Champs-Élysées

Jelisejska polja (fr. Champs-Élysées slušaj^?^/ⁱ) su najprestižnija i najšira avenija u Parizu. Njeno puno ime je Avenija Jelisejska polja. Sa svojim bioskopima kafeima i luksuznim radnjama, Jelisejska polja su jedna od najpoznatijih ulica na svetu, sa cenom i do 1,25 miliona dolara godišnje za 100 m². Druga je najskuplja ulica u svetu (prva u Evropi), posle njujorške Pete avenije.^[1] Ime se odnosi na Jelisejska polja, mesto blaženih u grčkoj mitologiji.

Jelisejska polja su poznata kao La plus belle avenue du monde (najlepša avenija na svetu). Dolazak svetskih lanaca prodavnica tokom poslednjih godina je unekoliko izmenio izgled karakter Jelisejskih polja, pa je u pokušaju da zaustavi ove promene (koje naziva banalizacijom), gradska vlada Pariza zabranila otvaranje radnje švedskog lanca prodavnica H&M u ovoj aveniji^[1].

Opis

Pogled sa *Jardin des Tuileries* (*Bašta lala*)

Avenija je dugačka dva kilometra, a nalazi se u 8. arondismanu, u severozapadnom Parizu. Prostire se od trga Konkord na istoku, do Trga Šarla de Gola na zapadu, gde se nalazi Trijumfalna kapija.

Događaji

Svake godine na dan Bastilje, kroz Jelisejska polja prolazi najveća vojna parada u Evropi (vidi fotografije parade).

Na Jelisejskim poljima se tradicionalno završava poslednja etapa Tur de Fransa.

Velika spontana okupljanja se ponekad odvijaju na Jelisejskim poljima, prilikom raznih proslava (kao što je proslava novogodišnje večeri, ili proslava povodom osvajanja svetskog prvenstva u fudbalu).

Američki vojnici marširaju niz Jelisejska polja nakon oslobađanja Pariza

Avenija Jelisejska polja sa trga Konkord, viđena iznad obeliska

Pogled na istok duž Jelisejskih polja, sa vrha Trijumfalne kapije

Pogled na zapad prema Trijumfalnoj kapiji

Napomene

↑ ^1,0 ^1,1 Elaine Sciolino, "Megastores March Up Avenue, and Paris Takes to Barricades", New York Times, January 21, 2007. link

Vanjske veze

Koordinate: 48°52′11″N, 2°18′27″E

[Sciolino-1] 1,0 ^1,1 Elaine Sciolino, "Megastores March Up Avenue, and Paris Takes to Barricades", New York Times, January 21, 2007. link

[1]