Anis
Anis (lat. Pimpinella anisum) poznat još i kao aniš, anason, anus, slatki janež, slatki komorac, slatki kopar i slatki kumin je jednogodišnja, zeljasta biljka koja izraste od 0,5 do 1 metra visine. Raste u Sredozemlju.
Anis (Anise) | |
---|---|
Naučna klasifikacija | |
Carstvo: | Biljke (Plantae) |
Divizija: | Skrivenosemenice (Magnoliophyta) |
Razred: | Dikotiledone biljke (Magnoliopsida) |
Red: | Apiales |
Porodica: | Apiaceae |
Rod: | Pimpinella |
Dvojni naziv | |
Pimpinella anisum L. |
Osobine
uredi- Ima granatu, mekim, pahuljastim dlačicama pokrivenu šuplju stabljiku. Stabiljka počinje da se grana na 2/3 visine
- Cvetovi su beli, raspoređeni u štitaste cvasti. Latice su prekrivene sitnim dlačicama. Rastu u kitama u obliku izvrnutog suncobrana. Sadrže aromatično ulje, tako da imaju prijatan miris.
- Listovi se pri dnu sastoje od 3 okruglasto urezana listića, srednji listovi su prstenasti, a gornji usko krpasto razdeljeni.
- Plod je jajastog oblika, prema vrhu sužen, a sa strana malo stisnut, dugačak 3 do 6 milimetara. Boja ploda je svetlo zelenosiva. Plod (seme) se upotrebljava i kao začin i kao lek.
- Koren je tanak i vretenast.
Lekoviti delovi biljke su plod, odnosno zrelo seme koje se skuplja samo po suvom vremenu.
Lekovito delovanje
urediSeme aniša deluje protiv nadimanja, umiruje grčeve, jača želudac i pospešuje varenje i odvod štetnih sokova iz organizma. Takođe čisti krv i jača živce. Čisti od sluzi pluća, želudac i bubrege, jača probavne organe, popravlja neurednu menstruaciju i otklanja nesanicu.
Takođe se koristi u proizvodnji kolača i slatkiša, kozmetičkih proizvoda i proizvodnji likera. Upotrebljava se i u proizvodnji alkoholnih pića (Uzo , Raki , Sambuka).
Pravi anis se danas upotrebljava tek u neznatnim količinama jer ga je potisnuo zvezdoliki anis koji ima miris i ukus anisa, ali botanički nije ni u kakvoj vezi sa njim.
Uzgoj
urediSeme biljke se sadi u aprilu, a plod skuplja krajem avgusta. Plod sam opada, a sazreva neravnomerno. Prinos je oko 1t/ha.
Istorija uzgoja Prvi put anis se pominje na egipatskom papirusu koji se datira na oko 1500 godina pne.
Literatura
uredi- Članak je velikim delom preuzet sa sajta www.herbateka.com, sa ove stranice. Dozvolu za korišćenje materijala sa ovoga sajta možete videti ovde.
- Mala Enciklopedija Prosveta - Opšta Enciklopedija (A-LJ). Izdavačko preduzeće "Prosveta", Beograd 1959.