Anis

• Ima granatu, mekim, pahuljastim dlačicama pokrivenu šuplju stabljiku. Stabiljka počinje da se grana na 2/3 visine
• Cvetovi su beli, raspoređeni u štitaste cvasti. Latice su prekrivene sitnim dlačicama. Rastu u kitama u obliku izvrnutog suncobrana. Sadrže aromatično ulje, tako da imaju prijatan miris.
• Listovi se pri dnu sastoje od 3 okruglasto urezana listića, srednji listovi su prstenasti, a gornji usko krpasto razdeljeni.
• Plod je jajastog oblika, prema vrhu sužen, a sa strana malo stisnut, dugačak 3 do 6 milimetara. Boja ploda je svetlo zelenosiva. Plod (seme) se upotrebljava i kao začin i kao lek.
• Koren je tanak i vretenast.

Lekoviti delovi biljke su plod, odnosno zrelo seme koje se skuplja samo po suvom vremenu.

Seme aniša deluje protiv nadimanja, umiruje grčeve, jača želudac i pospešuje varenje i odvod štetnih sokova iz organizma. Takođe čisti krv i jača živce. Čisti od sluzi pluća, želudac i bubrege, jača probavne organe, popravlja neurednu menstruaciju i otklanja nesanicu.

Takođe se koristi u proizvodnji kolača i slatkiša, kozmetičkih proizvoda i proizvodnji likera. Upotrebljava se i u proizvodnji alkoholnih pića (Uzo , Raki , Sambuka).

Pravi anis se danas upotrebljava tek u neznatnim količinama jer ga je potisnuo zvezdoliki anis koji ima miris i ukus anisa, ali botanički nije ni u kakvoj vezi sa njim.

Seme biljke se sadi u aprilu, a plod skuplja krajem avgusta. Plod sam opada, a sazreva neravnomerno. Prinos je oko 1t/ha.

Istorija uzgoja Prvi put anis se pominje na egipatskom papirusu koji se datira na oko 1500 godina pne.

• Članak je velikim delom preuzet sa sajta www.herbateka.com, sa ove stranice. Dozvolu za korišćenje materijala sa ovoga sajta možete videti ovde.
• Mala Enciklopedija Prosveta - Opšta Enciklopedija (A-LJ). Izdavačko preduzeće "Prosveta", Beograd 1959.

 

Anis na Wikimedijinoj ostavi

• Anis na www.herbateka.com (sh)