Autolik (mitologija)

Za ostale upotrebe, v. Autolik (razvrstavanje).

Autolik (starogrčki: Αὐτόλυκος) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Hermesa i Hione te otac Odisejeve majke Antikleje.^[1][2] U izvorima mu se kao otac spominje i Dedalion, a kao majka Filonida ili Telauga.^[3]

Hermes, Autolikov otac, podario je sinu moć da može krasti a da ne bude uhvaćen, kao i moć da se preobražava u različita obličja. Autolik je Amintoru ukrao kacigu koju će kasnije Odisej nositi u trojanskom ratu.^[4] Kad je Sizif došao kod Autolika da traži svoju stoku, zaveo je njegovu kćerku Antikleju ili mu je, prema drugima, sam Autolik priveo svoju kćer, i to pred njeno venčanje s Laertom.^[5][6][7] Autolikov sin Esim i unuk Sinon smatrani su oličenjima mudrosti i domišljatosti.^[8]

Prema kasnijem predanju, Autolikova je supruga bila Neera.^[9] Živeo je na gori Parnasu i bio poznat po svom lukavstvu i kletvama.^[10] Jednom prilikom, kad je kao gost došao na Itaku, dojilja mu je na kolena položila njegovog tek rođenog unuka i on mu je dao ime Odisej. Kasnije je Odiseja, dok je bio kod Autolika u poseti i učestvovao u lovu na Parnasu, ranio jedan vepar, i upravo je po toj ožiljku od te rane već ostarela dojilja prepoznala Odiseja kad se ovaj vratio iz Troje.^[11][12][1] Prema Pseudo-Apolodoru, Polimeda, majka Jasonova, bila je Autolikova kći, a isti pisac za Autolika kaže da je bio Heraklov učitelj rvanja, kao i jedan od učesnika u pohodu Argonauta.^[13] Tu je možda došlo do mešanja ovog Autolika s Autolikom iz Tesalije, sinom Dejmahovim.^[3]

• Schmitz, Leonhard (1867), „Autolycus”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1, Boston, pp. 8 
• Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga. 

• Myth Index - Autolycus Arhivirano 2010-09-29 na Wayback Machine-u