[go: up one dir, main page]
Wikipedija

Liga naroda – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
TXiKiBoT (razgovor | doprinosi)
57.560 izmena
m robot Dodaje: scn:Sucità dî Nazzioni
Xqbot (razgovor | doprinosi)
114.135 izmena
Red 1:
[[ImageDatoteka:Palaisgeneva.jpg|thumb|right|370px|''[[Palata naroda]]'' u [[Ženeva|Ženevi]], [[Švajcarska]], sagrađena između 1929. i 1938, predstavljala je sedište Lige naroda. Danas, služi kao [[Kancelarija Ujedinjenih nacija u Ženevi|evropsko sedište Ujedinjenih nacija]].]]
 
'''Liga naroda''' je bila [[međunarodna organizacija]] osnovana posle [[pariska mirovna konferencija, 1919|Pariske mirovne konferencije 1919]]. Ciljevi Lige naroda su bili [[kontrola oružja|razoružanje]]; sprečavanje rata preko [[kolektivna bezbednost|kolekrtivne bezbednosti]]; rešavanjem razmirica između zemalja putem [[pregovaračka diplomatija|pregovaračke diplomatije]]; i poboljšanje globalnog [[kvalitet života|blagostanja]]. Diplomatska filozofija iza Lige fundamentalnu promenu mišljenja za predhodnih sto godina. Stara filozofija, nastala na [[Bečki kongres|Bečkom kongresu]] (1815), je posmatrala [[Evropa|Evropu]] kao promenljivu mapu saveza između [[nacija]], stvarajući [[ravnoteža snaga|ravnotežu snaga]] održavanjem jakih [[armija]] i tajnih sporazuma. Prema novoj filozofiji, Liga je predstavljala vladu nad vladama, čija je uloga bila rešavanje razmirica između pojedinačnih nacija na otvorenim [[pravo|zakonitim]] raspravama. Podsticaj za osnivanje Lige je potekao od [[Predsednik Sjedinjenih Država|predsednika SAD-a]] [[Vudrou Vilson]]a, mada [[Sjedinjene Države]] nikada nisu pristupile Ligi naroda zbog zabrane američkog [[Kongres SAD|KongresKongresa]]a da postane član Lige: smatrali su da se Amerika već i previše upliće u evropska pitanja, i nisu želeli više da učestvuju u evropskim međunarodnim razmiricama. Ovakvo mišljenje je bilo široko rašireno među stanovništvom Sjedinjenih Država, uprkos snažne želje Vudrou Vilsona da Amerika postane član Lige naroda.
 
Ligi naroda su nedostajale sopstvene oružane snage i stoga su zavisile od [[Velike Sile|Velikih Sila]] da primenjuju njene rezolucije, ekonomske sankcije koje je Liga odredila, ili da opskrbljuju armiju, kada je to potrebno, za potrebe Lige naroda. Međutim, često su bili nevoljni da se povinuiju volji Lige.
 
Posle jednog broja uspeha i nekih ranih neuspeha tokom 1920ih, postalo je jasno da je Liga nesposobna da zaštiti od agresije [[Sile Osovine|Sila Osovine]] tokom 1930ih. Početkom [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]] je postalo jasno da je Liga nije uspjela u svojoj osnovnoj svrsi—sprečavanjesvrsi—sprečavanje budućih svetskih ratova. [[Ujedinjene nacije]] je zamenjuju po završetku Drugog svetskog rata i nasleđuju nekoliko agencija i organizacija koje je osnovala Liga naroda.
 
[[Švedska|Švedski]] [[komunist]]ički vođa [[Fredrik Štum]] je spominjao ''Ligu naroda'' kao ''Imperijalistička internacionala''.
Red 19:
Liga naroda nije imala nijednu zvaničnu [[zastava|zastavu]] ili [[logo]]. Predlozi za usvajanje zvaničnih simbola su pokrenuti na početku, tokom 1920, ali zemlje članice nikada nisu postigle dogovor. Međutim, organizacije Lige naroda su koristile različite logoe i zastave (ili nisu u opšte) za svoje sopstvene potrebe. Međunarodni konkurs je održan 1929. godine kako bi se izabrao dizajn, ali ni to nije uspelo. Jedan od razloga za ovakav neuspeh je možda i strah zemalja članica da će moć nadnacionalne organizacije potisnuti njihovu.
 
Konačno, tokom 1939, pojavio se poluzvanični emblem: dve petokrake zvezde sa plavim [[pentagon]]om. Pentagon i dve petokrake zvezde su trebalo da simbolizuju pet [[kontinent|kontinenata]] i pet ljudskih rasa. Na gornjem i donjem kraju, na zastavi je ispisano ime Lige naroda na [[engleski jezik|engleskom]] (''League of Nations'') i [[francuski jezik|francuskom]] (''Société des Nations''). Ova zastava se vijorila na zgradi [[Svetski sajam u Njujorku 1939.|Svetskog sajma u Njujorku]] tokom 1939. i 1940. godine.
 
== Jezici ==
Red 31:
 
Tokom postojanja Lige od 1920. pa sve do 1946, bila su tri Generalna sekretara:
* Ser [[Džejms Erik Drumond]] (Ujedinjeno Kraljevstvo) (1920-1933)
* [[Žozef Avenjol]] (Francuska) (1933-1940)
* [[Šon Lester]] (Irska) (1940-1946)
 
Prvi predsednik je bio [[Paul Himans]], dobro poznati [[belgija|belgijski]] političar.
Red 51:
 
=== Ostala tela ===
Liga je nadgledala rad [[Stalni sud za međunarodno pravo|Stalnog suda za međunarodno pravo]] i nekoliko drugih agencija i komisija stvorenih za rešavanje gorućih međunarodnih problema. To su bili Komisija za [[kontrola oružja|razoružanje]], [[Svetska zdravstvena organizasija|Zdravstvena organizacija]], [[Međunarodna radnička organizacija]], mandatna komisija, Stalni centralni odbor za [[opijum]], Komisija za [[izbeglica|izbeglice]], i Komisija za [[rob]]ove. Iako je sama Liga uopšte predstavljala neuspeh, nekoliko njenih agencija i komisija su zabeležile značajne uspehe u okviru svojih mandata.
 
; '''Komisija za razoružanje''' : Komisija se spočetka izborila za ugovor koji su potpisale Francuska, Italija, Japan, i Britanija da ograniče veličinu svojih mornarica. Međutim, Ujedinjeno Kraljevstvo je odbilo da potpiše sporazum o razoružanju iz 1923. godine, i [[Kelog-Brajandob pakt]], stvoren od strane komisije tokom 1928, nije uspeo u svom cilju stavljanja ratova van zakona. Konačno, Komisija nije uspela da spreči vojno jačanje Italije, Nemačke i Japana tokom 1930ih.
Red 57:
; '''Mandatna komisija''' : Komisija je nadgledala mandate Lige naroda, i organizovala [[plebiscit]]e u spornim teritorijama kako bi stanovništvo moglo da odluči kojoj će se zemlji priključiti. Najznačajniji je plebiscit u [[Sar]]u tokom 1935. godine.
; '''Međunarodna radnička organizacija''' : Ovo telo je predvodio [[Albert Tomas]]. Sa uspehom je izdelovao zabranu dodavanja [[olovo|olova]] farbama, i ubedilo nekoliko zemalja da usvoje [[osmočasovni radni dan]] i četrdesetosmočasovnu radnu nedelju. Takođe je radila na iskorenjavanju [[dečija radna snaga|korišćenja dece za rad]], promovisanju [[feminizam|prava žena]] na radnom mestu, u učinila [[špediter|brodovlasnike]] odgovornim za nesreće koje pogađaju mornare.
; '''Stalni centralni odbor za opijum''' : Ovaj odbor je uspostavljen kako bi se nadgledao ststistički kontrolni sistem koji je uveden posle druge [[Međunarodna konvencija o opijumu|međunarodne konvencije o opijumu]] posvećena pitanjima gajenja, proizvodnje, trgovine i maloprodaje [[opijum]]a i njegovih prerađevina. Odbor je takođe ustanovio sistem uvoznih sertifikata i izvoznih ovlašćenja za legalnu [[međunarodna trgovina|međunarodnu trgovinu]] [[narkotik]]a.
; '''Komisija za izbeglice''' : Predvođena od strane [[Fridtjof Nansen]]a, Komisija je nadgledala povratak, i kada je to potrebno preseljenje, 400.000 izbeglica i bivših [[ratni zarobljenik|ratnih zarobljenika]], većina je prebačena u [[Rusija|Rusiju]] krajem Prvog svetskog rata. Uspostavila je kampove u [[Turska|Turskoj]] tokom 1922. kako bi se izborila sa izbegličkom krizom u toj zemlji i kako bi sprečila glad i zaraze. Takođe je uspostavila [[Nansenski pasoš]] kao način indentifikacije ljudi bez države.
; '''Komisija za robove''' : Komisija je težila istrebljenju robopstva u svetu, i borila se protiv prisilne [[prostitucija|prostitucije]] i [[ilegalna trgovina narkoticima|trgovine narkoticima]], naročito opijuma. Izborila se za oslobođavanje 200.000 robova u [[Sijera Leone]]u i organizovala racije protiv trgovaca robljem u cilju napora za sprečavanje prakse prisilnog rada u [[Afrika|Africi]]. Takođe je uspela u smanjenju stope smrtnosti radnika u [[Tanganjika|Tanganjiki]] sa 55% na svega 4%. U drugim delovima sveta, Komisija je držala zapisnike o ropstvu, prostituciji i trgovini narkoticima u pokušaju praćenja ovih problema.
Red 68:
; '''„A“ mandat''' : Ovo su teritorije koje su „''dostigle stupanj razvoja u kome je njihovo postojanje kao nezavisnih nacija može biti predhodno priznato, uz pružanje administrativnih saveta i pomoći „mandatara“ sve do vremena dok ne budu mogli samostalno da funkcionišu. Želje ovih zajednica moraju biti od osnovne važnosti pri izboru mandatara.''“ Ovo su pretežno delovi starog Osmanskog carstva.
; '''„B“ mandat''' : Ovo su teritorije koje „''su u tom stadijumu da mandatar mora biti odgovoran za za upravljanje tertorijom prema uslovima koji će garantovati:''
:* ''Slobodu [[savest]]i i [[religija|religije]]''
:* ''Očuvanje [[društvena kontrola|javnog reda]] i [[moral]]a''
:* ''Zabranu zloupotreba kao što su [[trgovinu robljem]], trgovinu oružjem i [[destilovano piće|alkoholom]]''
:* ''Sprečavanje uspostavljanja vojnih i pomorskih baza i vojnih i pomorskih vežbi osim za političke svrhe i odbranu teritorije''
:* ''Jednake mogućnosti za trgovinu ostalih članica Lige naroda.''“
; '''„C“ mandat''' : Ovo su teritorije "''koje, shodno raštrkanosti populacije, ili njenog malog broja, ili njene udaljenosti od centra civilizacije, ili njihove geografske bliskosti teritoriji mandatara, ili usled drugih okolnosti, može biti upravljano prema zakonima mandatara.''"
 
Red 88:
Granica između [[Albanija|Albanije]] i [[Kraljevina Jugoslavija|Jugoslavije]] je ostala sporna posle pariske mirovne konferencije iz [[1919]], i Jugoslovenske snage su okupirale deo albanske teritorije. Posle sukoba sa albanskim plemenskim vođama, jugoslovenske snage su prodrele još dublje. Liga je poslala komisiju predstavnika više sila u taj region. Komisija je odlučila u korist Albanije, i jugoslovenske snage su se povukle tokom 1921, pod pritiskom. Rat je još jednom sprečen.
 
==== Gornja Šleska ====
Versajski sporazum predviđa [[plebiscit]] u [[Gornja Šleska|Gornjoj Šleskoj]] kako bi se utvrdilo da li bi ta teritorija trebalo da pripadne [[Vajmarska republika|Nemačkoj]] ili [[Druga poljska republika|Poljskoj]]. U pozadini svega, jaka vojna taktika i diskriminacija Poljaka dovela je do [[pobuna]] i na kraju do prva dva [[Šleski ustanci|šleska ustanka]] (1919. i 1920. godine). Na plebiscitu, otprilike 59,6% (oko 500,000) glasova je bilo za pripajanje Nemačkoj, i rezultat je doveo do [[treći šleski ustanak|trećeg šleskog ustanka]] tokom 1921. Od Lige je zatraženo da smiri situaciju. Tokom 1922, šestonedeljna istraga je pokazala da bi zemlja trebalo da bude podeljena; odluku su prihvatile obe zemlje i većina stanovništva Gornje Šleske.
 
Red 119:
 
==== Viljnus ====
Posle Prvog svetskog rata, Poljska i Litvanija su obe stekle nezavisnost koju su izgubile tokom podele Poljske tokom [[1795]]. Iako te zemlje dele vekove zajedničke istorije kroz [[Poljsko-litvanska unija|Poljsko-litvansku uniju]] i [[Poljsko-litvanski komonvelt|Poljsko-litvanski komonvelt]], rastući litvanski [[nacionalizam]] je sprečio ponovno formiranje federativne države. Grad [[Viljnus]] ([[Litvanski jezik|Litvanski]] ''-{Vilnius}-'', [[Poljski jezik|Poljski]] ''-{Wilno}-'') je postao prestonica Litvanije, iako je u njemu živelo dosta Poljaka. Tokom [[Poljsko-sovjetski rat|Poljsko-sovjetskog rata]] iz 1920, Poljska armija je zauzela grad. Uprkos poljskim pretenzijama na grad, Liga je tražila od Poljske da se povuče; Poljska je to odbila. Grad i okolne teritorije su proglašene za zasebnu državu, a [[20. februar]]a [[1922]]. lokalni parlament je izglasao Akt o ujedinjenju i grad je pripojen Poljskoj kao prestonica [[Vojvodstvo Vilno|Vojvodstva Vilno]]. Teoretski, Britanija i Francuska su mogle da prisilno izvrše odluku Lige naroda. Međutim, nisu želele da se protive Poljskoj jer je ona viđena kao budući saveznik u ratu protiv Nemačke i kao tampon zona prema komunističkoj Rusiji. Na kraju je Liga prihvatila Viljnus kao poljski grad, [[15. mart]]a [[1923]].
 
==== Rur ====
Prema Vresajskom sporazumu, [[Nemačka]] je trebala da plati reparacije. Mogla je da plati u novcu ili u dobrima prema određenoj vrednosti; međutim, u 1922. Nemačka nije mogla da plati reparacije. Sledeće godine, [[Francuska]] i [[Belgija]] su odlučile da delaju shodno tome, i izvršile invaziju na industrijsko srce Nemačke, [[Rurska oblast|Rur]], iako je ovo bilo u direktnoj suprotnosti sa odlukama Lige. Pošto je Francuska bila značajan član Lige, a [[UK|Britanija]] je bila neodlučna, ništa nije učinjeno u okviru Lige. Ovo je predstavljalo značajan presedan –– Liga je retko delovala u suprotnostima velikih sila, i stoga povremeno kršila sopstvena pravila.
 
==== Krf ====
Jedna od značajnijih graničnih razmirica koje su ostale posle Prvog svetskog rata je bio između [[Grčka|Grčke]] i [[Albanija|Albanije]]. [[Konferencija ambasadora]], de fakto telo Lige, je poslata da reši problem. Savet je imenovao [[Italija|italijanskog]] generala [[Enriko Telini|Enrika TeliniTelinija]]ja da nadgleda proces. Dok je ispitivao grčku stranu granice, Telini i njegovo osoblje su ubijeni. Italijanski vođa [[Benito Musolini]] je bio razljućen, i zahtevao je da Grčka plati reparaciju i pogubi atentatore. Grci, zapravo, nisu ni znali ko su atentatori. Dana [[31. avgust]]a [[1923]], italijanske snage su okupirale ostrvo [[Krf]], deo Grčke, pri čemu je poginulo petnaestoro ljudi. Konačno, Liga je osudila Musolinijevu invaziju, ali i preporučila da Grčka plati kompenzaciju, koja bi stajala u Ligi dok se Telinijeve ubice ne otkriju. Musolini je, međutim, delujući na Konferenciji ambasadora, uspeo da promeni odluku Lige. Grčka je primorana da se izvini i isplati kompenzaciju direktno Italiji. Povinujući se pritisku velike sile, Liga je još jednom dala opasan i loš primer.
 
==== Mukdenski incident ====
Red 143:
 
== Raspuštanje i zaostavština ==
Sa početkom [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]], postalo je jasno da je Liga omanula u svojoj osnovnoj funkciji –– sprečavanje budućih svetskih ratova. Tokom rata, ni Skupština ni Savet Lige nisu držali sastanke, a Sekretarijat u [[Ženeva|Ženevi]] je smanjen na najmanju meru, premeštajući mnoge službenike u Severnu Ameriku.
 
Posle neuspeha da spreči rat, odlučeno je da se formira novo telo koje će zameniti Ligu u budućnosti. Ovo telo su [[Ujedinjene nacije]]. Mnogi organi Lige, na primer [[Međunarodna radnička organizacija]], su nastavili da funkcionišu i na kraju se pripojili UN-u. Na zasedanju Skupštine u 1946, Liga je raspustila sebe i svoje službe, mandate, a imovina je preneta na Ujedinjene nacije.
Red 150:
 
== Videti još ==
* [[Zemlje članice Lige naroda]]
* ''[[Palata naroda]]'', sagrađena kao sedište Lige naroda.
 
== Spoljašnje veze ==
{{commons|League of Nations}}
* [http://www.yale.edu/lawweb/avalon/leagcov.htm Povelja Lige naroda] (engleski)
* [http://www.indiana.edu/~league/ Foto arhiva Lige naroda]
* [http://atlasgeo.span.ch/fotw/flags/league.html Predložene zastave za Ligu] (engleski)
* [http://users.erols.com/mwhite28/lego-nat.htm mapa članica Lige naroda] (engleski)
* [http://worldatwar.net/timeline/other/league18-46.html Istorija Lige naroda] (engleski)
* [http://www.indiana.edu/~league/tcassemblies.htm Spisak zasedanja Skupštine] (engleski)
* [http://www.unog.ch/80256EE60057D930/(httpPages)/1247483E6FED755A80256EF8004FE8FD?OpenDocument Kancelarija Ujedinjenih nacija u Ženevi], Istorija (1919-1946)] (engleski)
 
[[CategoryKategorija:Liga naroda]]
[[CategoryKategorija: Historija]]
 
{{Link FA|he}}
Red 209:
[[mr:लीग ऑफ नेशन्स]]
[[ms:Liga Bangsa]]
[[my:နိုင်ငံပေါင်းချုပ် အသင်းကြီး]]
[[nl:Volkenbond]]
[[nn:Folkeforbundet]]
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Liga_naroda