Povest vremenih leta

Povest vremenih leta (starosl. Повѣсть врѣмeньнꙑхъ лѣтъ) ili Povest minulih leta^[1] je najstariji ruski letopis, nastajao je krajem XI i početkom XII veka u Pečerskom manastiru kod Kijeva. Poznat i kao Primarna hronika ili Nestorova hronika, po piscu letopisa, monahu Nestoru.

Prva redakcija je Nestorova iz 1113. godine. Pored nje postoje redakcije iz 1116 (koja je prerada prve, urađena po nalogu kneza Vladimira Monomaha (1113—1125)), 1118, XIV i XV veka. Centralni motiv hronike je jedinstvo Ruske zemlje (sadašnja Ukrajina) i glorifikacija Hrišćanstva, a samo delo je sastavljeno na osnovu trinaest različitih izvora. Hronika prati rusku državu od njenog nastanka do početka XII veka odnosno 1110. godine, a kroz ceo letopis se provlači ideja o neophodnosti zajedničkog delovanja ruskih knezova protiv zajedničkih neprijatelja i prestanak međusobnih sukoba među njima.

Evo povesti minulih leta:

Otkud je pošla Ruska zemlja,

Ko u Kijevu poče prvi da knezuje i

Otkad je postala Ruska zemlja

• Povestʹ vremennyx let (uporedno izdanje)
• Nestorova hronika na ruskom