[go: up one dir, main page]
Wikipedija

Kumkvat

Kumkvat (lat. Fortunella, Citrus japonica) je naziv za nekoliko malih voćki citrusa (rod Citrus).[2] Plod kumkvata, hesperidijum, podseća na pomorandžu, ali je mnogo manji i tvrđi. Sličan je veličini veće maslinke.

Kumkvat
Kumkvat, Fortunella
Naučna klasifikacija
Rod: Citrus
Vrsta: C. japonica
Sinonimi[1]
Lista
    • Atalantia hindsii (Champ. ex Benth.) Oliv.
    • Citrus erythrocarpa Hayata
    • Citrus hindsii (Champ. ex Benth.) Govaerts
    • Citrus inermis Roxb.
    • Citrus kinokuni Yu.Tanaka
    • Citrus madurensis Lour.
    • Citrus margarita Lour.
    • Citrus microcarpa Bunge
    • Fortunella bawangica C.C.Huang
    • Fortunella chintou (Swingle) C.C. Huang
    • Fortunella crassifolia Swingle
    • Fortunella hindsii (Champ. ex Benth.) Swingle
    • Fortunella japonica (Thunb.) Swingle
    • Fortunella margarita (Lour.) Swingle
    • Fortunella obovata Tanaka
    • Sclerostylis hindsii Champ. ex Benth.
    • Sclerostylis venosa Champ. ex Benth.
    • × Citrofortunella madurensis (Lour.) D.Rivera & al.

Reč kumkvat potiče od kantonsko kineske reči 金橘 (gam-gvat), što znači „zlatna mandarina“.

Opis

uredi
 
Ilustracija V. H. Fiča
 
Plod i presečen plod kumkvata

Kumkvati su spororastući zimzeleni grmovi ili nisko drveće, visine od 2,5 do 4,5 metra, sa gustim granama i ponekad malim trnovima. Lišće je tamnozeleno i sjajno, a cvetovi su beli kao kod drugih vrsta citrusa. Zavisno od veličine drveta, ono može da proizvede od nekoliko stotina do nekoliko hiljada plodova godišnje.[3]

Kultivacija

uredi

Kumkvati se gaje u: Kini, Koreji, Japanu, Jugoistočnoj Aziji, Nepalu, južnom Pakistanu, Iranu, na Bliskom istoku, Evropi (Krf (Grčka)) i SAD (Florida, Alabama, Luizijana, Havaji).

Poreklo

uredi

Kumkvat potiče iz južne Kine.[4][5] Najstariji pomen kumkvata potiče iz Kine 12. veka. Dugo je uzgajan u drugim delovima istočne Azije (Japan i kinesko ostrvo Tajvan), južnoj (Indija) i jugoistočnoj Aziji (najzastupljeniji je bio na Filipinima). Uveo ga je 1846. u Evropu Robert Forčun, akviziter Londonskog Hortikulturnog Društva i ubrzo nakon toga je prenet u Severnu Ameriku.[6]

Varijeteti

uredi

Taksonomija citrusa je komplikovana i kontroverzna. Različiti sistemi postavljaju različite tipove kumkvata u različite vrste ili ih ujedinjuju u samo dve vrste. Istorijski se smatralo da spadaju u rod Citrus, ali Svinglov sistem taksonomije citrusa ih je uzdigao u njihov sopstveni rod, Fortunella. Nedavna filogenetička analiza sugeriše da oni zaista spadaju u citruse. Svingl je podelio kumkvate u dva podroda, Protocitrus, koji sadrži primitivni hongkonški kumkvat, i Eufortunella, koji se sastoji od okruglog, ovalnog kumkvata, meiva kumkvata,[7] kojima je Tanaka dodao još dva, malajski kumkvat i đangsu kumkvat. Hromozomska analiza je sugerisala da Svinglova Eufortunella predstavlja jednu 'istinsku' vrstu, dok je otkriveno da su Tanakine dodatne vrste verovatni hibridi Fortunella sa drugim citrusima, takozvani xCitrofortunella.[8] Jedna nedavna genomska analiza zaključila je da postoji samo jedna prava vrsta kumkvata, ali analiza nije uključila honkošku sortu koja se smatra posebnom vrstom u svim ranijim analizama.[9] Nedavni pregled je zaključio da su genomski podaci nedovoljni da bi se doneo konačan zaključak o tome koje sorte kumkvata predstavljaju različite vrste.[10]

Okrugli kumkvat

uredi

Okrugli kumkvat, Marumi kumkvat ili Morgani kumkvat (koji je zadržao naziv Citrus japonica ili Fortunella japonica kada su kumkvati podeljeni na više vrsta) je zimzeleno drvo koje daje jestivo zlatnožuto voće.[4] Plod je mali i obično sferičan, ali može biti ovalnog oblika. Kora je slatkastog ukusa, ali plod ima izrazito kiselu sredinu. Voće se može jesti kuvano, ali se uglavnom koristi za pravljenje marmelade, želea i drugih namaza. Uzgaja se u Luksemburgu i može se koristiti u uzgoju bonsaija. Biljka simbolizuje sreću u Kini i drugim azijskim zemljama, gde se često čuva kao sobna biljka i poklanja tokom Lunarne nove godine. Okrugli kumkvati se češće uzgajaju od drugih vrsta zbog njihove visoke tolerancije na hladnoću.[4]

Ovalni kumkvat

uredi

Ovalni kumkvat ili nagami kumkvat (Citrus margarita ili Fortunella margarita ako se Eufortunella kumkuati deli na zasebne vrste) je jajolikog oblika i obično se jede ceo, svezajedno sa kožom.[4] Unutrašnjost je još prilično kiselkasta, ali koža ima veoma sladak ukus, tako da kada se jedu zajedno stvara se neobičan kiselkasto-slatki, osvežavajući ukus. Plod sazreva sredinom do kasne zime i uvek ima veoma obilne useve, stvarajući spektakularan prikaz na tamnozelenom lišću. Drvo ima tendenciju da bude mnogo manje i patuljasto u prirodi, što ga čini idealnim za saksije i povremeno uzgajanje bonsaija.[11]

 
'Centennial Variegated' kumkvat
Kumkvat
 
"Kumkvat" kineskim slovima
Kinesko ime
kineski 金橘
Doslovno značenje "golden orange"
Japansko ime
Kanji 金柑
Korejsko ime
Hangul 금귤
Hanja 金橘
Thai name
Thai ส้มจี๊ด
RTGS somchíd
Vijetnamsko ime
vijetnamski kim quất
ne name
ne मुन्तला (muntala)

Sorta kumkvata 'Centennial Variegated' nastala je spontano iz ovalnog kumkvata. Daje veći udeo voća za ljuštenje od ovalnog kumkvata, a plodovi su okrugliji i ponekad sa vratom. Plodovi se razlikuju po šarolikoj boji, sa jarko zelenim i žutim prugama[4] i po odsustvu trna.

Meiva kumkuat

uredi

Meiva kumkuat (Citrus crassifolia ili Fortunella crassifolia) je u Japan donet iz Kine krajem 19. veka, ima semene ovalne plodove i debelo lišće, a Svingl ga je okarakterisao kao drugu vrstu.[7] Njegov plod se obično jede zajedno sa kožom.

 
Honkoški kumkvat
Kumkvat, sirov
Fortunella spp.
 
Nutritivna vrednost na 100 g (3.5 oz)
Energija296 kJ (71 kcal)
15,9 g
Šećeri9,36 g
Prehrambena vlakna6,5 g
0,86 g
1,88 g
Vitamini
Vitamin A ekv.
(2%)
15 μg
129 μg
Tiamin (B1)
(3%)
0,037 mg
Riboflavin (B2)
(8%)
0,09 mg
Niacin (B3)
(3%)
0,429 mg
Vitamin B5
(4%)
0,208 mg
Vitamin B6
(3%)
0,036 mg
Folat (B9)
(4%)
17 μg
Holin
(2%)
8,4 mg
Vitamin C
(53%)
43,9 mg
Vitamin E
(1%)
0,15 mg
Minerali
Kalcijum
(6%)
62 mg
Gvožđe
(7%)
0,86 mg
Magnezijum
(6%)
20 mg
Mangan
(6%)
0,135 mg
Fosfor
(3%)
19 mg
Kalijum
(4%)
186 mg
Natrijum
(1%)
10 mg
Cink
(2%)
0,17 mg
Link to USDA Database entry
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Honkoški kumkvat

uredi

Honkoški kumkvat (Citrus hindsii ili Fortunella hindsii) daje samo gorko i kiselo voće veličine graška sa vrlo malo pulpe i krupnim semenom. Prvenstveno se uzgaja kao ukrasna biljka, mada se takođe nalazi u južnoj Kini i raste u divljini.[12][13] Ne samo da je najprimitivniji među kumkvatima, već s obzirom da su kumkvati najprimitivniji citrusi, Svingl ga je opisao kao najbližeg vrsti predaka od koje su evoluirali svi citrusi.[7] Dok je divlji hongkonški kumkvat tetraploid, postoji komercijalna diploidna sorta, kumkvat zlatni pasulj sa nešto većim plodovima.[13]

Đangsu kumkuat

uredi

Đangsu kumkuat ili Fukushu kumkuat (Citrus obovata ili Fortunella obovata) daje jestivo voće koje se može jesti sirovo, ili se od njega prave želei i marmelade. Plod može biti okrugao ili zvonast, a kada je potpuno zreo, jarko je narandžast. Biljka se može razlikovati od ostalih kumkvata po izrazito okruglim listovima. Obično se uzgaja zbog jestivog voća i kao ukrasna biljka; međutim, ne podnosi mraz, za razliku od okruglog kumkvata koji ima visoku otpornost na hladnoću. Ovi kumkvati se često viđaju u blizini dela Juvraj u provinciji Najak. Analiza hromozoma je pokazala da je ova sorta verovatan hibrid.[8]

Malajski kumkvat

uredi

Malajski kumkvat (Fortunella polyandra ili Tanakinova Fortunella swinglei - u rodu Citrus bi to bilo C. x swinglei), sa Malajskog poluostrva gde je poznat kao „lajm od žive ograde“ (limau pagar), još jedan je hibrid, možda lajmkvat.[8][14] Ima tanku koru na većem voću u poređenju sa drugim kumkvatom.[14]

Kompozicija

uredi

Eterično ulje kore kumkvata sadrži veći deo arome voća i sastoji se uglavnom od limonena, koji čini oko 93% ukupne količine.[15] Pored limonena i alfa-pinena (0,34%), od kojih se oba smatraju monoterpenima, ulje je neobično bogato (0,38% ukupno) seskviterpenima kao što su α-bergamoten (0,021%), kariofilen (0,18%), α-humulen ( 0,07%) i α-murolen (0,06%), a oni doprinose začinskom i drvenastom ukusu voća. Karbonilna jedinjenja čine veći deo ostatka, a ona su odgovorna za veći deo karakterističnog ukusa. Ova jedinjenja uključuju estre kao što su izopropil propanoat (1,8%) i terpinil acetat (1,26%); ketoni kao što je karvon (0,175%); i niz aldehida kao što su citronelal (0,6%) i 2-metilundekanal. Ostala jedinjenja sa kiseonikom uključuju nerol (0,22%) i trans-lialool oksid (0,15%).[15]

Izvori

uredi
  1. ↑ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Arhivirano iz originala na datum 12. 02. 2020. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  2. ↑ „Kumquat”. Collins Dictionary. n.d.. Pristupljeno 25 September 2014. 
  3. ↑ Morton 1987: str. 182–185
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Julia F. Morton (1987). „Kumquat, Fortunella sp. Swingle; In: Fruits of Warm Climates, Miami, FL”. NewCROP, New Crop Resource Online Program, Center for New Crops and Plant Products, Purdue University. str. 182–185. Pristupljeno 3. januar 2020. 
  5. ↑ „citrus fruit”, Germplasm Resources Information Network (Agricultural Research Service, United States Department of Agriculture) 
  6. ↑ „Citrus japonica (syn. Fortunella margarita), kumquat | Trees of Stanford & Environs”. trees.stanford.edu. Pristupljeno 27. 6. 2021. 
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 Swingle, Walter T. (1915). „A new genus, Fortunella, comprising four species of kumquat oranges”. Journal of the Washington Academy of Sciences 5 (5): 165–176. JSTOR 24520657. 
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 Yasuda, Kiichi; Yahata, Masaki; Kunitake, Hisato (2015). „Phylogeny and Classification of Kumquats (Fortunella spp.) Inferred from CMA Karyotype Composition”. The Horticultural Journal 85 (2): 115–121. DOI:10.2503/hortj.MI-078. 
  9. ↑ Wu, Guohong Albert; Terol, Javier; Ibanez, Victoria; López-García, Antonio; Pérez-Román, Estela; Borredá, Carles; Domingo, Concha; Tadeo, Francisco R i dr.. (2018). „Genomics of the origin and evolution of Citrus”. Nature 554 (7692): 311–316. Bibcode 2018Natur.554..311W. DOI:10.1038/nature25447. PMID 29414943. 
  10. ↑ Ollitrault, Patrick; Curk, Franck; Krueger, Robert (2020). „Citrus taxonomy”. The Citrus Genus. Elsevier. str. 57–81. DOI:10.1016/B978-0-12-812163-4.00004-8. ISBN 9780128121634. 
  11. ↑ Dillon, Floyd C. (September 1961). „Dwarf Citrus in Tubs”. Plants & Gardens. New Series (Brooklyn Botanic Garden) 17 (2): 59. 
  12. ↑ „Varieties of kumquats, hybrids”. Los Angeles Times. February 25, 2009. Pristupljeno May 31, 2019. 
  13. ↑ 13,0 13,1 „Hong Kong,Fortunella hindsii, Champ. ex Benth.”. U.C. Riverside Citrus Variety Collection. Pristupljeno May 31, 2019. 
  14. ↑ 14,0 14,1 „Fortunella polyandra Malayan”. U.C. Riverside Citrus Variety Collection. Pristupljeno June 3, 2019. 
  15. ↑ 15,0 15,1 Koyasako, A.; Bernhard, R.A. (1983). „Volatile Constituents of the Essential Oil of Kumquat”. Journal of Food Science (Wiley & Sons) 48 (6): 1807–1812. DOI:10.1111/j.1365-2621.1983.tb05090.x. 

Literatura

uredi
  • Morton, Julia (1987). „Kumquat”. Fruits of warm climates. Miami, FL. str. 182–185. »A mature specimen on rough lemon rootstock at Oneco, Florida, in 1901, bore a crop of 3,000 to 3,500 fruits.« 
  • Burkill, I. H. (1931). An enumeration of the species of Paramignya, Atalantia and Citrus, found in Malaya. Gard. Bull. Straits Settlem. 5: 212–220.
  • Mabberley, D. J. (1998). Australian Citreae with notes on other Aurantioideae (Rutaceae). Telopea 7 (4): 333–344. Available online (pdf).

Spoljašnje veze

uredi
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kumkvat&oldid=41915046