Stevan Branovački

Stevan Branovački (1. jun (jk)/13. jun 1804, Senta — 8. februar 1880, Novi Sad) bio je srpski pravnik i političar, gradonačelnik Novog Sada i predsednik Matice srpske.

Gimnaziju je učio u Subotici, Baji i Segedinu, a prava u Požunu. Posle završenih nauka bio je u službi kod bačkog potiskog distrikta u Starom Bečeju, a zatim kod kraljevske table u Budimpešti, gde je 1828. položio advokatski ispit. Posle položenih advokatskih ispita otvorio je advokatsku kancelariju u Senti. Godine 1848. izabran je za solgabirova (sreskog načelnika); to je bio u bačkoj županiji prvi izbor za ovo zvanje iz reda ljudi, koji nisu bili plemići. Godinu 1849. proveo je u Zemunu i Beogradu, a 1850. postao je sreski komesar, a zatim kapetan kod bačkog potiskog distrikta. Po prestanku postojanja ovog distrikta postao je B. okružni sudija.

Godine 1861. izabran je za poslanika na ugarski sabor, a isto tako i 1865, te je tom prilikom izabran u prvu ugarsku delegaciju, a 1869. izabran je za gradonačelnika Novog Sada. Godina 1872. i 1875. bio je poslanik na srpskom crkvenom i narodnom saboru u Sremskim Karlovcima. Na saboru 1875. godine pod njegovim predsedništvom izvršen je izbor patrijarha. Učestvovao je (1861) pri osnivanju Društva za Srpsko narodno pozorište, te je bio i prvi predsednik toga društva (1861—68). Bio je i predsednik Matice srpske.