Orest (mitologija)

Za ostale upotrebe, v. Orest (razvrstavanje).

Orest (starogrčki: Ὀρέστης) bio je, u grčkoj mitologiji, jedini sin Agamemnona i Klitemnestre, brat Hrisotemidin, Elektrin i Ifigenijin. Rođen je pred počekat trojanskog rata i bio je još dete kad se Agamemnon spremao da žrtvuje Ifigeniju.^[1]

Prema Homeru, Agamemnon po povratku iz Troje nije stigao videti svog sina, jer su ga Egist i Klitemnestra odmah ubili.^[2] Osam godina nakon očeva ubistva Orest je došao iz Atine u Mikenu i ubio Egista i zatim svečano proslavio pogreb Egista i svoje majke, a za osvetu koju je preduzeo protiv očevih ubica stekao je veliku slavu među smrtnicima.^[3]

Ovu jednostavnu priču o Orestu kasnije su grčki tragičari obogatili raznim drugim detaljima.^[4] Prema nekima, Klitemnestra je htela da ubije i Oresta, ali ga je spasla stara dojilja ili sestra Elektra, nakon čega je dečak sklonjen kod svog rođaka Strofija, koji je živeo u podnožju Parnasa, blizu Delfa.^[5][6] Tu se Orest sprijateljio sa Strofijevim sinom Piladom. Posle osam godina Orest je krenuo u Arg da se osveti ubicama svoga oca.^[1] Prema jednima, na osvetu ga je podstakao Apolon, a prema drugima, Elektra, koja ga je dok je izbivao iz domovine preko glasnika stalno podsećala na očevu smrt.^[7][8] Pre no što je s Piladom ušao u Arg, Orest je prineo žrtvu na očevom grobu i tu se sreo i prepoznao sa Elektrom, pa su njih dvoje zajedno pripremili osvetu.^[9][10][11]

U kraljevskoj palati Orest i Pilad predstavili su se kao glasnici koje je Strofije poslao da jave Klitemnestri vest o tome da je njen sin Orest umro i da je pitaju želi li da se njegova urna donese u Arg ili da se sahrani u Fokidi. Nakon trenutka žalosti koju je osetila zbog sinovljeve smrti, kod Klitemnestre je ipak preovladao osećaj radosti jer se konačno oslobodila straha od Orestove osvete. Pozvala je u palatu Egista da mu saopšti radosnu vest, a kad je ovaj stigao, Orest ga je ubio, a odmah potom, nakon trenutka kolebanja, usmrtio je i svoju majku.^[12] Prema drugoj verziji, Orest je prvo ubio Klitemnestru, a zatim Egista, i to na mestu gde je ovaj nekad ubio Agamemnona ili van palate dok je prinosio žrtvu nimfama.^[13][14]

Oresta su zbog materoubistva odmah počele proganjati Erinije, boginje osvete. Po Apolonovom savetu Orest se sklonio kod žrtvenika u Delfima, a sa svih strana okružile su ga Erinije; prizor je bio tako strašan da je i sama Pitija pobegla iz hrama. Apolon je u Delfima očistio Oresta od greha,^[15] ali Klitemnestrina sen nije mirovala i podstakla je Erinije da ponovo krenu za Orestom, pa se ovaj, opet po Apolonovom savetu, sklonio u Atinu, gde se stavio pod zaštitu boginje Atene.^[1] Atinjani su odlučili da se stvar poveri sudu Areopaga i da suđenju predsedava Atena. Glasovi sudija bili su podeljeni, pa je Atena presudila glasavši za Orestovo oslobođenje.^[16] U znak zahvalnosti Orest je boginji Ateni podigao žrtvenik na Areopagu.^[17]

Neki pripovedaju da je Orest stigao u Atinu u vreme vladavine kralja Demofonta ili Pandiona, i to u trenutku kad su se u gradu slavile Antesterije. Kralj je primio Oresta u grad, ali mu je, kao materoubici, zabranio prinošenje žrtvi i učestvovanje na zajedničkoj gozbi; da se gost ne bi uvredio, postavljeni su posebni stolovi i svako je pio iz svog vrča: tako su utemeljene Hoje (Χοές = "dan vinskih krčaga").^[18][19]

Prema drugoj verziji, Orestu i Elektri sudio je narod u Argu i presudio im da moraju sami sebi oduzeti život. Njih dvoje su se za pomoć obratili Menelaju, koji se tada slučajno zatekao u Argu zajedno sa svojom suprugom Helenom i kćerkom Hermionom. Kad im je Menelaj odbio pomoći, Orest i Elektra uhvatili su Hermionu i zapretili da će je ubiti ukoliko ne dobiju slobodu. Sukob je razrešio Apolon, koji je naredio Orestu da godinu dana provede u Persiji, da onda ode u Atinu, gde će ga sud oslobiti, i da se zatim oženi Hermionom i vlada Argom.^[20]

Prema verziji u Euripidovoj Ifigeniji u Tauridi, Erinije su i nakon presude Areopaga nastavile progoniti Oresta, pa mu je Apolon naložio da donese Artemidin kip iz Tauride. Orest se s Piladom iskrcao na tauridsku obalu nedaleko od Artemidinog hrama. Oni su znali da se u toj zemlji, po nalogu njenog vladara Toanta, svi stranci prinose na žrtvu Artemidi, ali nisu znali da u hramu kao sveštenica služi upravo Ifigenija, sestra Orestova, za koju se mislilo da je već odavno mrtva. Orest i Pilad bili su zarobljeni i odvedeni Ifigeniji da ih pripremi za žrtvovanje. Saznavši da njih dvojica dolaze iz Arga, Ifigenija je poželela da jednoga od njih spase kako bi po njemu poslala vest u Arg da je još uvek živa; odlučeno je da to bude Pilad. No, kad je onda izašla na videlo sadržina Ifigenijine poruke, brat i sestra su se prepoznali.^[21][4] Ifigenija je tada pomogla Orestu i Piladu da uzmu Artemidin kip i onda se zajedno s njima vratila u Grčku. Prema jednoj verziji, Orest je pre odlaska ubio Toanta, a prema drugoj, Toant je ostao u životu i krenuo je u poteru za beguncima. Artemidin kip donet je u Atinu, ali su se i drugi gradovi širom grčkog sveta hvalili time da se kod njih nalazi sveti kip Artemide Tauridske.^[1]

Nakon Egistovog i Klitemnestrinog ubistva na mikenskom se prestolu nalazio Egistov sin Alet, no Orest je ubrzo i njega ubio i sam preuzeo blast u Mikeni. Kad je umro kralj Kilarab, Orest je zavladao Argom i delom Arkadije, a nakon Menelajeve smrti stupio je i na spartanski presto kao Tindarejev unuk.^[22]

Orest je još kao dečak bio zaručen s Hermionom, Menelajevom i Heleninom kćerkom, ali je Menelaj tokom trojanskog rata svoju kćerku obećao Neoptolemu, sinu Ahilejevom. Zato je nakon pada Troje došlo do sukoba između Oresta i Neoptolema, koji se završio smrću Ahilejevog sina. Hermiona je Orestu rodila sina Tisamena, a spominje se i Orestov sin Pentil, koga mu je rodila Egistova kći Erigona.^[23][22]

Orest je doživeo duboku starost i umro je u devedesetoj godini života.^[24] Pripovedalo se da su pred kraj njegove vladavine na Peloponez upali Heraklidi, predvođeni Heraklovim sinom Hilom, te da su zemlju pogodile kuga i nerodica.^[25] Proročište je objavilo da će te nedaće prestati ako se obnove gradovi porušeni u trojanskom ratu i ako se uvede poštovanje tamošnjih bogova. Orest je počeo da sprema koloniste za ovaj poduhvat, ali ga je smrt u tome prekinula, pa je kolonizaciju Troade sproveo njegov naslednik.^[26] Prema jednoj verziji, Orest je zapravo umro u Arkadiji od ujeda zmije i bio je pokopan u Tegeji.^[27][28] U rimskom predanju kao mesto njegove smrti spominje se Aricij, odakle su njegovi posmrtni ostaci preneti u Rim i pokopani ispred Saturnovog hrama.^[29]

Priču o Orestu obradili su Eshil u trilogiji Orestija, Sofokle u Elektri i Euripid u Elektri, Ifigeniji u Tauridi i Orestu. Osim njih, Orestovu sudbinu obradili su u svojim tragedijama i Karkin, Euripid Mlađi, Teodekte i Timesitej.^[30]

Na slikanim vazama iz 6. i 5. veka pne. najčešći su prikazi Oresta kako ubija Egista i kako traži zaštitu u Delfima. U zidnom slikarstvu najpoznatija je slika u Kući kitariste u Pompejima, na kojoj su predstavljeni Orest i Pilad ispred Toanta i Ifigenije.^[1]

• Đurić, Miloš N. (1988). Aristotel. O pesničkoj umetnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 
• Schmitz, Leonhard (1867), „Orestes (1)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1, Boston, pp. 8 
• Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga. 

Orest (mitologija) na Wikimedijinoj ostavi

• Orest u grčkoj mitologiji (en)