре, а повремено су вођене и борбе са непријатељским авионима. Авиони Фарман F.40 су у првим линијама фронта коришћени све до друге половине 1917. године када су их заменили авиони типа Доран AR.1/2. После повлачења ових авиона са прве борбене линије они су служили за споредне задатке и обуку пилота. Укупно је у Српској авијатици коришћено око 50 авиона Фарман F.40 и Фарман F.41. По ослобођењу земље преостали авиони овог типа су коришћени у ваздухопловству новонастале државе Краљевству СХС[7][8][9][10].

Корисници

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 20. 10. 2020. г. Приступљено 01. 12. 2020. 
  2. ^ а б Шавров, В.Б., История конструкиҋ самолетов в СССР до 1938 г, Москва 2002, Машиностроение. ISBN 5-217-03112-3.
  3. ^ „Ваздухопловне традиције Србије”. Архивирано из оригинала 24. 06. 2014. г. Приступљено 19. 10. 2014. 
  4. ^ Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976.), Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
  5. ^ Janić Čedomir, (1988.), Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić. ISBN 978-86-307008-7-3.
  6. ^ Вујовић, Војислав (1993). Српска авијатика 1912-1918. Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. ISBN 978-86-901403-1-2.
  7. ^ С. Микић; Историја југословенског ваздухопловства, Шт. Д. Грегорић, Београд,1933.
  8. ^ Димитријевић, Бојан; П. Миладиновић, М. Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
  9. ^ Драган А. Лазић; Развој Југословенсњког ваздухопловства од 1918. до 1939. године, Београд, Војно Дело, лето/2012,
  10. ^ Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010.), Век авијације у Србији 1910-2010 225 значајних летилица. YU-Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Зборник радова, Српска авијатика 1912—1918., МЈВ. . Београд. 1993. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Петровић, Огњан (2015). Аероплани Морис Фарман у Србији и на Солунском фронту. Београд: Војни музеј, Весник бр.42. стр. 83. ISSN 0067-5660. 
  • Вујовић, Војислав (1993). Српска авијатика 1912-1918. Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010.), Век авијације у Србији 1910-2010 225 значајних летилица. YU-Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  • С. Микић; Историја југословенског ваздухопловства, Шт. Д. Грегорић, Београд,1933.
  • Јанић Ч., Петровић О., (2011.), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
  • Димитријевић, Бојан; П. Миладиновић, М. Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
  • Драган А. Лазић; Развој Југословенсњког ваздухопловства од 1918. до 1939. године, Београд, Војно Дело, лето/2012,
  • Јанић, Чедомир (2003.),Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS)
  • Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976.), Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
  • Janić Čedomir, (1988.), Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić. ISBN 978-86-307008-7-3.
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Taylor, Michael J H. "Jane's Encyclopedia of Aviation". Portland House. 1989. ISBN 0-517-69186-8.
  • Jackson, Robert, "The Encyclopedia of Military Aircraft", Paragon. 2002. ISBN 0-75258-130-9.
  • Шавров, В.Б., История конструкиҋ самолетов в СССР до 1938 г, Москва 2002, Машиностроение. ISBN 5-217-03112-3.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Фарман F.40 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фарман_F.40&oldid=27888495”