Polinik

U Tebaidi, jednoj od kikličkih epopeja iz tebanskog ciklusa, koja je danas izgubljena, pričalo se o tome kako je Edip na svoje sinove bacio kletvu zato što su u dva navrata iskazali nepoštovanje prema njemu. Prvi put se to dogodilo kad su ga posluživali za stolom i tom prilikom koristili Kadmov srebrni stol i zlatni vrč, što je on bio strogo zabranio.^[2] Osim toga, dvojica braće poslužila su mu bedreni deo žrtvene životinje umesto ramena, koje je on po svom mišljenju zasluživao. Edip se razgnevio i pomolio se Zevsu da mu sinovi poginu u međusobnom okršaju^[3] Međutim, u Sofoklovoj tragediji Edip na Kolonu kaže se da je Edip želeo da ostane u Tebi, ali da ga je prognao Kreont. Edipova dva sina posvađala su se oko toga ko će vladati Tebom, no naposletku Eteokle dobio podršku Tebanaca i izgnao Polinika, koji je potom otišao Edipu i od njega zatražio blagoslov za ponovno osvajanje vlasti, ali ga je otac umesto toga prokleo i rekao mu da će pasti od bratovljeve ruke.^[4]

Polinikov sin bio je Tersandar.^[5]

Ima nekoliko verzija o tome kako su Eteokle i Polinik delili vlast nad Tebom nakon Edipova odlaska iz grada. Prema Helaniku, Eteokle je ponudio bratu da bira vlast nad gradom ili udeo u očinskom imetku. S druge strane, prema Ferekidu, Eteokle je silom prognao Polinika i zadržao za sebe i vlast nad Tebom i imovinu. Pseudo-Apolodor i Diodor Sicilijski kažu da su se braća dogovorila o zajedničkoj vladavini, i to tako što će svaki naizmenično vladati godinu dana i tako se smenjivati na prestolu; međutim, Eteoklu je pripala vlast tokom prve godine, a kad se ona navršila, odbio je predati vlast bratu.^[6]

Dok je Eteokle vladao u Tebi, Polinik je prvo otišao kralju Tezeju u Atini, a zatim kralju Adrastu u Argu, gde se oženio Argijom, kraljevom ćerkom, nakon što su je silovao. Adrast mu je obećao pomoć u pohodu na Tebu. Polinik je dobio i podršku proroka Amfijaraja tako što je prorokovoj supruzi Erifili poklonio ukletu Harmonijinu ogrlicu. Sedmorica protiv Tebe tad su napala Tebu, ali nisu uspeli u svojoj nameri da zauzmu grad. Tokom napada Polinik i Eteokle sukobili su se u dvoboju i usmrtili jedan drugoga.^[6][7][8]

U Sofoklovoj tragediji Antigona pričaju se događaji nakon Polinikove smrti. Kralj Kreont, koji je stupio na vlast u Tebi, naredio je da se Polinik ne sme pokopati, pa čak ni žaliti, i to pod pretnjom da će onaj ko to uraditi biti kamenovan. Antigona, Polinikova sestra, prkosi toj zapovesti, ali bude uhvaćena. Kreont je osuđuje na smrt, i to uprkos tome što je ona već bila verena za Kreontova sina Hemona. Antigonina sestra, Ismena, tad obznanjuje da je ona pomogla Antigoni i zahteva da bude kažnjena istom kaznom. Kreont je Antigonu zatvorio u jednoj grobnici; u međuvremenu, bogovi, putem slepog proroka Tiresije, izražavaju svoje neslaganje s Kreontovom odlukom, zbog čega ovaj odlučuje da povuče naredbu o Antigoninom pogubljenju. Potom kreće da lično pokopa Polinika i da oslobodi Antigonu. Međutim, ona je već izvršila samoubistvo vešanjem ne želeći da bude živa sahranjena. Kad je Kreont stigao do grobnice u kojoj je Antigona bila zatočena, njegov je sin Hemon krenuo da ga napadne i onda oduzeo sebi život. Kad je Kreontova supruga, Euridika, čula za sinovljevu smrt, i ona je izvršila samoubistvo.^[9]