Il barbiere di Siviglia
| Seviljski berberin Seviljski brijač | |
|---|---|
| Il barbiere di Siviglia | |
Prikaz Figara | |
| Opće informacije | |
| Muzika | Gioachino Rossini |
| Libreto | Cesare Sterbini |
| Predložak | Le Barbier de Séville; autor: Pierre-Augustin Caron de Beaumarchais (komedija, 1775 |
| Jezik | italijanski |
| Žanr | Opera buffo |
| Činovi | 2 |
| Informacije o premijeri | |
| Premijera | 20. februar 1816. Teatro di Torre Argentina, Rim |
Seviljski brijač ili uzaludan oprez (talijanski: Il barbiere di Siviglia, ossia L'inutile precauzione) je opera buffa u dva čina, koju je skladao talijanski skladatelj Gioacchino Rossini po libretu Cesara Sterbinija. Sterbini je inspiraciju za libreto pronašao u komediji Pierrea Beumarchaisa iz trilogije o Figaru – Seviljski brijač ili uzaludan oprez iz 1775. godine.
Rossinijev Seviljski brijač smatra se jednom od najboljih komičnih opera ikada napisanih. Premijera (pod nazivom Almaviva ili uzaludan oprez) upriličena je 20. veljače 1816. u Teatru Argentina, u Rimu.
Radnja opere se vrši u Sevilji.
Rozina, mlada devojka, zaljubljena je u grofa Almavivu, mladog i lepog, koji peva pod njenim prozorom želeći da joj se približi. Ali, Rozinu čuva stari doktor Bartolo, koji želi da se njome oženi, i ne dozvoljava joj da izlazi iz kuće. Figaro, lični berberin Bartolov, pomaže mladima da se upoznaju, predstavljajući Almavivu kao učitelja pevanja. I dok Figaro brije Bartola, Rozina i Almamiva se dogovaraju o svojoj budućnosti.
Da bi ostvarili svoju ljubav, pomaže im Figaro koji dovodi beležnika i svedoke. Venčanje se obavlja, a stari Bartolo mora da se pomiri sa pobedom mladosti i ljubavi.
- Libreto
- HNK Zagreb Arhivirano 2010-01-27 na Wayback Machine-u
- Teatar.hr Arhivirano 2009-02-28 na Wayback Machine-u
