Nicolas-Louis de Lacaille

Nikola Luj de Lakaj
Rođenje	15. maj 1713. Riminji (Francuska)
Smrt	21. mart 1762. Pariz (Francuska)
Polje	astronomija, geodezija
Alma mater	Kolež de liso, danas Pariski univerzitet
Poznat po	katalogizaciji zvezda i kreiranju sazvežđa južne hemisfere

Nikola Luj de Lakaj (fr. Nicolas-Louis de Lacaille; 15. maj 1713. Riminji, Francuska — 21. mart 1762. Pariz, Francuska) je bio francuski astronom koji je najpoznatiji po svom radu na katalogizaciji zvezda južnog neba. U njegovu čast su nazvani krater na Mesecu „La Kaj“ i asteroid 9135 Lakaj^[1].

De Lakaj je rođen u Riminjiju (fr. Rumigny) u Ardenima blizu Remsa^[2]. Studije je počeo u Nantu^[2], a nakon što ga je smrt oca ostavila bez sredstava, vojvoda od Burbona je finansirao njegovo školovanje na teološkom pariskom Koledžu Lise (fr. Collège de Lisieux), gde je stekao zvanje đakona.^[1][3].

Po završetku studija se u potpunosti posvetio nauci, i dobija svoje prve poslove zahvaljujući Žaku Kasiniju. Primljen je na Parisku opservatoriju 1737. godine^[2]. Prvi posao mu je bilo mapiranje obale između Nanta i Bajona. Zadatak merenja francuskog luka meridijana između Perpinjana i Dankerka^[2] je dobio od Žaka Kasinija koji je ovaj luk već merio 1718. godine^[1]. Merenje je počelo 1739. i trajalo dve godine tokom kojih je De Lakaj ispravio mnoge nepravilnosti koje su se našle u Kasinijevom radu.^[3] Nastavljajući proračune u vezi sa dužinom meridijanskog luka, De Lakaj je pokazao i da je Zemlja zapravo elipsoid, odnosno da je spljoštena na polovima. Ovo otkriće mu donosi prijem u Francusku akademiju nauka 1741. godine^[2]. Takođe, dobija položaj profesora matematike na Mazarenovom koledžu gde je opremio malu opservatoriju.^[3]

Slaba istraženost južnog neba ga navodi da predloži ekspediciju na Rt dobre nade na koji se i uputio 1750. godine. Ekspedicija je bila izuzetno plodotvorna — tokom četiri godine mapirao je gotovo 10.000 zvezda, napravivši pri tome 14 novih sazvežđa, izračunao paralakse sunca i meseca te južnoafrički meridijanski luk i tačne pozicije ondašnjih francuskih kolonija — ostrva Mauricijus i Reinion.^[1][2][3]

Po povratku u Pariz i objavljivanju rezultata, 1754. godine je izabran i za inostranog člana Švedske akademije nauka^[1]. Međutim, pažnja javnosti mu nije prijala, pa se povukao na Mazarenov koledž gde je nastavio sa radom^[3].

Ambiciozan projekat određivanja tačnog položaja zvezda zodijaka je otpočeo 1760. godine. Intenzivan rad ubrzao je njegovu smrt.^[2] Umro je od gihta 21. marta 1762. godine u 49. godini života. Francuski astronom Žerom Laland je rekao da je tokom svog relativno kratkog života De Lakaj načinio više posmatranja i proračuna nego svi ostali astronomi njegovog doba zajedno. Kvalitet De Lakajevog rada jednakog je visokog nivoa kao i kvantitet što mu je u kombinaciji sa besprekornim karaketrom donelo opšte poštovanje^[3].

Nikola Luj de Lakaj je dao sledeće doprinose^[1][2][3]:

• izmerio je meridijanski luk Francuske i Južne Afrike
• odredio pozicije Mauricijusa i Reiniona
• odredio pozicije oko 10.000 zvezda južne hemisfere
• definisao 14 novih sazvežđa (po pravilu ih je nazivao po naučnim instrumentima)
• odredio udaljenost Marsa, Sunca i Meseca tako što je izračunao njihovu paralaksu
• izračunao tablice pomračenja Sunca i Meseca za 1800 godina unapred.

• Leçons élémentaires de Mathématiques (1741)
• Éphémérides (1755)
• Astronomiae Fundamenta (1757), sa standardnim katalogom 398 zvezda
• Tabulae Solares (1758)
• Coelum australe stelliferum (1763) sa podacima o 10.000 zvezda južnog neba i 14 novih sazvežđa
• Observations sur 515 étoiles du Zodiaque (1763, objavljeno u sklopu novog izdanja njegove knjige Éphémérides)