[go: up one dir, main page]

Хасково (бугарски: Хасково) је град на југу Бугарске и управно сједиште Области Хасково. Хасково се налази недалеко границе са Грчком и Турском. По попису становника из 2005 град је имао 96 010 становника. Хасково је славило своју 1000 - годишњицу 1985 године.

Хасково
Хасково
Грб Хаскова
Грб
Координате: 41°56′Н 25°34′Е / 41.933°Н 25.567°Е / 41.933; 25.567
Држава  Бугарска
Област Хасково
Власт
 - Градоначелник Ђорђи Иванов
Висина 196
Становништво (2005)
 - Град 94 103
Временска зона ЕЕСТ (УТЦ+2)
Поштански број 6300
Позивни број 038
Службена страница www.хасково.бг
Карта
Хасково на мапи Булгариа
Хасково
Хасково

За средњега вијека Хасково је било знано по оближњем Сајму Узунџово, познатом по цијелој Бугарској.

Хисторија

уреди

У самом граду и његовој околици постоје бројни трагови насељености из времена Каменог доба, Трачана, Грка, Римљана и Бизантског царства.

У 9. ст. за вријеме Првог Бугарског царства подигнута је Утврда Хасково, тако да се је уз њу развио град. Хасково је постало центар велике територије између ријека; Марице, Клокотнице и Харманљиске ријеке. Одмах након запосједања града и регије од стране Отоманског царства 1395 године изграђена је Ески цами (Стара џамија) као једна од првих на цијелом Балкану. (минарет ове џамије је благо накривљен).

 
Драмско казалиште - Иван Димов (1921)

1782 године град је био познат по имену Марса. Многи држе да је садашње име града дошло од арапске ријечи хас(посјед) и турске ријечи кöy (село) (бугарски: Хаскöy). Неки други повјесничари држе да је име града дошло од турске ријечи хас а што би пак значило чист. Ова друга теорија се времено раширила тако да Хасково зову чист град још од времена бугарског националног препорода. Турски наставак града кöy временом је промјењен тако да је од њега остало само к, а додат му је бугарски наставак (такав наставак имају и остали славенски језици) - ово.

Многи Бугари поновно су се населили у Хаскову на почетку 19. ст. У то доба Хасково је постало значајан трговачки центар, за трговце из градова; Едирне, Еноса и Истанбула.

Поступно у граду се развила мануфактурна производња памучних тканина, свилених тканина и сагова.

Након ослобођења од отоманске власти 1878 године Хасково је постао центар за трговину висококавалитетним духаном који се масовно узгајао и обрађивао у овом крају. Данас од свега тога нема баш пуно, и некад велика творница цигарета БТ Хасково је затворена.

У данашњем Хаскову раде творнице хране, стројева и тканина.

Култура у граду

уреди
 
Читаоница Зарја у Хаскову

Културни живот града одвија се између Драмског казалишта - Иван Димов, Хисторијског музеја града и Умјетничке галерије које су носиоци већине важнијих културних манифестација у граду.

У граду се одржава годишњи Фестивал народних пјесама и плесова Тракије (Бугарске).

Градови пријатељи

уреди

Екстерни линкови

уреди


Градови у Бугарској Тхе флаг оф Булгариа 
Ајтос | Асеновград | Благоевград | Ботевград | Бургас | Ћустендил | Димитровград | Добрич | Дупница | Габрово | Горна Орјаховица | Гоце Делчев | Харманли | Хасково | Јамбол | Карлово | Карнобат | Казанлак | Крџали | Лом | Ловеч | Монтана | Нова Загора | Панађуриште | Пазарџик | Перник | Петрич | Плевен | Пловдив | Разград | Русе | Самоков | Сандански | Севлијево | Силистра | Сливен | Смољан | Софија | Стара Загора | Свиштов | Шумен | Трговиште | Тројан | Варна | Велико Трново | Велинград | Видин | Враца