Алергија на храну

Алергија на храну (аллергиа алиментариа) је штетан одговор имунитета на протеине у храни^[1]. Алергија на храну разликује се од мање штетних одговора на храну као што су нетолеранција на храну, фармаколошке реакције и реакције праћене токсинима.

Протеини у храни који покрећу алергијски одговор називају се алиментарним алергенима. Процењује се да готово 12 милиона Американаца пати од алергије на храну, а број је у расту. Шест до осам посто деце до треће године има алергију на храну као и скоро четири посто одраслих^[2].

Алергију на храну узрокује отприлике 30.000 посета хитној помоћи и 100 до 200 смрти годишње у Сједињеним Државама. Најчешће алергије на храну код одраслих су алергије на шкољке, кикирикија, орашастих плодова, рибе и јаја, а најчешће алергије на храну код деце јесу оне од млека, јаја, кикирикија и орашастих плодова.

Терапија се састоји од имунотерапије (десензитизације) или избегавања тако што алергична особа избегава све облике додира са храном на коју је алергична. Подручја истраживања укључују анти-ИгЕ антитела (омализумаб или Xолаир) и специфичну оралну толеранцијску индукцију (СОТИ) који су показали некакву наду за терапију одређених алергија на храну. Људи с дијагнозираном алергијом на храну могу носити аутоињекторе адреналина као што су ''ЕпиПен'' или ''Тwињецт'', затим разне облике накита с медицинским упозорењем или развити план за хитно деловање у договору са својим лекарем.

• Аклиматизација
• Алергија на лекове
• Алергија на млеко
• Алергија
• Анафилакса
• Нетолеранција на храну
• Нетолеранција на лактозу
• Мастоцит
• Орални алергијски синдром

Алергија на храну на Викимедијиној остави.