Proklo

Za ostala značenja, vidi Proklo (razvrstavanje).

Proklo Likej, poznat i kao Proklo Naslednik ili Dijadoh (grč. Πρόκλος ὁ Διάδοχος, 412–485. god. n. e.), bio je kasnoantički odnosno ranovizantijski neoplatonski filozof, jedan od poslednjih velikih grčkih filozofa. On je postavio jedan od najkompleksnijih i najrazvijenijih neoplatonovskih sistema, koji je izvršio je znatan uticaj na kasniju zapadnu i istočnu hrišćansku te islamsku misao.

Proklo je bio upravnik neoplatonovske škole u Atini. Pisao je komentare na Euklida, Platona, Ptolemeja. Stepen njegove originalnosti se ne može utvrditi, pošto je on dalje razvijao filozofiju svojih neposrednih prethodnika, pruživši sistematski oblik neoplatonovskom učenju. Po njemu, božansko otkrovenje predato je ljudima kroz čitav niz proročanstava (Haldejska proročanstva koja su fragmentarno sačuvana, nastala krajem 2. veka). Prema ovim proročanstvima, vrhunski se bog javlja u trojnom obliku – roditeljski um, intelekt na nižem stupnju (koji je sam po sebi dvojan jer već u sebi sadrži i fizički svet koji je stvorio) i kosmička duša – "Hekata". Delo je bilo popularno kod neoplatoničara. Cilj ovog otkrovenja, prema Proklu, bio je spasenje čovečanstva, ali u smislu samosaznanja i vraćanja čoveka njegovom božanskom poreklu kroz filozofiju. Nauka o božanstvu data je u Proklovim Elementima teologije prema strogim standardima Aristotelove naučne metodologije. Karakteristična je za Prokla ravnoteža između misticizma i logičko-dijalektičkih konstrukcija. Proklovo vrhovno božanstvo je Jedno, koje je nedostupno i nije predmet misli već ekstatičnog posmatranja. Proklovo učenje uticalo je na anonimnog pisca koji je dostigao vrhunac spoja hrišćanstva i neoplatonizma u delu Areopagitika. Proklov filozofski jezik je veoma lep, tu je razrađena terminologija; piše svečano-hijeratičkim tonom. Njegov stil je ravnomerno uzvišen, bez promena u intonaciji. Proklov krug je jedan zatvoren kru a njegova verovanja su bila u manjini.