Hrišćanski ateizam

Hrišćanski ateizam je svetonazor koji odbacuje veru u Boga, ali prihvata Isusovo učenje, a posebno Isusovo moralno učenje. Kršćanski ateizam karakteriše stav o nepostojanju Boga, distanciranje od Crkve kakva postoji u današnjem svetu i pridavanje središnjeg mesta Isusu u filozofsko-teološkim razmatranjima.^[1]

Većina hrišćanskih ateista misli da je Isus iz Nazareta bio mudar i dobar čovek, i prihvataju njegovo moralno učenje, ali odbijaju ideju o njemu kao božanstvu. Hrišćanski ateisti vide Isusa kao primer onoga što hrišćanin treba da bude. Hamilton kaže da slediti Isusa znači biti "uz bližnjega, biti za njega", znači biti čovek, pomagati drugim ljudima, i dalje čovečanstvu.^[2]

Hrišćanski ateisti smatraju da je religija unutrašnje duhovno iskustvo, da nema drugog sveta, osim materijalnog sveta oko nas, da ne postoji nešto što se zove Bog odvojeno od osobe koja veruje u njega, da je "Bog" samo reč za najviše duhovne ideale, a Bog-govor je jezičko sredstvo koje nam omogućava da razgovaramo o najvišim idealima i daje smisao našim životima.^[3]

Suvremeni kršćanski ateizam je često povezan sa ničeanskom teologijom smrti Boga. Hrišćanski ateisti uglavnom ne veruju u postojanje Boga, iako neki od njih doslovno veruju u smrt Boga.^[4] Thomas J. J. Altizer, poznati hrišćanski ateist, često govori o smrti Boga kao o oslobađajućem događaju. U svojoj knjizi "Evanđelje hrišćanskog ateizma" (The Gospel of Christian Atheism) on kaže:

“Svaki čovek danas koji je otvoren za iskustvo zna da je Bog odsutan, ali samo hrišćanin zna da je Bog mrtav, da je smrt Boga konačan i neopoziv događaj, i da Božja smrt aktualizuje u našoj povesti novo i oslobođeno čovečanstvo”.^[5]

Altizer kaže da radikalni hrišćani veruju da je crkvena tradicija prestala biti hrišćanska. Hrišćanski ateisti žele potpuno odvajanje od većine ortodoksnih hrišćanskih verovanja i biblijski tradicije.^[2] Oni smatraju da religija koja se povlači iz sveta, se takođe udaljava od istine. Altizer kaže:

"Mi ne smemo tražiti sveto govoreći 'ne' radikalnoj profanosti našeg doba, već govoriti 'da' tome.^[2]

Kršćanski ateisti smatraju da je postojanje Boga smetnja napretku. Altizer piše da je Bog neprijatelj ljudi zato što čovečanstvo ne može dostići svoje pune potencijale sve dok Bog postoji.^[5] Paul van Buren, teolog smrti Boga, kaže da je reč Bog po sebi “ili besmislena ili obmanjujuća”.^[1] On tvrdi da je nemoguće uopće razmišljati o Bogu.^[1] Colin Lyas, profesor filozofije na Univerzitetu Lankaster, kaže da hrišćanski ateisti traže odgovore koji će učiniti život podnošljivim u ovom svetu, ovde i sada, i koji će usmeriti pažnju na socijalne i druge probleme ovog života.^[4]

Žižek ceni hrišćanstvo zato što u njemu ima filozofije. On smatra da hrišćanski ateizam može da bude putokaz i znak prave vere (prave filozofije), zbog toga što je već samo rano hrišćanstvo u okviru religija predstavljalo neku vrstu ateizma.^[6]

U Protestantskoj crkvi Holandije, 1 od 6 sveštenika su agnostici ili ateisti.^[7] Velečasni Klaas Hendrikse, protestantski sveštenik iz Holandije, je opisao Boga kao "reč za iskustvo, ili ljudsko iskustvo".^[7]