[go: up one dir, main page]

Anis (lat. Pimpinella anisum) poznat još i kao aniš, anason, anus, slatki janež, slatki komorac, slatki kopar i slatki kumin je jednogodišnja, zeljasta biljka koja izraste od 0,5 do 1 metra visine. Raste u Sredozemlju.

Anis (Anise)
Naučna klasifikacija
Carstvo: Biljke (Plantae)
Divizija: Skrivenosemenice (Magnoliophyta)
Razred: Dikotiledone biljke (Magnoliopsida)
Red: Apiales
Porodica: Apiaceae
Rod: Pimpinella
Dvojni naziv
Pimpinella anisum
L.

Osobine

uredi
  • Ima granatu, mekim, pahuljastim dlačicama pokrivenu šuplju stabljiku. Stabiljka počinje da se grana na 2/3 visine
  • Cvetovi su beli, raspoređeni u štitaste cvasti. Latice su prekrivene sitnim dlačicama. Rastu u kitama u obliku izvrnutog suncobrana. Sadrže aromatično ulje, tako da imaju prijatan miris.
  • Listovi se pri dnu sastoje od 3 okruglasto urezana listića, srednji listovi su prstenasti, a gornji usko krpasto razdeljeni.
  • Plod je jajastog oblika, prema vrhu sužen, a sa strana malo stisnut, dugačak 3 do 6 milimetara. Boja ploda je svetlo zelenosiva. Plod (seme) se upotrebljava i kao začin i kao lek.
  • Koren je tanak i vretenast.

Lekoviti delovi biljke su plod, odnosno zrelo seme koje se skuplja samo po suvom vremenu.

Lekovito delovanje

uredi

Seme aniša deluje protiv nadimanja, umiruje grčeve, jača želudac i pospešuje varenje i odvod štetnih sokova iz organizma. Takođe čisti krv i jača živce. Čisti od sluzi pluća, želudac i bubrege, jača probavne organe, popravlja neurednu menstruaciju i otklanja nesanicu.

Takođe se koristi u proizvodnji kolača i slatkiša, kozmetičkih proizvoda i proizvodnji likera. Upotrebljava se i u proizvodnji alkoholnih pića (Uzo , Raki , Sambuka).

Pravi anis se danas upotrebljava tek u neznatnim količinama jer ga je potisnuo zvezdoliki anis koji ima miris i ukus anisa, ali botanički nije ni u kakvoj vezi sa njim.

Uzgoj

uredi

Seme biljke se sadi u aprilu, a plod skuplja krajem avgusta. Plod sam opada, a sazreva neravnomerno. Prinos je oko 1t/ha.

Istorija uzgoja Prvi put anis se pominje na egipatskom papirusu koji se datira na oko 1500 godina pne.

Literatura

uredi
  • Članak je velikim delom preuzet sa sajta www.herbateka.com, sa ove stranice. Dozvolu za korišćenje materijala sa ovoga sajta možete videti ovde.
  • Mala Enciklopedija Prosveta - Opšta Enciklopedija (A-LJ). Izdavačko preduzeće "Prosveta", Beograd 1959.

Vanjske veze

uredi