Проглас

Проглас
Велика Моравска
Такође познат и као	Проглас Константина Философа
Датум настанка	IX век
Језик	старословенски
Писар	Кирил Философ

„Проглас” је први старословенски писани поетски састав који се приписује Светом Ћирилу, једном од твораца словенске азбуке.

Он представља предговор и прву песму првог старословенског превода четири јеванђеља. Написао га је свети Ћирило између 863. и 867. године у Великој Моравској^[1].

Песма има 110 стихова, где се сваки стих састоји од 12 слогова, 111. стих каже Амин.

А.Ф.Хилфердинг је 1858. године пронашао проглас у српском рукопису из 14. века. Осим тога, сачувана су још два старословенска превода Јеванђеља српског порекла из 13. и 14. века, а постоји још један руски рукопис из 16. века који није сачуван у целини. То су рукописи: Хиландарски (13. век), Хлудовски и Печки (14. век) и непотпуни тројствени рукопис^[2].

Аутор је, по свој прилици, Константин Филозоф – „цео карактер композиције, њена дубока емотивна заинтересованост, – могло би се рећи – очински апостолски тон, јасно показује снажну личност Константина Филозофа”. Из контекста је јасно да је аутор свестан да даје словенски текст јеванђеља.

Проглас се састоји од 110 стихова. Сваки стих има 12 слогова, који су подељени на 5 + 7, 7 + 5 и 6 + 6.

Садржај песме слави обнову словенске писмености и образовања уопште. Он пориче савремени поглед на три супериорна језика (грчки, латински, хебрејски). Садржи алузије на словенски превод Апостола (део из Новог завета, осим Јеванђеља) и Паредија (део из Старог завета) и, наравно, Јеванђеља. Константин је овде отишао даље од свог учитеља, патријарха Фотија, до: „веру треба објављивати и објашњавати једноставним језиком...“, што је превазилазило уобичајено византијско гледиште, које је снажно фаворизовало грчки језик^[3].

Формалне и садржајне странице су на веома високом нивоу. Амерички слависта Роман Осипович Јакобсон је о томе писао: „Узалудно бисмо тражили у другим земљама средње Европе аналогију продорне песме, књижевног споменика крвног садржаја.

Проглас је „... прослава народног језика као неопходног средства за ширење просвете и побожности. Представља главно оригинално старословенско дело Константина Филозофа^[4]. Ј. Вашица је сажео значај и посебност Прогласа: „Ни у једној књижевности тог времена и још дуго после њега не налазимо сличан страсни позив нацији да слуша књиге у свом говору”.

Настао у Великој Моравској у 9. веку. Ћирило и Методије су морали да оснују и бране словенску књижевност, како показује Проглас^[5]. У њему Кирил велича словенско писмо и сматра га пројавом божанског принципа, будући да је помогло Словенима да направе отклон од паганства и приближе се цивилизованим хришћанским народима. Књиге написане на словенском језику носе божанску мудрост и стога, пише Кирил, помажу у борби против ђаволских искушења. Дакле, од најранијих фаза развоја словенске књижевности на књигу се гледало као на нешто свето, божанско. Веровало се да комуникација са књигама и учење доносе велику корист човеку.

1. ^ „Encyklopédia literárnych diel | WorldCat.org”. search.worldcat.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-26. 
2. ^ Databazeknih.cz. „Encyklopedie Byzance - kniha”. www.databazeknih.cz. Приступљено 2023-11-26. 
3. ^ „České země od příchodu Slovanů po Velkou Moravu | WorldCat.org”. search.worldcat.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-26. 
4. ^ „Slovník řeckých spisovatelů | WorldCat.org”. search.worldcat.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-26. 
5. ^ „Прогласъ - Wikisource”. wikisource.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-26.