Етахалон
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
3-(2-етилфенил)-2-метил-хиназолин-4-он | |
| Клинички подаци | |
| Drugs.com | Монографија |
| Идентификатори | |
| CAS број | 7432-25-9  |
| ATC код | none |
| PubChem | CID 23914 |
| ChemSpider | 22357 |
| UNII | HFS3HB32J7 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C17H16N2O |
| Моларна маса | 264,322 |
| |
| |
Етахалон (Аолан, Атиназон, Етиназон[1]) је ГАБАергик класе хиназолинона и аналог је метахалону који је развијен током 1960-их[2][3] и пласиран углавном у Француској и неким другим европским земљама. Има седативна, хипнотичка, мишићна релаксантна и депресивна својства централног нервног система која су резултат његове агонистичке активности на β-подтипу ГАБАА рецептора, и коришћен је за лечење несанице.
Особине
[уреди | уреди извор]Етахалон је органско једињење, које садржи 17 атома угљеника и има молекулску масу од 264,322 Da.
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 2 |
| Broj donora vodonika | 0 |
| Broj rotacionih veza | 2 |
| Particioni koeficijent[4] (ALogP) | 3,6 |
| Растворљивост[5] (logS, log(mol/L)) | -4,4 |
| Поларна површина[6] (PSA, Å2) | 32,7 |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Pflegel P, Wagner G (новембар 1967). „[On the polarography of 2-methyl-3-(2-methylphenyl)-3,4-dihydroquinazolinone-(4) methaqualone, Dormutil) and 2-methyl-3-(2-ethylphenyl-3,4-dihydroquinazolinone-(4) (ethinazone, Aolan). 5. Polarography of heterocyclic compounds]” [On the Polarography of 2-Methyl-3-(2-methylphenyl)-3,4-dihydroquinazolinone-(4) (methaqualone, Dormutil) and 2-methyl-3-(2-ethylphenyl-3,4-dihydroquinazolinone-(4) (ethinazone, Aolan). 5. Polarography of Heterocyclic Compounds]. Die Pharmazie (на језику: German). 22 (11): 643—50. PMID 5619478.
- ^ GB patent 936902, "Quinazolinone Derivatives", issued 1963-09-18, assigned to Beiersdorf
- ^ Parmar SS, Kishor K, Seth PK, Arora RC (јануар 1969). „Role of alkyl substitution in 2,3-disubstituted and 3-substituted 4-quinazolones on the inhibition of pyruvic acid oxidation”. Journal of Medicinal Chemistry. 12 (1): 138—41. PMID 4303122. doi:10.1021/jm00301a035.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература
[уреди | уреди извор]- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
