[go: up one dir, main page]

Anksiolitik (antipanični ili antianksiozni agens[1]) je lek koji se koristi za lečenje anksioznosti, i srodnih psiholoških i fizičkih simptoma. Anksiolitici su se pokazali korisnim u lečenju anksioznih poremećaja[2][3].

Beta blokeri kao što su propranolol i oksprenolol, mada nisu anksiolitici, se mogu koristiti za suzbijanje somatskih simptoma anksioznosti.[4]

Tipovi anksiolitika

uredi

Benzodiazepini

uredi
Glavni članak: Benzodiazepin

Benzodiazepini se propisuju za kratkotrajno olakšavanje teške i onesposobljavajuće anksioznosti. Benzodiazepini se koriste za lečenje velikog broja oboljenja i simptoma i obično su privi izbor leka za kratkotrajnu CNS sedaciju. Dugotrajna upotreba obuhvata lečenje teške anksioznosti. Postoji rizik benzodiazepinskog povlačenja i povratka sindroma nakon kontinuirane upotrebe duže od dve nedelje. Tolerancija i zavisnost se mogu javiti kod pacijenata na takvim tretmanima.[5] Postoji takođe dodatni problem akumulacije metabolita leka i nuspojava.[6]

Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina, ili serotonin-specifični inhibitori preuzimanja[7], (SSRI) su klasa jedinjenje koja se tipično koristi kao antidepresanti u lečenju depresije, anksioznih poremećaja, i nekih poremećaja ličnosti. SSRI lekovi su primarno klasifikovan kao antidepresanti i tipično su više doze neophodne da bili efektivni u lečenju anksioznih poremećaja.

Azapironi

uredi
Glavni članak: Azapiron

Azapironi su klasa agonist 5-HT1A receptora. Oni ne proizvode sedaciju i zavisnost poput benzodiazepina, i izazivaju znatno manje kognitivno pogoršanje[8].

Reference

uredi
  1. Antianxiety agent at Dorland's Medical Dictionary”. 
  2. Berrios GE (1999). „Anxiety Disorders: a conceptual history”. J Affect Disord 56 (2–3): 83–94. DOI:10.1016/S0165-0327(99)00036-1. PMID 10701465. 
  3. Kessler RC, Chiu WT, Demler O, Merikangas KR, Walters EE (June 2005). „Prevalence, severity, and comorbidity of 12-month DSM-IV disorders in the National Comorbidity Survey Replication”. Arch. Gen. Psychiatry 62 (6): 617–27. DOI:10.1001/archpsyc.62.6.617. PMC 2847357. PMID 15939839. 
  4. „Anxiety Disorders”. 
  5. Gelder, M, Mayou, R. and Geddes, J. 2005. Psychiatry. 3rd ed. New York: Oxford. pp236.
  6. Lader M, Tylee A, Donoghue J (2009). „Withdrawing benzodiazepines in primary care”. CNS Drugs 23 (1): 19–34. DOI:10.2165/0023210-200923010-00002. PMID 19062773. 
  7. Barlow, David H. Durand, V. Mark (2009). „Chapter 7: Mood Disorders and Suicide”. Abnormal Psychology: An Integrative Approach (Fifth izd.). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. str. 239. ISBN 0495095567. OCLC 192055408. 
  8. Dan J. Stein, Eric Hollander, Barbara Olasov Rothbaum, ur. (August 14, 2009). Textbook of Anxiety Disorders (second izd.). American Psychiatric Publishing, Inc.. str. 194. ISBN 9781585622542. 

Literatura

uredi
  • Dan J. Stein, Eric Hollander, Barbara Olasov Rothbaum, ur. (August 14, 2009). Textbook of Anxiety Disorders (second izd.). American Psychiatric Publishing, Inc.. str. 194. ISBN 9781585622542. 
  • Barlow, 2 V. Mark; Durand (2009). „Chapter 7: Mood Disorders and Suicide”. Abnormal Psychology: An Integrative Approach (Fifth izd.). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. str. 239. ISBN 0495095567. OCLC 192055408. 

Spoljašnje veze

uredi