Christiane Taubira
| Christiane Taubira | |
|---|---|
 | |
| Rođenje | 2. 2. 1952. Francuska Gvajana |
| Nacionalnost | Francuska |
| Mandat | Cayenne, Francuski parlament Francusko ministarstvo pravosuđa |
| Politička partija | Walwari Radikalna partija levice |
Potpis | |
Christiane Taubira (rođena 2. februara 1952. u Cayenne-u u Francuskoj Gvajani) francuska je političarka koja je od 2012. do 2016. godine obnašala funkcije ministrice pravosuđa u vladi koju je vodio Jean-Marc Ayraut za vreme predsednika Francoisa Hollande-a. Od 1993. do 2012. bila je poslanica u skupštini gde je zastupala Francusku Gvajanu, a od 1994. do 1999. godine i poslanica u Evropskom parlamentu.
Christiane Taubira rođena je 2. februara 1953. godine u Cayenne-u u Francuskoj Gvajani. Studirala je ekonomiju na Univerzitetu Paris 2 Panthéon-Assas kao i afroameričku etnologiju i sociologiju na Univerzitetu Paris-Sorbonne dok je prehrambenu industriju izučavala na Francuskom centru za agronomsku saradnju. Taubira je sestra Jean-Marie Taubira koji je generalni sekretar Gvajanske progresivne partije.
Kao predsednica partije Walwari Taubira je postala poslanica u francuskom parlamentu 1993. godine, a ponovo je izabrana i 1996. godine. Kao poslanica bez formalne afiliacije, Taubira je nakon izbora podržala konzervativnog premijera Édouarda Balladura.
Taubira je izabrana u Evropski parlament 1994. godine na listi Radikalne partije levice, partije levog centra bliska francuskim socijalistima i sa liberalnim stavovima o društvenim pitanjima. U parlamentu je od 1994. do 1997. godine učestvovala u radu Komiteta za pitanja razvoja, a od 1997. do 1999. Komiteta za kulturu, mlade, obrazovanje i medije. Bila je i članica poslaničke delegacije za odnose sa Južnom Amerikom. Taubira se učlanila u Socijalističku partiju Francuske u junu 1997. godine.
Taubira je bila vodeća osoba u kampanji koja je dovela do usvajanja zakona koji je 21. maja 2001. godine priznala atlansku trgovinu robljem i ropstvo kao zločin protiv čovečnosti. 2002., iako više nije bila članica partije, Taubira je bila predsednički kandidat Radikalne partije levice na predsedničkim izborima kada je osvojila 2,32 % glasova. Posle 2003. ponovo je postala zamenica predsednika ove partije, a u skupštini je bila deo socijalističkog bloka.
Taubira je nominovana za ministricu pravosuđa nakon izborne pobede Francisa Hollandea 2012. godine. U tom je periodu obnašala funkciju kao jedna od svega nekoliko najviše rangiranih francuskih crnih političarki u francuskoj vladi. U svojoj novoj ulozi postala je jedna od najprimećenijih progresivnih glasova francuske politike među ministrima u vladi. Sa svoje je pozicije odstupila 27. januara 2016. godine zbog neslaganja sa predsednikom po pitanju tretmana francuskih državljana optuženih za terorizam.
2013. godine Taubira je podržala zemljišnu reformu u francuskim Karibima kao meru reatitutivne pravde za zločin robovlasništva. Iste je godine implementirala zakon 404, važno Hollande-ovo predizborno obećanje, kojim je u Francuskoj legalizovan istospolni brak. Na predsedničkim izborima 2017. godine Taubira je podržala Benoîta Hamona, a u drugom je krugu pozvala francuske glasače da glasaju za Emmanuela Macrona.
Krajem 2022. godine pojavile su se spekulacije o mogućem kandidiranju na predsedničkim izborima 2022. godine.