Priča o skrivenom blagu
Priča o skrivenom blagu je jedna od Isusovih kratskih alegorijskih priča, koja govori o velikoj vrednosti carstva nebeskog.
Priča je zabeležena u kanonskom jevanđelju po Mateju (13:44), i nekanonskom jevanđelju po Tomi (izreka 109). Kod Mateja u nastavku sledi priča o biseru, koja je slične tematike.
Postoji više prikaza ove priče u umetnosti, uključujući dela Rembranta, Džejmsa Tisoa, Jan Lujkena, i Džona Evereta Milea.
Matej navodi sledeću verziju Isusove priče:
Još je carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje našavši čovek sakri i od radosti zato otide i sve što ima prodade i kupi polje ono.
– Evanđelje po Mateju, 13:44 (prevod Vuka Karadžića)
Toma navodi sledeću verziju Isusove priče:
Carstvo je poput čoveka koji je imao skriveno blagu u svom polju, a da nije znao. I nakon njegove smrti, ostade u nasledstvo sinu, koji takođe nije znao za njega. On preuze polje i prodade ga. A onaj koji je kupio polje poče da ore i pronađe blago. I davaše ga uz kamatu kome god je hteo.
– Evanđelje po Tomi, izreka 109
Matejeva verzija se unekoliko razlikuje od Tomine. Kod Mateja je čovek prvo našao blago pa kupio polje, dok je kod Tome prvo kupio polje pa našao blago. Takođe, višestruko menjanje vlasništva nad njivom je obeležje Tomine verzije.[1]
Ova alegorijska priča se obično interpretira kao ilustracija velike vrednosti carstva nebeskog, po čemu je slična priči o biseru. Tumačenja se uglavnom usredsređuju na Matejevu verziju.
Okvir priče podrazumeva da je neko zakopao blago u polju i kasnije umro. Trenutni vlasnik polja je nesvestan njegovog postojanja. Pronalazač, verovatno radnik na polju, je jedini koji zna za njegovo postojanje ali ne može ga iskopati pre nego što kupi polje.[2] Za siromašnog seljaka, takvo otkriće predstavlja ostvarenje svih snova.[3]
Džon Kalvin smatra da je svrha ove priče da poduči učenike pretpostavljanju carstva nebeskog čitavom svetu. Kalvin je tumači u smislu da se treba odreći sebe i svih želja tela, tako da nas ništa ne spreči da steknemo dragocen posed. Kalvim napominje da nam je "itekako potrebno ovo upozorenje" jer smo toliko očarani zavodljivošću sveta da nam večni život bledi iz obzora.[4] Džon Noland smatra da je pronalazak blaga izvor radosti ali takođe predstavlja i izazov nalazaču da proda sve što ima da bi stekao veće blago.[2]
Skriveno blago može značiti i da carstvo nebesko nije otkriveno svima.[5]
Postoje i razne druge interpretacije ove priče, u kojima blago predstavlja Izrael ili Crkvu.[6]
- ↑ Brad H. Young, The Parables: Jewish Tradition and Christian Interpretation, Hendrickson Publishers, 2008, ISBN 1-59856-303-3, pp. 202–206.
- ↑ 2,0 2,1 John Nolland, The Gospel of Matthew: A commentary on the Greek text, Eerdmans, 2005, ISBN 0-8028-2389-0, pp. 563–565.
- ↑ Craig S. Keener, A Commentary on the Gospel of Matthew, Eerdmans, 1999, ISBN 0-8028-3821-9, p. 391.
- ↑ John Calvin, Commentary on Matthew, Mark, Luke - Volume 2, translated by William Pringle, Matthew 13:44-52.
- ↑ W. D. Davies, William David Davies, and Dale C. Allison, A Critical and Exegetical Commentary on the Gospel According to Saint Matthew: Commentary on Matthew VIII-XVIII, Continuum, 1997, ISBN 0-567-09545-2, pp. 435–437.
- ↑ Herbert Lockyer, All the Parables of the Bible, Zondervan, 1988, ISBN 0-310-28111-3, pp. 197–200.
