John von Neumann

Bio je najstariji od tri brata, sin advokata Maksa Nojmana koji je radio u banci, i Margaret Kan. Odrastao je u jevrejskoj porodici. Sa šest godina mogao je da podeli osmocifrene brojeve napamet i da razgovara sa svojim ocem na starogrčkom jeziku. Rano je pokazivao interesovanje i za matematiku, svojstva brojeva i zakone sveta koji ga okružuje. Kao osmogodišnjak savladao je računanje, a sa dvanaest godina bio je na nivou postdiplomaca matematike. Njegovo interesovanje nije bilo samo za matematiku, a izveštaji o njemu govore da je sa osam godina pročitao sve 44 knjige svetske istorije. Mogao je da pamti stranice teksta na prvi pogled, dar koji će kasnije iznenaditi nobelovske laureate. Voleo je da izmišlja mehaničke igračke, a bio je ekspert za Američki građanski rat, suđenje Jovanki Orleanki i istoriju Vizantije. 1911. godine upisao je Luterovu gimnaziju u Budimpešti. 1913. godine njegov otac je kupio titulu i porodica Nojman je stekla mađarsku oznaku za plemstvo Margittai, ili što odgovara austrijskoj tituli von. Tako je Nojman Janoš postao Janoš von Nojman, ime koje je kasnije promenio u nemačko Johan fon Nojman. Predavao je na Berlinskom Univerzitetu kao najmlađi docent u istoriji od 1926. do 1930. kada su on, njegova majka i njegova braća emigrirali u Ameriku. Čudno je to da je on poenglezio Johan u Džon, a da je zadržao austrijsko aristokratsko prezime von Neumann, dok su njegova braća usvojila prezimena Vonneumann i Neumann.

Uživao je u ekstravagantnim zabavama i brzoj, opasnoj vožnji automobila. Jednom je objasnio jednu od svojih mnogih saobraćajnih nesreća na ovaj način : “Vozio sam se putem. Drveće sa desne strane prolazilo me je u savršenom redu brzinom od 60 milja na čas. Iznenada jedno od njih mi je stalo na put.” Voleo je da jede, da pije (rekao je da zna da broji sve osim kalorija), da priča prljave priče i viceve (npr. Telesno nasilje je nezadovoljstvo učinjeno sa namerom pružanja zadovoljstva) i da zuri u noge mladih žena (toliko da su sekretarice u Los Alamosu često pokrivale otvorene strane svojih stolova kartonima.)

Sa 23 godine diplomirao je matematiku na Univerzitetu u Budimpešti. Istovremeno je stekao diplomu iz hemijske tehnologije po nalogu svog oca koji je želeo da njegov sin uloži vreme u trud u nešto što se materijalno više isplativi od matematike. Između 1926. i 1930. bio je privatni predavač u Berlinu. Sa 25 godina objavio je 10 radova, a sa 30 godina blizu 36. Fon Nojman je bio pozvan u Prinston u Nju Džersi 1930, i bio je jedan od četvorice ljudi odabranih za prvi nastavni kadar Institute For Advanced Study, gde je bio profesor matematike od osnivanja Instituta do svoje smrti.

Od 1936. do 1938. Alan Tjuring je bio u poseti ovom institutu, gde je završio svoju doktorsku desertaciju pod nadzorom Alonsa Čerča u Prinstonu. Godine 1937. postao je naturalizovani državljanin Amerike, a 1938. godine dodeljena mu je nagrada za njegov rad iz analiza.

Fon Nojman se dvaput ženio. 1930 oženio je Mariet Kovesi. Pristao je i da se pokatoliči da bi udovoljio njenoj porodici. 1937. su se razveli. Onda se 1938. godine oženio Klarom Dan. Imao je jedno dete, ćerku Marinu, iz prvog braka. Ona je istaknuti profesor međunarodne trgovine na Univerzitetu u Minhenu.

1957. godine dijagnoziran mu je rak kostiju, koga je verovatno izazvala izloženost radijaciji tokom testiranja atomske bombe ili u kasnijem radu na nuklearnom oružju na Los Alamosu. Fon Nojman je umro nekoliko meseci posle uspostavljanja dijagnoze trpeći jake bolove. Rak se proširio i na njegov mozak i onemogućio mu sposobnost mišljenja. Dok je ležao umirajući u vašingtonskoj bolnici, šokirao je svoje prijatelje i poznanike tražeći da govori sa rimokatoličkim sveštenikom. Umro je pod obezbeđenjem vojske da ne bi nenamerno otkrio vojne tajne dok je pod jakim lekovima. Džon fon Nojman je sahranjen na prinstonskom groblju u Prinstonu.

Napisao je 150 objavljenih radova - 60 iz čiste matematike, 20 iz fizike, i 60 iz primenjene matematike. Razvio je teoriju o strukturi ljudskog mozga pre nego što je umro. Njegovo interesovanje bilo je veoma široko. Bavio se: matematičkom logikom, matematikom, kvantnom fizikom, računarstvom, kibernetikom, nuklearnim bombama, mehanikom fluida, teorijom igara, ekonomskim rastom, evolucionom biologijom, teorijom rata i konflikta, ćelijskim automatima, teorijom samoreprodukcije i veštačkom evolucijom. U periodu Drugog svetskog rata bavio se isključivo matematikom i primenom matematike na kvantnu fiziku. U oblasti matematike dao je bitne doprinose numeričkoj analizi, teoriji skupova, funkcionalnoj analizi i statistici. Radio je i na Menhetn projektu. Tim povodom rešavao je i probleme konstrukcije i rada računskih mašina, čime je postavio temelj savremene računarske arhitekture i simulacija. Stvorio je i teoriju igara. Posle rata radio je na američkim vojnim projektima i upravljao vojnim komitetima.

 

John von Neumann na Wikimedijinoj ostavi